Između 60 i 80 puta u minuti, vaše srce pumpa krv kroz arterije do ostalih delova tela. Pritisak koji se stvara na vaše arterije u stvari predstavlja krvni pritisak. Normalni krvni pritisak iznosi 120/80 mmHg. Sve preko toga znači da vaše arterije trpe pritisak što, ukoliko se ne leči, može da dovede do loše cirkulacije, kao i potencijalnog srčanog ili moždanog udara.
Američka asocijacija za srce ističe da povišeni krvni pritisak često nema vidljive simptome na počeku. Oni koji na aparatu izmere 180/120 mmHg obično se susreću sa otežanim disanjem, glavoboljama, konfuzijom ili zujanjem u ušima, ističe SZO. Takođe, još jedan simptom može da ukaže na povišeni krvni pritisak. U pitanju su otečeni prsti na rukama i nogama.
Vaše srce tada više i jače pumpa krv kroz čitavo telo, zatim ono nailazi na poteškoće prilikom vraćanja krvi od ekstremiteta do srca nazad, te se višak zadržava u prstima, piše Healthdigest.
Takođe, visok krvni pritisak je često uzrokovan velikim količinama natrijuma (soli) u ishrani, zbog čega telo zadržava više vode. Ovaj višak tečnosti može da se odrazi na vaše prste. Nekontrolisani visok krvni pritisak može da dovede do bolesti bubrega. Vaši bubrezi imaju zadatak da uklanjaju otpad iz krvi i održavaju ravnotežu tečnosti. Ako vaši bubrezi nemaju dovoljno krvi, oni ne mogu da rade svoj posao. Ovo može da dovede do edema ili nakupljanja tečnosti u tkivima. Otok od edema se obično javlja na nogama i stopalima, ali ga možete osetiti i na rukama.
Upravo zbog svega toga je važno da redovno merite krvni pritisak, pijete prepisanu terapiju i ukoliko osetite neke promene hitno se obratite svom lekaru. Zdrava i uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i kvalitetan san su tri ključne stavke u regulisanju krvnog pritiska.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.B.)