Nakon nekoliko prolećnih dana, u Srbiju su se vratile visoke temperature. Prema rečima dr Milana Jovanovića, endokrinologa, visoke temperature naročito utiču na pacijente koji imaju pojačanu funkciju štitne žlezde, dok na one koji imaju smanjenu funkciju štitine žlezde, nemaju tolikog uticaja. Planina, odnosno blaga klima pozitivno utiče na pacijente, kaže endokrinolog.
"Imamo nekoliko vrsta klasifikacija. Osnovni poremećaj je pojačana funkcija, ali su češći pacijenti oni koji imaju smanjenu funkciju štitne žlezde. U zavisnosti od tipa oboljenja, simptomi su različiti. Pacijenti koji imaju pojačanu funkciju štitne žlezde imaju hipermatobolično stanje i mogu da izgube na težini, da imaju poremećen san, manje spavaju, budu nervozni, vide promene na koži kosi", kaže endokrinolog u "Jutru" na Prvoj i dodaje:
"Pacijenti koji imaju smanjenu funkciju štitne žlezde, mogu da imaju probleme sa depresijom, anksioznošću, dobijanjem na težini, poremećen san u smislu pospanosti, izražena je usporenost. Većina pacijenata je između ove dve krajnosti kod kojih nema tako izraženih simptoma. Većina njih ima blage simptome koji vrlo često i dugo ostaju neprepoznati, a otkrijemo ih na rutinskom pregledu", objašnjava dr Jovanović i dodaje da problem može da se uoči i na sistematskom pregledu.
"Možete da odradite osnovne hormone štitne žlezde i ultrazvuk. Pored poremećene funkcije, veliku grupu pacijenata čine i poremećena struktura štitne žlezde gde pacijenti imaju benigne ili maligne promene i oni takođe zahtevaju neku vrstu ispitivanja nivoa hormona, kao i ultrazvuka koji je osnovni deo pregleda", ističe dr Milan Jovanović i otkriva kako da prepoznamo problem kada simptomi nisu toliko izraženi.
"Uvećana štitna žlezda se ispoljava kao otežano gutanje, stezanje u vratu ili uvećanje na vratu koje primetimo sami u ogledalu ili neko od bližnjih. Ne postoji samo jedan simptom. Više je skup simptoma, a kada su toliko izraženi, znači da je bolest baš uznapredovala. Nažalost, sve više mladih ima problem sa štitnom žlezdom koji zahteva operativno lečenje. Ređi su pacijenti pre 40. godine, ali posle 40. godine treba jednom godišnje da proverimo nivo funkcije štitne žlezde i da uradimo ultrazvuk. Žene bi trebalo da provere nakon menopauze, one su češći pacijenti, ali kada se pojave kod muškaraca, problem je znatno ozbiljniji", otkriva dr Milan Jovanović
LEČENJE
"Leči se lekovima. Za smanjenu funkciju postoji jedan lek koji je jedan od retkih hormona koji je potpuno isti kao i hormon koji ga luči štitna žlezda. Pacijenti tim lekom sve mogu da nadomeste. Kad postoji tumor benigne ili maligne prirode, jedini način da se izleči je hirurgija, odnosno odstranjenje štitne žlezde. Postoje invazivne operacije koje ne zahtevaju potpuno odstranjenje, ali ogranična je primena tih procedura", ističe dr Milan Jovanović.
BONUS VIDEO:
(MONDO)