Osećaj gušenja ili otežanog daha posle kratke šetnje mnogi od nas potcenjuju. U međuvremenu, organizam na taj način šalje upozoravajući signal koji ne bi trebalo da ignorišemo.
Kasija ima 34 godine. Radi u kancelariji, pa osam, ponekad i devet sati dnevno provodi za računarom. Na posao ide automobilom, a po povratku kući je umorna, pa fizičku aktivnost najčešće odlaže za "večito sutra". Iako se to možda ne čini, obožava šetnje, ali danas primećuje da posle nekoliko stotina metara mora da uspori, jer joj ponestaje daha, piše Medonet. A još pre dve godine, šetala je bez problema...
Najpre se javio oštar bol između rebara i kuka, a zatim osećaj stezanja u grudima. Najgore je kada se penje uz stepenice. Tada srce brže kuca, a disanje postaje plitko. Kasija sebi govori da je to "stres, sedeći posao i da svi tako osećaju posle tridesete", ali nedostatak daha čak i posle kratke fizičke aktivnosti počinje da je zabrinjava, tim pre što je u pitanju samo šetnja, a ne intenzivan trening.
Pre samo nekoliko godina, nedostatak daha posle kratke šetnje povezivao se uglavnom sa poodmaklim godinama ili ozbiljnom bolešću. Danas lekari primećuju nešto zabrinjavajuće. Sa tim problemom se sve češće javljaju mladi, naizgled zdravi ljudi. Dovoljno je nekoliko stepenika, brži hod do prodavnice ili šetnja od nekoliko minuta da se pojave zadihanost, umor i potreba da se zastane.
Mnogi od nas to objašnjavaju "lošijom kondicijom". Problem je u tome što organizam retko šalje signale bez razloga.
Šta znači kratak dah?
Zadihanost, odnosno osećaj nedostatka daha, trenutak je u kojem imamo utisak da nam nedostaje vazduha. Može da se ispolji ubrzanim disanjem, pritiskom u grudima ili potrebom da udahnemo duboko čak i posle malog napora.
Kod zdrave osobe srce, pluća i krvni sudovi sarađuju kao dobro podmazana mašina. Kada počnemo da se krećemo, organizam ume brzo da isporuči mišićima više kiseonika. Problem nastaje onda kada ovaj mehanizam prestane da funkcioniše kako treba.
Zašto ovo sve češće pogađa mlade?
Lekari skreću pažnju na jednog glavnog krivca - sedeći način života. Dugi sati ispred ekrana, malo kretanja, kancelarijski posao i prevoz uglavnom automobilom, dovode do toga da srce i krvni sudovi postepeno gube "kondiciju".
Organizam se navikava na to da se ne kreće. Smanjuje se izdržljivost i tada i mali napor postaje veliki izazov za telo. Rezultat? Brži umor, zadihanost i osećaj nedostatka snage posle kratke šetnje. Ipak, postoji metoda malih, svakodnevnih koraka koja može da pomogne.
"Umesto da čekamo lift i nerviramo se ko će prvi izaći iz njega, hajde da se popnemo na prvi ili drugi sprat peške. Ako idemo u prodavnicu, izaberimo onu do koje možemo da dođemo pešice, a ne da moramo da se vozimo kolima kroz pola grada. Izlet? Izvolite, dođimo kolima do jedne tačke, ali samo razgledanje obavimo peške, duže i opuštenije", objašnjava u razgovoru za Medonet prof. dr Robert Gil, kardiolog.
Šta se tada dešava u organizmu?
Promene se odvijaju polako i često neprimetno, sve dok ne počnu jasno da se osećaju. Najčešće:
- srce pumpa krv manje efikasno,
- krvni sudovi postaju manje elastični,
- kiseonik stiže do mišića sporije nego što bi trebalo,
- organizam se brže zamara i teže podnosi napor.
Zato neko ko je nekada bez problema prelazio nekoliko kilometara, danas mora da zastane posle petnaestak minuta šetnje.
Svakodnevne navike koje pogoršavaju situaciju
Na sve izraženiju zadihanost utiče nekoliko faktora. To su, između ostalog:
- nedostatak redovne fizičke aktivnosti,
- dugotrajan stres i napetost,
- nepravilna ishrana siromašna hranljivim sastojcima,
- nedostatak gvožđa,
- neredovan san.
Svaki od ovih elemenata ponaosob može da deluje beznačajno, ali zajedno mogu značajno da smanje izdržljivost organizma. Ako se zadihanost javlja često, pojačava se ili joj se pridružuju dodatni simptomi kao što su lupanje srca, vrtoglavica, bol u grudima ili ekstreman umor. To ne treba to ignorisati. To je znak da organizam traži pažnju.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)