U Srbiji svake godine između 40 do 50 ljudi izgubi život zbog davljenja u rekama, jezerima ili bazenima. Pitanje bezbednosti naših kupališta postaje sve važnije. Ko su najugroženiji kupači i kako im pomoći u slučaju nezgode, a da se ne ugrozi ni davljenik ni spasilac? O ovim ključnim pitanjima u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su dr Biserka Obradović i Ivan Milenović, spasilac.
"Moramo poštovati zahteve vode, što znači da moramo znati gde i u koju vodu ulazimo. Potrebno je ići na regulisano kupalište gde postoje spasioci. Sa druge strane, moramo znati kako ulaziti u vodu. SZO je objavila da godišnje 18 miliona ljudi izgubi život zbog kardiovaskularnih oboljenja. Osim utapanja, velika opasnost je i šok koji nastaje ako naglo uđemo sa sunca u vodu. Dolazi do sužavanja krvnih sudova, porasta pulsa i mogućnosti infarkta. To su velike opasnosti u kojima mnogi izgube život", rekla je doktorka i objasnila kako hronični bolesnici treba da se rashlade:
"Oni moraju da uzimaju redovnu terapiju i izlaze na plažu u određeno vreme, što je do 10 sati ujutru ili posle 17 sati popodne. Ulazak u vodu mora da bude postepen, počevši od vrata, ruku i nogu, prilagođavajući našu temperaturu temperaturi vode. Tek tada je bezbedno bućnuti se, jer nagli ulazak u vodu može da bude izuzetno opasan. Takođe, važno je pratiti koliko vremena provodimo u vodi, jer može doći do hipotermije usled hladne vode, što može da smanji našu telesnu temperaturu.
U slučaju hipotermije, možda nećemo osetiti hladnoću u vodi, ali ćemo se osećati izuzetno slabo i iscrpljeno. Ako ne izađemo na vreme, to može da bude fatalno. Ako je temperatura vode iznad 22-23 stepena, to je u redu, ali ako je voda hladnija, može doći do hipotermije", dodala je doktorka.
Ona je objasnila i zbog čega tokom velikih vrućina ne treba izlaziti napolje bez preke potrebe.
"Kada je velika vrućina, naš organizam želi da otpusti više toplote tako što se šire krvni sudovi i znojimo se. Širenjem krvnih sudova i znojenjem gubimo veliku količinu tečnosti, zbog čega nam krv postaje koncentrovanija. Sa druge strane, dolazi do pada krvnog pritiska, što može da izazove vrtoglavicu i glavobolju, a u ekstremnim slučajevima dovodi do kolapsa. Takođe, UV zračenje u tom periodu je najveće", rekla je doktorka i dodala:
"Poseban izazov je za malu decu, jer deca do druge godine života nemaju izgrađen termoregulacioni sistem. Oni se ne znoje, ne mogu da regulišu svoju temperaturu, jedino mogu da reaguju tako što im se pojavljuje osip po telu, te decu treba ostaviti u zatvorenom prostoru. Iako se mnogi zavaravaju da su pod suncobranom, i pod njim koža može da potamni, UV zraci probijaju kroz njega, kao i kroz providnu odeću. Najveći broj infarkta se dešava leti, zato što nam je krv gušća i često dolazi do stvaranja embolusa, koji uzrokuju infarkte", rela je dr Obradović.
Doktorka je savetovala da se nikako naglo ne ulazi u vodu, ali ni u rashlađene prostorije.
"To je šok za organizam. Dolazi do naglog suženja krvnih sudova, skoka krvnog pritiska i pulsa, što može da dovede do pucanja krvnog suda zbog naglog skoka pritiska. Zbog toga nije preporučljivo ni mlađim osobama ni zdravim ljudima da naglo ulaze u vodu. Isti princip važi i za klima uređaje. Nikako ne biste smeli naglo da ulazite u potpuno rashlađenu prostoriju. Pre ulaska treba postepeno prilagođavati organizam. Preporučuje se zadržavanje u predsoblju ili nekoj drugoj prostoriji kako bi se organizam adaptirao. Slično je i kada bismo sa zagrejane plaže skočili u hladnu vodu", rekla je doktorka.
Nakon jela, u vodu nikako ne treba ulaziti minimum pola sata, rekla je doktorka.
"Posle obroka, kafe ili napitaka, pola sata ne smemo da ulazimo u vodu, jer naša krv ide prema crevima da pomogne u varenju, što može da uzrokuje pad krvnog pritiska. Moramo da vodimo računa kada idemo na kupanje, a alkohol je posebno opasan tokom visokih temperatura", zaključila je dr Biserka Obradović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Spasilac Ivan MIilenković, objasnio je razliku između plivača, neplivača i kupača.
"Plivač je osoba koja poznaje sve tri tehnike plivanja, što znači da može da pliva sa glavom u vodi, da održava horizontalni položaj sa licem okrenutim ka dnu, da pliva u horizontalnom položaju sa licem okrenutim ka nebu i da može da stoji vertikalno i da zaroni. Kada ste sposobni za ove veštine, smatrate se plivačem. U suprotnom, niste plivač. Prvi deo obuke u plivanju je naučiti disati, jer voda nije naša
prirodna sredina. Prvo moramo normalno da dišemo dok smo u vodi, jer to je osnovni korak", rekao je Ivan i objasnio da su najrizičniji polu-plivači, odnosno oni koji se smatraju kupačima:
"Najrizičnija grupa su polu-plivači, oni koji misle da znaju da plivaju. Svi oni mogu da plivaju prsno ili kraul, uz neke modifikacije, i eventualno da zarone, ali čim se suoče sa travom ili velikim talasima, mogu da imaju probleme. Pokušavaju da prevaziđu svoje sposobnosti tako što probaju da pređu veću udaljenost".
Virovi
"Virovi su karakteristični za tekuće vode i jako su opasni. Teoretski postoji šansa da se izvučete iz vira tako što treba da uzmete dovoljno vazduha i pustite da vas vir uvuče i izbaci. On ne može da vas zadrži na dnu. Kako se sužava, slabi dok idete ka dnu, da bi vas na kraju izbacio na drugu stranu. Bitno je biti svestan da ste upali u vir i izbegavati paniku, što je čest problem. Vir može da se pređe površinskim plivanjem, jer ako je površina tela veća od vira, on ne može da vas uhvati. Ako pređete u vertikalni položaj i počnete da se vrtite, vir će vas povući dublje, što je najveći problem u celoj priči. Rizične grupe su mala deca, polu-plivači i oni koji upadnu u taj problem", rekao je Ivan i dodao:
"Mladi ljudi često misle da mogu noću da ulaze u vodu, kao neka vrsta dokazivanja ili pod uticajem alkohola ili nečeg drugog, pokazujući da nešto mogu. Međutim, često dođe do kontakta sa travom ili udarca u kamen što izaziva strah, posebno ako niste sigurni u to što radite. To su najčešći rizici kod nas koji dovode do tragičnih situacija", objasnio je spasilac.
Grč
"Grč je karakterističan i kada se desi osobi koja je svesna šta joj se dešava, ne može lako da uzrokuje utapanje. Najbitnije je da kada nas uhvati grč u mišiću, sa ostatkom tela održimo ravnotežu, uspostavimo položaj plutanja, smirimo disanje i pokušamo da istegnemo nogu ili ruku u vodi kako bi grč popustio", rekao je Ivan i istakao da je u Srbiji jako mali broj spasilaca jer je tržišna cena rada mnogo niska, pa im se više isplati da rade u kafiću.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)