Većina populacije smatra da su povišene vrednosti lošeg holesterola (LDL) posledica grešaka u ishrani. Međutim, jedan od 250 stanovnika ima takozvanu genetsku grešku, koja se nasleđuje, a zbog koje organizam sam sintetiše velike količine holesterola. Gošća Jutarnjeg programa, endokrinolog prof. dr Katarina Lalić, istakla je da osobe koje imaju familijarnu hiperholesterolemiju, u većem su riziku za razvoj kardiovaskularnih bolesti, pre svega srčanog udara i ateroskleroze.
Kada se govori o holesterolu, problem je što povišeni nivoi ne daju nikakve tegobe i simptome, objasnila je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Zato je važno da proveravamo i znamo te vrednosti, posebno lipoproteina niske gustine (LDL), tzv. lošeg holesterola.
"Kod osoba koje imaju ovaj poremećaj, nivo holesterola je visok od ranog detinjstva i što smo duže izloženi tom visokom holesterolu, rizik za aterosklerozu i srčani udar je sve veći. U tome je u stvari značaj skrininga, odnosno ranog otkrivanja, jer često smo skloni da kažemo: 'Pa dobro, taj holesterol malo je povišen, sad ću ja to malo dijetom', ali ova bolest ne može da se reguliše dijetom", istakla je profesorka.
Naš organizam stvara holesterol koji je važna gradivna materija i bez koje ne bismo mogli da živimo i zbog toga se oko 80 odsto dnevnih potreba za holesterolom sintetiše u našem organizmu, rekla je doktorka.
"Dakle, ne moramo da ga unosimo uopšte. Možemo da budemo vegani i vegetarijanci jer organizam sam stvara holesterol. U čemu je greška? Greška je u tome što mi nasleđujemo gen za holesterol od oca ili od majke. Ukoliko neko u porodici to ima, rizik za potomstvo je 50 - 50 odsto da li će dobiti ili ne povišene vrednosti holesterola".
Što je duža izloženost krvnih sudova povišenim vrednostima holesterola, dodala je doktorka, to je rizik mnogo veći. Većina pacijenata koji pre 55. godine života imaju infarkt, aterosklerozu ili mora da im se izvrši bajpas, uglavnom su osobe koje imaju genetski holesterol, a da to ne znaju.
Koje su dobre vrednosti holesterola?
Prof. dr Katarina Lalić napomenula je da su referentne vrednosti holesterola koje stoje u laboratorijskim izveštajima uglavnom zastarele.
"Ono što sada važi je da je nivo holesterola bitno proceniti jer nije za svakoga isto. Osobe koje su u niskom kardiovaskularnom riziku - zdrave, mlađe, nisu gojazni, nemaju hipertenziju, ne puše i tako dalje, nemaju naslednih bolesti u porodici, za takve osobe, LDL holesterol može da bude i do 3. Ali za one koji imaju već i rizik ili su imali infarkt, danas se smatra da treba da bude jako nisko, čak 1,4", objasnila je doktorka.
Zato ne bi trebalo da sami tumačimo rezultate analize krvi već da se obratimo lekaru. Kod ljudi koji imaju familijarnu hiperholeserolemiju, vrlo je važno i to što kada se otkrije jedan pacijent, znači da se otkriva cela porodica, napominje prof. dr Lalić.
Terapija povišenih vrednosti holesterola
Lekovi za terapiju povišenih vrednosti holesterola postoje i u upotrebi su poslednjih 40 godina. Dijeta kod pacijenata sa familijarnom hiperholesterolemijom može da reguliše samo 20 odsto, jer preostalih 80 odsto holesterola sintetiše organizam sam. Međutim, kod osoba koje nemaju genetski holesterol, ishrana je dominantni razlog nastanka povišenih vrednosti.
"Zato, ako ne znate koliki vam je holesterol, molim vas, uradite to, ništa ne boli, to je najobičnija laboratorijska analiza, a mnogo će vam reći o vašem zdravlju", savetovala je prof. dr Katarina Lalić sa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
BONUS VIDEO: