U noći između 28. i 29. oktobra, u 3 sata ujutro, naše časovnike pomerićemo za jedan sat unazad, odnosno na 2 sata. To znači da ćemo spavati jedan sat duže, a da li to može da nas poremeti 31. oktobra? Mnogi znaju da ova promena nije pogodna za meteoropate i hronične bolesnike, ali to ne znači da ne može da smeta i onima koji nemaju nikakve tegobe i zdravstvene probleme.
Vreme generalno utiče na raspoloženje ljudi, pogotovo kada dođe jesen. Dan je kraći, popodneva su tmurna i hladna, mrak pada znatno ranije. Kada je manje Sunca, ljudi se osećaju razdražljivo, a pomeranjem sata dan traje još kraće, pa to sve može da ostavi posledice po psihološka stanja ljudi.
Psiholozi ističu da svaki čovek ima neki svoj "unutrašnji sat", odnosno svoj ritam i kada se on poremeti, potrebno je vreme da se vrati u prethodno stanje. Naš "unutrašnji sat" i naš organizam ne mogu da znaju spoljašnje promene (u ovom slučaju sezonsko pomeranje sata). Organizmu je potrebno vreme da se adaptira.
Uskoro nam se bliži prelazak na zimsko računanje vremena i svi su svesni da se tada dešava da mnogi, naročito zaposleni, praktično ne vide dnevnu svetlost tokom dana. To sve utiče negativno na našu psihu i bioritam, ali i na zdravlje, jer je Sunce važan izvor vitamina D. Meteoropatama i hroničnim bolesnicima potrebne su bar dve nedelje da se vrate "u stanje normale" nakon vraćanja sata. Same promene godišnjih doba utiču na psihu, a kako neće pomeranje sata. Promene raspoloženja, bezvoljnost, razdražljivost i glavobolje su osnovne i neizbežne posledice sezonskog pomeranja sata.
BONUS VIDEO:
(MONDO)