Ljubitelji zdravog života, ali i oni koji žele da ga otpočnu, često se pored treniranja odlučuju i za određene dodatke u ishrani - u pitanju su suplementi. Danas su veoma popularni i pritom mnoge utacajne i poznate ličnosti, influenseri i sportisti ih preporučuju. Međutim, kao i u svemu, ni u suplimentima ne treba preterivati.
Da li su i koliko suplementi zdravi, gostujući na Kurur TV, odgovor je dala Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i profesorka fizičke hemije.
"Suplementi predstavljaju dodatak ishrani, a ne mogu zameniti svakodnevnu ishranu. To što je nešto biljno i prirodno ne znači da je potpuno bezopasno", rekla je ona i istakla da materije koje imaju dokazan efekat u organizmu mogu biti korisne, ali i štetne, posebno za mlade ljude.
Vitamin D
"Mi smo bili upućeni da vitamin D može imati neka neželjena dejstva. Kad je krenula Korona, odjednom je taj vitamin dobar u mega ogromnim količinama", rekla je, dodajući da je on veoma koristan izričito kod gojaznih i depresivnih ljudi.
Vitamini C i B
"Vitamin C i vitamin B grupe su hidrosolabilni, što znači da se rastvaraju u vodi i odmah se izbacuju. Videćete to, kada popijete vitamine iz B grupe, da će vam urin posle pola sata biti drečavo žut. Oni su dobri jer se ne talože u organizmu", rekla je profesorka Stanišić za Kurir.
"Ljudi se obično sete da unose vitamine kada se razbole od maligniteta, a to nije dobro vreme. Kada se koristi hemoterapija, radio terapija, treba izbegavati vitamine A, C i E", upozorila je i svima onima koji su na dugoročnim dijetima, preporučila je da uzimaju cink i preparate B grupe, jer manji energetski unos dovodi do manjeg unosa vitamina B, koji je važan za mršavljenje, a sagoreva ugljene hidrate i masti. Dok vitamin A može biti veoma štetan za trudnice, kako je rekla Stanišić, a zatim se osvrnula na zdravlje crevne flore.
"Naša creva ne prave razliku u suplementima. Kada zatrpate svoja creva raznim suplemetnima, creva uzimaju ono čega najviše ima. Prvi simptomi i posledice nakon prekomerne upotrebe suplemenata mogu biti razni. Kod vitamina D, na primer, se javljaju bolovi u stomaku, mučnina, opadanje kose, zadah", istakla je za Kurir TV.
Takođe, prema rečima profesorke Stanišić, danas u prodaju postoji na desetine hiljada suplemenata:
"Suplementi često ne prolaze rigorozne kontrole! Neki suplementi su zabranjeni tek kad su se desili neki smrtni slučajevi! Niko ne provera da li je unutra onoliko miligrama koliko piše. Tako je svuda u svetu. Germanijum 132 je poznat kao materija koja može da ošteti bubrege, kod nas je i dalje u prodaji. VItamin B17 je toksična materija koja se izdvaja u košticama - rekla je i zaključila za kraj.
(MONDO/Kurir.rs)