Endokrinolog otkriva koliko je čest poremećaj štitne žlezde u Srbiji, koji simptomi ga "najavljuju" i koliko je važna ishrana!
Problemi sa štitnom žlezdom sve su češći. Endokrinolog doc. dr Jelica Bjekić Macut kaže da u Srbiji svaka četvrta ili peta žena i svaki sedmi muškarac imaju oboljenje štitaste žlezde, a u Jutarnjem programu na TV Prva je objasnila zašto je ova žlezda važna i kakvi sve problemi mogu da se jave.
"To je jako bitan endokrini organ, koji se nalazi na prednjoj strani vrata, ispod Adamove jabučice. Ona je jako bitna jer luči tri vrlo važna hormona, to su tetrajodtironin, triotironin i kalcitonin, oni su jako bitni za promet metabolizma organizma i zato se za nju kaže da je ona dirigent metabolizma. Na sve procene u organizmu utiče", objasnila je najpre doktorka.
Simptomi i dijagnostika
Endokrinolog kaže da postoje dva tipa oboljenja štitne žlezde.
"Oboljenja izgledaju tako što može da dođe do povećane funkcije, povećanog lučenja hormona i do smanjenog lučenja hormona. Svaki od ovih problema, hipertireoza i hipotireoza imaju svoje simptome i oni su različiti. Kad smo umorni, malaksali, depresivni, dobijamo na telesnoj težini, imamo zatvor, različite tegobe, uzrok toga može da bude smanjena sekrecija hormona štitaste žlezde. To često deluju kao dosta opšti simptomi, ali urade se dva osnovna hormona i odmah se vidi da li to pripada štitnoj žlezdi ili nekom drugom oboljenju".
Dr Bjekić Macut je upozorila i kada žene obavezno treba da provere hormone štitaste žlezde, čak i ako ne osećaju simptome.
"Obavezno u trudnoći, čim žena ostane u drugom stanju ili ako radi na lečenju steriliteta, ima jako puno žena koje imaju problem sa zatrudnjivanjem, obavezno je uraditi hormone štitaste žlezde jer ona i te kako utiče na reprodukciju kod žena. U trudnoći obavezno jer je strašno bitno da hormoni majke budu kako treba, zbog razvoja deteta. Ukoliko bi bilo deficita, može da se rodi dete sa urođenim poremećajem štitne žlezde".
Endokrinolog je upozorila i one koji imaju hipertireozu šta nikako ne bi trebalo da rade tokom leta.
"Ono što skrećem pažnju pacijentima koji imaju hipertireozu, znači povećanu funkciju, kažem da izbegavaju sunčanje jer ukoliko se sunčaju dolazi do proširenja krvnih sudova. Ti krvni sudovi štitaste žlezde prave veću produkciju hormona i onda se pacijenti koji već imaju oboljenje hipertireozu, ta bolest se na sunčanju pogoršava ili ukoliko nisu znali da je imaju, čak dolazi do njenog ispoljavanja".
Doktorka ističe da je oboljenje štitne žlezde povezano sa stresom, te da svaki stres pogoršava oboljenje.
"Zna se da je jedno od najčešćih oboljenja kada pričamo o štitastoj žlezdi, Hašimoto tireoiditis. To je hronična limfocitarna upala štitaste žlezde, ali masa tih pacijenata može da ima normalnu funkciju, samo je vrlo bitno prepoznati Hašimoto na vreme".
Uticaj ishrane
Jasno je da stres utiče na štitnu žlezdu, a endokrinolog dr Bjekić Macut je objasnila i da li ishrana može da ima uticaj i kakav.
"Dobra, zdrava ishrana je bitna za sve, dijabetes, policistične ovarijume, insulinsku rezistenciju, za mnogo toga, ali konkretno, ranije se smatralo da kupus, brokoli, karfiol, ne odgovaraju štitastoj žlezdi, ali se sada pokazalo da su to zablude. Vrlo je bitna zdrava ishrana. Jod je osnovni sastojak za hormone štitaste žlezde, i vrlo je bitno da u ishrani bude joda. Ali, imamo i pacijente koji imaju preterano stvaranje hormona, kod njih ne treba unositi preterano joda jer oni već sami iz nekog razloga preterano stvaraju hormone", kaže ona, dodajući da, recimo, riba i morski plodovi dobro utiču na ovu žlezdu.
Endokrinolog je rekla da "bolesti štitne žlezde mogu da se jave u bilo kom životnom dobu", ali ističe i da tu nasleđe takođe ima ulogu.
"Ima tu i nasleđa, mi smo primetili u ambulantama da majka, tetka, ćerka, baka, sve imaju Hašimoto tireoiditis, druga stvar je stres i različite neke upale. Stres je definitivno okidač", poručuje doktorka.
(MONDO)