Muškarca oslobodili optužbi jer njegovo telo samo proizvodi alkohol. Evo šta je ABS sindrom!
Na sudu u Brižu, jedan građanin Belgije, oslobođen je optužbi za vožnju u pijanom stanju jer boluje od retkog poremećaja - ABS sindroma (sindrom "autovrenja") koji čini da telo obolelog, verovali ili ne, samostalno proizvodi alkohol.
Uprkos tome što je, kako je rekla advokat optuženog Anse Geskije "nesrećna slučajnost to što njen klijent radi u pivari", ona je objasnila da su ga nezavisno pregledala trojica lekara, i da su svi potvrdili da boluje od ABS sindroma", piše RTS.
Neimenovani optuženi inače nije osećao simptome intoksikacije alkoholom, preneli su belgijski mediji navode predsedavajućeg sudije. Klinički biolog iz belgijske bolnice "Sen Luka" objasnila je da osobe koje boluju od ovog sindroma proizvode istu vrstu alkohola koja se nalazi u alkoholnim pićima, ali uglavnom značajno manje osećaju efekte, odnosno uticaj alkohola na njihov organizam.
Šta je zapravo ABS sindrom?
Sindrom auto-vrenja poznat još i kao sindrom stomačne fermentacije - engl. auto-brewery syndrome (ABS) je veoma retko medicinsko stanje u kojem dolazi do endogene fermentacije uz pomoć gljivica ili bakterija prisutnih u gastrointestinalnom traktu. Fermentacija ili vrenje je mikrobiološki proces transformacije ugljenih hidrata, odnosno šećera u alkohol. Iako se mala količina etanola normalno stvara tokom procesa varenja, kod pacijenata sa ovim sindromom količina nastalog etanola može biti ekstremna, ističu iz Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu.
Pretpostavlja se da je usled dugotrajne terapije antibioticima pre 6 godina došlo do promene mikrobioma, i posledičnog rasta fermentirajućih gljivica. Najmanje nekoliko različitih gljivica dovodi se u vezu sa ovim sindromom poput Saccharomyces cerevisiae, S. boulardii, ali i različiti sojevi kandide.
Kako se sindrom auto-vrenja leči?
Inicijalno po prijemu u slučaju visokih koncentracija alkohola u krvi, prvi korak je terapija akutne etanolne intoksikacije. Naredni korak podrazumeva identifikaciju gljivica ili bakterija kao uzročnika, i testiranje njihove osetljivosti na antimikotike ili antibiotike. Terapija takođe tipično podrazumeva i dijetu bogatu proteinima uz restriktivni unos ugljenih hidrata. Iako su probiotici sa više sojeva često sastavni deo terapije, njihova uloga u terapiji pacijenata sa ovim sindromom tek treba da bude utvđena, ističu za Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO/T.B.)