Nedovoljno sna može da dovede do brojnih zdravstvenih problema. Neispavanost koja dugo traje posebno ugrožava kardiovaskularni sistem. Savete o tome kako dostići bolji kvalitet sna, za RTS daje prof. dr Vladimir Diligenski, neuropsihijatar i psihoterapeut.
Nekome treba više spavanja, nekome manje. Ima i ljudi kojima je neophodno da spavaju deset sati, jer su, kako profesor Diligenski kaže, takvi "po prototipu". Ima, međutim, i onih koji spavaju svega pet sati. Nemoguće je pouzdano dati podatak o tome koliko ljudi ima problema sa kvalitetom sna, redovnošću spavanja, ali je činjenica da je nesanica veliki zdravstveni i javnozdravstveni, čak i ekonomski problem.
"Tesla je govorio da njemu ne treba više od četiri, pet sati", kaže profesor Diligenski i dodaje da ta informacija nije zabluda.
"Imao je i parapsihološke fenomene. On je predviđao tačno šta će da bude, imao veliku intuiciju...", kaže prof. Diligenski, ali ističe da smo u zabludi "ako se tešimo time da je Tesla spavao četiri sata i da je i nama toliko dovoljno".
Funkcija sna je da nas restituiše i vrati u funkciju i zato je važno voditi računa o kvalitetnom i zdravom spavanju. Kada smo neispavani, nema koncentracije, kognitivne funkcije su u lošem stanju, a posle dužih perioda sa nedovoljno sna, može se i telesno oboleti, upozorava gost Jutarnjeg programa.
Neki se noću lišavaju sna, a danju to nadoknađuju povremenim dremanjem i tako "plivaju", ali sve to, ako duže traje, može da bude uzrok ozbiljnih srčanih tegoba. Oko 150 ljudi dnevno u Srbiji premine od kardiovaskularnih bolesti. Drugi smo po broju obolelih od te vrste bolesti u Evropi.
Sove, ševe i nadoknada sna
Svako treba da spava onoliko koliko ima potrebe za snom, navodi prof. Diligenski: "Postoje ljudi sove i ljudi ševe. Sovama odgovara da ne spavaju noću. On ako legne u tri ujutru, a mora da uspane u pola sedam, ili šest, tu nema spavanja. Onda pokušava da nadoknađuje poslepodne s nekim spavanjem ili da drema. Sve je to korisno, ali nikad nije sasvim dovoljno".
Objašnjava da postoje dvofazni i jednofazni spavači.
"Nekima je neophodno da popodne 'dremnu' makar deset minuta. Posle toga se bolje osećaju i okrepljeni su. Međutim, imate i ljude koji u komadu spavaju. Svi koji ne spavaju imaju neki problem. Problem je ili ansioznost, najčešći, ili depresija ili povišeni krvni pritisak", kaže profesor i dodaje da je problem i dijabetes.
"Ako se pacijent žali da ne može da zaspi, mi znamo da je to anksioznost najčešće. Ili su to problemi na poslu, ili kod kuće, svađa sa supružnikom... Otkrije se tačno o čemu se tačno radi i leči se i psihoterapijom, ako je u pitanju neka konfliktna situacija, i lekovima. Napravljena je ta zed grupa lekova za spavanje, koja vas drži četiri, pet sati minimalno. Taman toliko da možete da spavate do ujutru rano i da se probudite, američki sistem, da bi ljude vratili na posao", rekao je gost RTS-a i dodao da 50 odsto Amerikanaca ne spava, ali da ima i dosta novih lekova za razne sindrome koji su povezani sa nesanicom.
Fizička aktivnost kao lek protiv nesanice
Načelnik Odeljenja neuropsihijatrije u KBC "Dragiša Mišović", prof. Diligenski, ukazuje i na to da je fizička aktivnost od velikog značaja i da može da smanji potrebu za lekovima i do 50 odsto. Profesor dodaje da njegova praksa pokazuje da mnogo ljudi pate od nesanice koja je najčešće simptom anksioznosti, depresije ili neke druge bolesti. U zavisnosti od rasporeda spavanja, primenjuje se terapija. Nekada su potrebni i antidepresivi.
Objašnjavajući ponašanje ljudi koji su sove, kaže da takve osobe noću "vole da vilene, nešto rade, gledaju televiziju, opuštaju se". Njima je tako bolje da provedu celu noć i da spava, ako mu se može, do dva". Profesor Diligenski je ukazao i na to da je nesanica kod mladih često vezana za upotrebu psihoaktivnih supstanci i alkohola zbog čega se dešava da se "menja dan za noć".
Kao univerzalni savet za zdrav san, prof. dr Diligenski izdvaja fizičku aktivnost koja "popravlja spavanje". U slučaju stresa koji remeti ciklus sna, savet je da se potraži stručna pomoć.
BONUS VIDEO: