U poslednje vreme mnogi se žale da im je "mutno u glavi", nedostaje im koncetracije, često zaboravljaju i osećaju da nisu "baš svoji". Inače, u engleskoj terminologiji ovo stanje poznato je kao "magla u glavi" ili "brain fog". Takođe, još neki simptomi koji se javljaju su i usporenost, gubitak pamćenja, a neki ne mogu da se sete adekvatnih reči za datu situaciju.
Kako ističe, neurolog dr Kliford Segil, ove kognitivne poteškoće obično nisu zabrinjavajuće. Međutim, ukoliko su učestale i remete vam svakodnevne aktivnosti, onda bi trebalo da obratite pažnju na sledeće uzroke koji mogu da dovedu do "nejasnoća u glavi".
1. Ishrana
U većini slučajeva ovo stanje može da izazove hrana koju svakodnevno konzumirate, kao što su prerađene namirnice, šećer i zasićene masti.
"Ova hrana može da izazove upalu u telu, uključujući mozak, što može da naruši kognitivne funkcije“, kaže doktorka Suzan Manzi i dodaje da Ishrana ishrana zasnovane na voću, povrću, celim žitaricama, zdravim mastima i nemasnim proteine može da pomogne u poboljšanju simptoma.
2. Nedovoljno sna
Manjak sna izaziva umor, razdražljivost i između ostalog i "mutno u glavi". Zbog toga bi trebalo da vodite računa o redovnom i kontinuirtanom snu. Sedam do osam sna sati je idealna mera.
3. Dehidratacija
Dehidratacija može da dovede do smanjenja dotoka krvi u mozak, što dovodi do zamagljivanje mozga", objašnjava dr Manzi. Ona apeluje na pacijente da se pobrinu da piju dovoljno vode tokom dana - oko 15,5 čaša dnevno za muškarce i 11,5 za žene - posebno tokom vrućine ili kada se bave fizičkom aktivnošću.
4. Hronični stres
Hronočni stres u kombinaciji sa lošim snom može da dovede do pojave anksioznosti i depresije, što takođe dovodi do "nejasnoća" u glavi. Stručnajci savetuju da ako ste pod stresom, isprobajte metode da smanjite nivo anksioznosti kao što su vežbanje, kvalitetan san i pravilno disanje. Ukoliko ne možete sami da se izborite, potražite pomoć stručnjaka.
5. Opšte zdravstveno stanje
Takođe i postojeća zdravstvena stanja, poput sindroma hroničnog umora, fibromialgija i autoimuni poremećaji mogu da doprinesu zamagljivanju mozga", kaže Manzi. Migrene, multipla skleroza, kognitivni pad i određene virusne infekcije, uključujući COVID-19, takođe su povezani sa ovim stanjem.
6. Lekovi
"Određeni lekovi, kao što su antihistaminici i tablete za spavanje mogu da izazovu maglu u mozgu kao nuspojavu“, kaže doktorka. Ukoliko učestalo osećate "mutno u glavi", a koristite neke od ovih lekova, porazgovarajte sa svojim lekarom koji će dalje da vas uputi na adekvatnu terapiju.
(MONDO)