Sremuš spada u jednu od 12 najlekovitijih biljaka na svetu. Čisti krvne sudove, snižava pritisak i holesterol, a evo kako je najbolje koristiti ovu biljku.
Dok cene hrane poslednjih meseci skaču u nebesa, ona najzdravija nalazi se u prirodi i možemo i sami da je uzgojimo ako posadimo seme! Lekovitost sremuša nadaleko je poznata, a ova divlja samonikla biljka pomaže kod mnogih oboljenja i poboljšava stanje čitavog organizma. Ima je samo u proleće i to je njegova najveća mana jer svi ti vitamini koje poseduje nisu dostupni tokom čitave godine. Ne može se sačuvati niti konzervirati na duži vremenski period, ali jedna vešta domaćica iz Topole dosetila se kako ovoj lekovitoj biljci produžiti vek bar na nekoliko meseci.
"Sremuš je posebna biljka, veoma lekovita, ali uz bilo kakvu obradu gubi sva delotvorna dejstva, zbog toga sam ja došla na ideju da ukiselim sremuš. Кao takav ne gubi nikakva svojstva, a sastav je kao i za ostalu turšiju - voda, so, sirće, umesto šećera bagremov med i ne ide pasterizacija već odmah zatvaranje", otkriva svoj recept Ana Nikodijević.
Ona dodaje da se sremuš može iskorititi i za pravljenje namaza u koje se dodaje himalajska so, maslinovo ulje i jabukovo sirće, a ukoliko se naprave kako treba mogu da potraju i do šest meseci.
"Takođe se prave razne vrste tinktura u komovim rakijama, te tinkture su i najdelotvornije jer se najveći koncentrat sremuša zadrži u toj tečnosti", kaže Ana.
Benefiti sremuša su višestruki i ova biljka predstavlja pravo blago za naš organizam posle zime i obilnije ishrane.
"Čisti krvne sudove, detoksikuje creva, čisti krvni sistem, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi. Preporučljivo je da se konzumira svaki dan, najednostavnije kao salata, par kapi sirćeta i maslinovog ulja nekoliko sati da odstoji i uz brojna glavna jela je veoma ukusan", ističe naša sagovornica.
Sremuš mnogi nazivaju i medveđi beli luk jer se veruje da nakon zimskog sna krepi čak i ove divlje životinje. Prema nekim istraživanjima ova biljka svrstana je u 12 najlekovitijih i zaštićena je u Evropi. Mladi, prolećni listovi bogati su vitaminom C i karotinom, dok su lukovice znatno siromašnije od listova. Od aktivnih materija sadrži aliin i malo etarskog ulja. Ima jako dejstvo na crevne parazite, sprečava infekcijske upale sluzokože creva i odbrana je od gripa i groznice.
(MONDO/Rina)