"Doktore, imam sekret", "Osećam svrab", "Muči me pojačano crvenilo", "Imam bolne menstruacije", "Mislim da sam trudna" - ovo su rečenice koje ginekolozi u Srbiji svakodnevno čuju u ordinaciji.
Kako za MONDO objašnjava dr Vanja Milošević, specijalista ginekologije i akušerstva, upravo su to i najčešći razlozi zbog kojih žene odluče da zakažu pregled. Ipak, problem je u tome što mnoge dolaze tek kada se pojave tegobe, dok preventivni pregledi, koji mogu da otkriju ozbiljne bolesti na vreme, često ostaju u drugom planu.
Gde grešimo?
"Upravo jedna od najvećih grešaka je da se sete da treba da idu kod ginekologa kada već imaju neki problem. A ženu najčešće posledice koje lično oseti, navode na odlazak kod ginekologa. To je najčešće nelečen sekret, crvenilo, svrab, bolovi, da li menstrualni ili oni između ciklusa i trudnoća. Znači, to su najčešći razlozi zbog čega žena ode kod ginekologa. I neretko, prvi put kada žena i ode kod ginekologa, upravo je tad kada sazna da je u drugom stanju, ne shvatajući da onih 15-20 minuta koji su u osnovi najvažniji - kada treba uraditi taj kolposkopski pregled, Papa test, kada treba uraditi ultrazvuk, jer većina mladih ljudi ima problem sa policističnim jajnicima, sa bolnim menstruacijama, sa nelečenim sekretom", objašnjava dr Milošević.
"Tu imamo još jedan paradoks - da one, osim što ne idu na te redovne preglede, leče se na osnovu iskustva svojih prijateljica, neretko čitajući te društvene mreže i zaboravljajući jednu vrlo važnu činjenicu - da je svaki organizam na svoj način poseban. Svakom organizmu prilazite vrlo različito. Simptomi su uopšteni, ali i način lečenja i uzimanje anamnezičkih podataka za koje su naši profesori govorili da je pola postavljanja dijagnoze, vrlo su važni", objašnjava ginekolog.
Brza reakcija na simptome može da bude presudna za zdravlje.
"Kad sam imao to zadovoljstvo da sam u nekim školama bio pozivan, posebno u Vojvodini, da vršim predavanja, neretko smo morali da spojimo dva časa, jer je interesovanje bilo ogromno. Mi imamo jednu predrasudu - da su ovo suvoparne priče, a verujte mi, u mnoštvu stvari koje nam se nude sa društvenih mreža i sadržaja, znate, mi često gubimo i vreme i energiju i razmišljamo o tome ko će biti predsednik u Americi, kako će se rešiti situacija na Bliskom istoku, a ne shvatamo da su naši životni problemi, pa još ako nam ih neko saopšti sa ekrana kome verujemo, već pola postavljene dijagnoze i rešeno pola problema", govori dr Milošević.
Kada je jednom prilikom dobio poziv iz vrtića, pitanja mališana su ga iznenadila, otkriva dr Milošević za MONDO.
"To je vrlo interesantan podatak. Pre par godina sam dobio poziv iz jednog vrtića, naravno, uz saglasnost Ministarstva i roditelja, da obavim jedan informativni razgovor sa decom predškolskog uzrasta. Ja sam se iskreno, verujte mi, prvo malo i uplašio, možda prvi put u životu imao tremu, jer je 30 klinaca mene okružilo sa takvim pitanjima - od toga kako dolazimo na svet, kako nas je majka rodila, kako nas je tata napravio - da sam ja shvatio da je ta granica o kojoj mi stalno pričamo, za nas možda neshvatljiva, da deca se verovatno već i rađaju sa mnogo više informacija nego što smo mi imali u svojoj glavi kada smo mi bili u njihovom uzrastu", kaže dr Milošević i ističe:
"Tako da, jedan od razloga zbog čega se zalažem za tu zdravstvenu prosvećenost su upravo da deca, ljudi, mladi, da budu upoznati šta mogu konkretno da urade kad se suoče sa problemom. Oni stalno misle da neće njima to da se desi. A priroda nametne ponekad, da li je to Marfijev zakon ili nešto drugo, da se uglavnom suočite sa onim od čega ste bežali. Tako da, čini mi se vrlo pametnim da preporučimo da ta zdravstvena prosvećenost bude deo naše svakodnevne kulture".
"Imamo epidemiju karcinoma i zaraznih bolesti"
Dr Milošević naglašava da uprkos brojnim apelima lekara, podaci o broju obolelih od karcinoma i zaraznih bolesti i dalje su zabrinjavajući.
"Mi smo imali jedan strašno dobar strateški nivo pre 30-40 godina, u smislu da smo imali sve ovo čemu sada težimo, imali smo rendgen aparate koji su išli masovno. Mi nismo imali tada veliki broj karcinoma. Sada, uprkos svemu, privatnim klinikama i svemu ostalom, u porastu je sve. Jeste da se izmenio, u velikoj meri, način života, ali mi smo primetili da, uprkos svim naporima koje činimo, kao da imamo epidemiju karcinoma i zaraznih bolesti. I onda, kada osvestimo svoje ljude šta mogu da učine po očuvanju zdravlja, mislim da smo već na dobrom putu", zaključuje ginekolog, dr Vanja Milošević.
Ceo razgovor sa dr Vanjom Miloševićem, u kojem detaljno govori o prevenciji, edukaciji i alarmantnim statistikama u Srbiji, pogledajte na MONDO YouTube kanalu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(MONDO)