Misteriozna epidemija pogodila je skoro milion ljudi širom sveta, a polovini njih oduzela život. Zvala se letargični encefalitis. Oboleli su tonuli u san iz kojeg su u početku mogli da se probude, ali samo na kratko. Vremenom bi mnogi upadali u letargiju i umirali, dok su lekari bili nemoćni. Do danas ne znamo odakle se ova bolest pojavila niti šta ju je izazvalo.
Odakle je došla tajanstvena epidemija?
Razmišljanja o poreklu ove bolesti i dalje ostaju u domenu pretpostavki. Ni posle više od jednog veka ne zna se šta je pokrenulo epidemiju i koji je bio njen neposredni uzrok. Nejasna je i tačna brojka obolelih. U vreme kada je medicinsko znanje bilo ograničeno, često su postavljane pogrešne dijagnoze, dok u mnogim zemljama sa slabom zdravstvenom zaštitom ljudi uopšte nisu bili evidentirani.
Pretpostavlja se da je prvo žarište epidemije bilo u Rumuniji 1915. godine, a sam vrhunac širenja bolesti odvijao se između 1917. i 1924. godine. Međutim, slični slučajevi zabeleženi su i ranije, čak početkom 20. veka. Procene govore da je bolest pogodila više od milion ljudi, od kojih je polovina preminula. To i dalje ostaje jedan od najmisterioznijih događaja u istoriji medicine.
Prvi opis bolesti dao je 1917. godine rumunsko-austrijski lekar Konstantin fon Ekonomo, koji je u bolnici u Beču lečio obolele od letargičnog encefalitisa. Te iste godine, prve slučajeve u Poljskoj, zabeležio je i neurolog Edvard Flatau.
Simptomi
Bolest je u početku ličila na grip - povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, kašalj, ređe mučnina. Ipak, stanje pacijenata se brzo pogoršavalo. Jedan od tipičnih simptoma bio je nenadani trzaj očnih jabučica nagore, nad kojim oboleli nisu mogli da imaju kontrolu. Pored toga, mnogi su upadali u snažnu pospanost. Ako bi ih ostavili same, jednostavno bi zaspali i u snu mogli da ostanu i do dve nedelje.
Slika bolesti bila je veoma raznolika i menjala se s vremenom. Među simptomima zabeleženi su:
- vrtoglavice,
- poremećaji sna i promene dnevnog ritma,
- problemi s vidom i paralize očiju,
- jaki bolovi u udovima i trupu,
- grčevi,
- afazija (gubitak govora),
- slabost mišića,
- distonija,
- poremećaji kretanja (ukočenost, usporenost, mimika lica),
- osip na dlanovima i stopalima,
- psihički poremećaji i antisocijalna ponašanja.
Neki pacijenti su ukočeno ostajali u jednom položaju, svesni svega oko sebe, ali bez kontrole nad sopstvenim telom. Zabeleženi su slučajevi u kojima bi iznenada "oživeli" - uhvatili loptu koja je letela ka njima ili seli za klavir i počeli da sviraju. Lekari nisu mogli da objasne o kakvoj bolesti se radi. Ni danas, uz sav napredak medicine, uzrok nije razjašnjen.
Uspelo se, međutim, razlikovati akutnu i hroničnu fazu bolesti. U akutnoj fazi dominirala je neobuzdana pospanost. Trećina pacijenata iz tog sna nikada se nije probudila. U hroničnoj fazi simptomi su se pojavljivali i nestajali, a kod nekih ljudi javljali su se i decenijama kasnije.
Mogući uzroci epidemije
Uprkos razvoju medicine, uzrok epidemije nikada nije utvrđen. Dugo se smatralo da je povezana sa španskim gripom, jer je skoro polovina obolelih ranije preležala grip. Međutim, pošto su prvi slučajevi bolesti zabeleženi pre španskog gripa, a virus gripa ne napada nervni sistem, ta hipoteza je odbačena.
Danas se pretpostavlja da je bolest bila zaraznog porekla, jer su lekari uspeli da prenesu infekciju na laboratorijske životinje koristeći filtriranu moždanu tečnost pacijenata. Mikroskopske analize iz 2012. pokazale su prisustvo struktura nalik virusima, a genetska testiranja nagoveštavala su tragove enterovirusa.
Postoje i sumnje na autoimuni mehanizam. Pojedine hipoteze povezuju bolest sa infekcijom streptokokom, jer su se kod mnogih pacijenata pojavili osipi slični šarlahu, koji upravo taj bakterijski soj izaziva.
Najveća misterija ostaje - zašto je epidemija odjednom prestala i nikada se više nije vratila? S obzirom na to da ne znamo šta ju je izazvalo, ne može se isključiti mogućnost da se u budućnosti ponovo pojavi.
BONUS VIDEO: