Ako ste umorni, brzo se zamarate, ruke i noge su vam hladne, bledi ste i osećate vrtoglavicu ili depresiju, proverite krvnu sliku. Sve su to najčešći simptomi anemije ili malokrvnosti. To je bolest koja nastaje usled nedovoljnog broja crvenih krvnih zrnaca, eritrocita, odnosno smanjene količine hemoglobina.
Kopriva je jedan od najboljih izvora hlorofila, zelenog pigmenta koji povećava broj eritrocita, odnosno hemoglobina u krvi. "Sve biljke intenzivno zelene boje i sva lisnata zelena povrća pomažu ljudima koji pate od niskog nivoa hemoglobina u krvi, koje muči anemija. Kopriva, po mom mišljenju, ima možda prednost u odnosu na sve druge biljke, zato što za razliku od spanaća ili od kelja, nema u sebi oksalnu kiselinu. Može da se upotrebljava svakodnevno, bez ikakve bojazni da će se to odraziti na stvaranje kamena u bubregu. Kopriva je sasvim bezbedna i za malu decu. Od nje se prave ukusne čorbe, pite, proje…", istakao je Momčilo Antonijević za RTS, narodni travar i novinar.
Prema njegovim rečima, kopriva ne gubi svoju lekovitost termičkom obradom, ali je korisnija u svežem obliku, a korisni su i list i koren. "Stari Rimljani su verovali da je mravlja kiselina koja se nalazi u dlačicama koprive izuzetno blagotvorna i da deluje na naše zglobove i kosti. Naravno, ukoliko vam to smeta, onda možete da nosite rukavice, kad berete koprivu", istakao je Antonijević.
Šarplaninski čaj
Postoji još jedna biljka sa kojom se kopriva fantastično slaže i koja je nešto manje poznata, a to je endemska biljka koja je karakteristična za Balkansko poluostrvo, za jug Balkanskog poluostrva i za planine. Raste na Šar-planini. Šarplaninski čaj se bere u julu, u zavisnosti od vremenske prognoze, a priprema tog čaja deo je tradicije.
Piskavica ili grčko seme
Grčko seme je prvi doping korišćen u istoriji, u vreme antičkih Grka, navodi Antonijević. "Učesnici Olimpijskih igara su pili čaj, koristili piskavicu, odnosno grčko seme, trigonela, foenum, grekum, da bi pojačali svoje performanse. I zaista ovo je jedna čudotvorna biljka, sadrži velike količine mikroelemenata, ne samo gvožđa, već i fosfora i kalcijuma, pomaže da se mnogo bolje iskoriste proteini iz hrane. Sadrži čitav niz lekovitih sastojaka koji blagotvorno deluju, ne samo protiv anemije, već i za regulisanje nivoa holesterola u krvi, triglicerida, jako dobro deluje i kod recimo insulinske rezistencije".
Gljiva riši
Potiče sa Dalekog istoka, ali raste i u našim šumama. Kod nas se zove hrastova sjajnica ili vilina kašika. To je gljiva koja je nekad bila rezervisana za cara i njegovu porodicu, ali danas možete da koristite preparate, tinkturu, čaj ili suvi ekstrakt ove gljive za poboljšanje crvenih krvnih zrnaca, ali i za regulaciju i bolje podnošenje bilo koje vrste stresa, navodi Antonijević i dodaje da ova gljiva pomaže da se krvna slika normalizuje.
BONUS VIDEO:
(MONDO/RTS)