U Srbiji je uobičajeno da svako slavlje prolazi uz ogromne količine alkohola, ali više nisu u pitanju samo slavlja. Sve češće nam nije potreban nikakva razlog da "potegnemo" čašicu, a u tome, čini se, prednjače muškarci.

Da muškarci više piju potvrdio je dr Slobodan Udović iz Bolnice za bolesti zavisnosti Drajzerova, gostujući u emisiji "150 minuta" na TV Prva, a onda je pojasnio da su kod žena i muškaraca različiti razlozi zašto piju.

"U Srbiji mnogo više piju muškarci, a mislim da je takva statistika i u svetu. Ako pogledamo zašto piju žene, a zašto muškarci, čak se i u uzroku razlikuju. Kod muškaraca je češće neki primarni alkoholizam u pitanju, znači piju još od nekih srednjoškolskih dana kada se najčešće počinje sa pićem, žurke, proslave, izlasci, onda to počinje vikendom, a posle svaki dan i onda to sklizne u alkoholizam.

Kod žena toga ima, ali dosta ređe, one piju socijalno prihvatljivo, to znači umereno, nemaju nikakvih zdravstvenih problema niti se opijaju, niti voze u alkoholisanom stanju, potpuno se normalno ponašaju na poslu, u kući... A kada im se neki ozbiljan stresogeni događaj u životu desi, kao što je gubitak bračnog druga, člana porodice, emotivna veza, gubitak posla... znači neki jaki stresogeni događaji, žena može lako da sklizne u alkoholizam".

Ako ste se makar jednom našli u blizini ljudi koji piju, verovatno ste primetili da se neki napiju već od čašice-dve, a drugi popiju mnogo više i uopšte ne deluje kao da su pijani.

"Individualno je kako alkohol na nekoga deluje. Imali smo nažalost u hitnoj službi da dolaze sa 3, 4 promila alkohola, ali relativno normalno pričaju, ne zapliću jezikom, hodaju, ali to je izuzetak i jako je individualno kako na koga deluje alkohol. Zavisi i od zdravlja, koliko smo zdravi, ako smo ceo dan bili u velikom stresu, naporu, jedna čašica odnosno dve, možete mnogo da se napijete".

Pominjući socijalno prihvatljivo konzumiranje alkhola, dr Udović je razjasnio šta to znači.

"Ako pijete socijalno prihvatljivo, to znači da nemate nikakvih zdravstvenih problema, kada se ne opijate, nemate nikakve porodične posledice, socijalne posledice na poslu i slično, niste od toga zavisni, slobodno se osećate, ne žudite za alkoholom... To je neko socijalno prihvatljivo opijanje, gde popijete na nekoj proslavi ili rođendanu čašicu eventualno dve".

Kada za nekoga možemo da kažemo da je alkoholičar

Dr Udović je rekao da je alkoholizam najčešća bolest zavisnosti, a objasnio je i kada se za nekoga može reći da je alkoholičar.

"Nije toliko pitanje koliko često osoba pije, koliko kakve ima probleme i šta se događa kada je pod dejstvom alkohola.Prvo gledate zdravlje osobe – ono što nažalost ne znamo to je da jetra strada najpre, a ne osećamo ništa. Kada osetimo da nam jetra nije dobro, to znači da je nastalo ozbiljno oštećenje. Mozak, srce, vid, periferni nervni sistem, sve su to oštećenja koja ne primećujemo u početku, a vidi se nekim finim testovima.

Alkoholičar je onaj ko prvo ima zdravstveno oštećenje a ne oseća, drugo, ko ima bilo kakvih posledica u porodici - ako dolazi pod dejstvom alkohola i nije situacija u kući ista kao kada nije pod dejstvom alkohola, to je već alkoholizam. Znači, ponašanje prema ženi, prema deci, na poslu prema ljudima, socijalne posledice, onda je to već ozbiljna stvar".

Nasuprot uvreženom mišljenju, osoba ne mora da pije "litre" alkohola da bi se smatralo da je alkoholičar.

"Količina akohola koju osoba pije je individualna, neko će posle dve čašice da napravi ozbiljne probleme. Destruktivno ponašanje posle alkohola ukazuje na alkoholizam, ali ne mora da bude destruktivno, neko može i da se povuče u sebe, da bude zatvoren, nema svoje uobičajeno ponašanje", zaključio je dr Udović.

(MONDO)