Svakodnevno smo izloženi različitim hemikalijama. Međutim, neke mogu da ugroze naše zdravlje. Gde se sve nalaze i o čemu moramo da vodimo računa, objašnjava profesorka Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.
Sa svih strana smo okruženi hemikalijama. Mogu se naći u različitim proizvodima poput pene za gašenje požara, papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, posuđu...
Da li će hemikalije predstavljati rizik po zdravlje zavisi od brojnih faktora, pre svega od doze koju unesemo, koliko često smo izloženi hemikalijama, ali i od individualne osetljivosti, pola i uzrasta.
"Postoje i periodi kada su ljudi posebno osetljivi, naročito u najranijem razvoju, detinjstvu i pubertetskom periodu. Opasnih hemikalija ima svuda oko nas i, nažalost, nemoguće ih je izbeći", kaže profesorka Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta za RTS. Tako, primera radi, tiganji koji imaju premaz da se hrana ne bi lepila po njima, mogu biti izvor štetnih hemikalija. Teflonsko posuđe ne bi trebalo da koristite na visokim temperaturama.
Što se odeće tiče, određeni predmeti, posebno oni otporni na vodu i fleke, mogu sadržavati štetne hemikalije, a plastična ambalaža i posude bisfenole i ftalate.
"Savet bi bio da jednokratnu plastiku koristimo zaista jednokratno, a ako plastiku koristimo za skladištenje hrane, ona ne bi trebalo da u njoj dugo stoji. Plastične posude ne treba prati u mašini za pranje sudova, jer pri visokim temperaturama može da dođe do oslobađanja hemikalija", objašnjava Aleksandra Buha Đorđević.
Hemikalije koje se mogu naći u pomenutim proizvodima utiču na čitav organizam, ali najviše na endokrini sistem, i to posebno u periodima trudnoće, ranog detinjstva i puberteta. Neke hemikalije se zovu i endokrini ometači, koji na neki način u organizmu imitiraju hormone i mogu izazvati neurorazvojne poremećaje i probleme sa reproduktivnim sistemom, a mogu i da oštete neke žlezde.
(MONDO/RTS)