Mediteranska dijeta može značajno da smanji rizik od pojave demencije, tvrde lekari.
Na listi najzdravijih ishrana, šestu godinu zaredom sam vrh zauzima mediteranska dijeta. Ona uključuje hranu biljnog porekla, kao što su voće i povrće, pasulj, orašasti plodovi, cele žitarice, morski plodovi, nemasne živine i nezasićene masti iz ekstra devičanskog maslinovog ulja. Najnovija istraživanja pokazala su da ovaj jelovnik za četvrtinu smanjuje ritik od obolevanja od demencije, bez obzira na to da li određena osoba već poseduje genetički rizik.
Istraživači navode da bi dobijeni podaci i analize mogli da budu osnova za buduće strategije javnog zdravlja, širom sveta, naravno - uz potvrdu postojećih rezultata i dodatna istraživanja. "Rezultati do kojih se u studiji došlo, naglašavaju dugoročne koristi od konzumiranja mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, što su namirnice posebno povoljne za zdravlje mozga", istakla je jedan od autorki studije dr Dženis Renson, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Eksiteru.
"Važan zaštitni efekat ovog načina ishrane - protiv demencije, bio je očigledan bez obzira na genetički rizik osobe, tako da će ovo verovatno biti koristan izbor načina života za ljude koji hoće da naprave zdrav izbor u ishrani i smanje rizik od demencije", dodala je Rensonova.
Nalazi studije objavljeni su u stručnom časopisu BMC Medicine i zasnovani su na podacima dobijenih od više od 60.000 osoba iz Britanske Biobanke, onlajn baze podataka medicinskih i životnih zapisa. Naučnici su primenjivali kriterijum pridržavanja mediteranske ishrane, ali su uzeli u obzir i genetički faktor rizika za svakog pojedinca.
Oni koji su sledili strogu mediteransku ishranu, imali su 25 odsto manji rizik od razvoja te bolesti, u poređenju sa onima koji su jeli drugačije namirnice. "Demencija utiče na živote miliona ljudi širom sveta, a trenutno su mogućnosti lečenja ograničene", istakao je dr Oliver Šenon, specijalista za ishranu na Univerzitetu Njukasl i vodeći autor studije.
(MONDO)