Lekari sve češće moraju da ubeđuju pacijente da nisu smrtno bolesni, da im nije neophodan skener, gastroskopija ili magnetna rezonanca. Posle dijagnoza koje mnogi pročitaju na Guglu, doktorima objašnjavaju na koje preglede treba da ih pošalju. U kojim situacijama "doktor Gugl" može da bude od koristi, a kada se događa da se zbog nepotrebnog stresa i lažne Internet dijagnoze još više razbolimo?
O ovoj temi su u "Jutru" na Prvoj govorile Katarina Matić, sistemski psihoterapeut i magistar psihologije, doktorka Biserka Obradović, specijalista opšte medicine i Ana Stojanović, specijalista za marketing. Dr Obradović je na samom početku ispričala koje situacije pamti - jedna je kada je pacijent preozbiljno shvatio svoju dijagnozu, a druga kada je pacijent mislio da će simptome infarkta rešiti jednim lekom.
"Pacijenti nam vrlo često guglaju, izneću samo dva primera. Jedan primer je kada porodica nije spavala cele noći, a drugi kada je neko mogao da izgubi život. Pacijentu sam objasnila šta je emfizem pluća, kada unutrašnji zidovi postaju oslabljeni i da se pluća naduvavaju. Iako je to bio pacijent koji je imao moj broj telefona, jer je kućni prijatelj, njemu to nije bilo dovoljno jasno i postavio je pitanje na Guglu 'višak vazduha u plućima'. Normalno da je izašlo da je to pneumotoraks i ako se ne leči, smrt nastupa za 7 do 10 dana. Porodica cele noći nije spavala, on je ujutru otišao u Klinički centar, njegova supruga me je zvala i plakala 10 minuta. Nije mogla da dođe do reči da mi postavi pravo adekvatno pitanje", ispričala je doktorka Obradović i otkrila šta se dogodilo u drugoj situaciji:
"Mnogi pacijenti su imali moj broj telefona. Jedan od njih je imao mučninu, povraćanje, preznojavanje i kucao je simptome na Guglu i dobio respiratornu infekciju za koju piše da treba da uzme klometol, neki anegletik. Njemu ništa nije bilo bolje, odlučili su da mene konsultuju. Kad sam shvatila da je on u znoju, savetovala sam da hitno uzme aspirin i javi se u Urgentni centar kardiološkoj službi. Epilog je bio da je imao infarkt. Ne treba da se oslanjamo na Gugl. Pacijenti misle da će tako skratiti put lečenja, a dešava se i da mi traže da rade laboratoriju. Moramo prvo da pregledamo, pa onda da postavimo dalju dijagnostičku sliku", objasnila je doktorka.
Katarina Matić, psihoterapeut, istakla je da se strah značajno povećava prilikom čitanja dijagnoza na Internetu.
"Zbog povećanog korišćenja 'doktora Gugla' uveden je termin 'cyberchondria'. To znači povećana anksioznost i simptomi straha kod ljudi koji pretražuju. Ovo je nova realnost sa kojom se sureću lekari i psiholozi, jer se nama javljaju ljudi koji su bili depresivni, anksiozni ili pod povećanim stresom usled korišćenja ovakvih informacija", objasnila je Katarina, dok specijalista za marketing ističe da ne treba da padamo pod uticaj.
"Ja često na mrežama apelujem da je to poslednja stvar koju ljudi treba da urade. Mene više toliko ne brine traženje same dijagnoze, koliko i pravljenje lekova za lične potrebe. To je fenomen, posebno u oblasti dermatologije. Nedavno sam videla snimak u kojem se šampon za kosu preporučuje kao maska za lice. Ljudi na taj način naprave sebi ozbiljan problem. Čini mi se da vrlo lako potpadnemo pod taj uticaj i da, bez obzira na apel, neku od informacija ipak potražimo na Internetu", rekla je Ana Stojanović.
Gledaoci Prve imali su prilike da glasaju i odgovore na pitanje "Da li simptome pretražujete na Guglu?". Čak 73 odsto je odgovorilo "da", dok je samo 27 odsto glasalo za "ne". Da li i vi radite isto?
(MONDO)