Naglo zahlađenje vremena najavljeno je oko Božića i potrajaće oko 20 dana, najavljuju meteorolozi. Ono povećava rizik od stvaranja tromba, upozoravaju lekari. Koji se još simptomi javljaju i kako da se najbolje zaštitimo? Doktorka Snežanom Bašić za K1 je istakla da su opasnije zimske promene vremena. Za razliku od zime, tokom leta postoji opasnost od pregrejevanja. Međutim, zabeleženi su i slučajevi smrti usled smrzavanja.

"Važno je napomenuti da ne smete odmah uneti smrznutu osobu u jako toplu prostoriju, jer to može izazvati probleme sa krvnim sudovima. Patofiziološki smo zatvoreni sistem krvotoka i ne reagujemo isto na sve spoljne temperature, uprkos prisustvu termoregulacionog centra. U situacijama kada šokirate termoregulacioni centar, bilo da je izložen izuzetno niskim ili visokim temperaturama, telo ne može adekvatno da se prilagodi. Sve informacije koje dolaze spolja, od ruku i nogu, pa do okoline, stižu do mozga. Mozak ih procesuira i šalje krvotoku i receptorima. U krvnim sudovima se nalazi veliki broj različitih tipova receptora koji reaguju. To može izazvati taloženje trombocita, kretanje i raspoređivanje krvi", kaže doktorka i dodaje:

"U hladnim uslovima, krv se raspoređuje prema unutrašnjim organima kako bi se očuvala toplota. Kada unosite osobu izloženu hladnoći u previše toplu prostoriju, naglo širenje periferije može izazvati neprijatne neurološke situacije. Ovaj nagli proces može dovesti do naglog pada pritiska, usporavanja kretanja krvi i udaranja elemenata krvi o zidove krvnih sudova. Važno je postupati oprezno kako biste izbegli potencijalno ozbiljne posledice", objašnjava ona i dodaje kako ovakvo vreme utiče na hronične bolesnike.

Hladnoća.jpg
Phoenixns/Shutterstock 

"Ovako vreme pogoduje razvoju mnogih virusnih infekcija. Izgubili smo svest o postojanju drugih respiratornih virusa, nakon korone. Sada se suočavamo sa situacijom u kojoj čitave porodice oboljevaju. Jedan od respiratornih virusa karakteriše dugotrajan kašalj, koji traje od mesec do dva, pa čak do osam nedelja. Ovo vreme je pogodno za infekcije koje ne favorizuju ni zdrave ni bolesne ljude. Hroničnim srčanim bolesnicima odgovara blaža klima, budući da im hladno vreme ne prija. Toplo vreme, s druge strane, pogoduje stanjima poput angine pektoris", istakla je dr Bašić.

Preporuka je da ljudi redovno prate krvni pritisak, posebno tokom zime, kako bi sprečili nagli porast pritiska u popodnevnim i noćnim satima. Ove promene mogu se desiti bez upozorenja, a pacijenti često doživljavaju nelagodu, nedostatak daha i aritmije. Nagla promena pritiska može izazvati trombemboličke komplikacije, šlogove i infarkte. Stoga je važno redovno kontrolisati pritisak, jer tromb može iznenada začepiti krvni sud, često bez prethodnih simptoma. Osobe sa srčanim oboljenjima trebaju raditi ultrazvuk jednom godišnje, dok se kod mladih preporučuje tokom sistematskih pregleda. Važno je pratiti dimenzije ključnih arterija, poput aorte, trbušne aorte i karotida, kako bi se prepoznali potencijalni rizici povezani sa skokovima pritiska" zaključila je dr Snežana Bašić. 

BONUS VIDEO:

DOČEK U LETNJOJ VARIJANTI, A ONDA OD BOŽIĆA SUMANUTI PREOKRET VREMENA! Meteorolog za Kurir TV izneo detaljnu vremensku prognozu Kurir televizija

 (K1/MONDO/T.B.)