Dr Tomaš Derkovski je tokom boravka živeo u Taunsvilu u Kvinslendu. To je posebno mesto na mapi Australije. U blizini grada u kojem živi preko 170.000 ljudi nalazi se Veliki koralni greben, najveća struktura tog tipa na svetu, upisana na UNESCO listu svetske kulturne baštine.
U Taunsvilu, smeštenom na Tihom okeanu, dominira tropska savanska klima. Prosečna temperatura vazduha iznosi 29,2 stepena Celzijusa, dok je u letnjim mesecima (u Australiji je to period od novembra do aprila) čak 31,5 stepeni. Postoje dani kada termometar pokazuje 46-48 stepeni, a subjektivni osećaj temperature znatno premašuje 50 stepeni. I sve to bez padavina. Kiša ovde pada ukupno ne više od 90 dana godišnje, ali uz veoma visoku vlažnost vazduha, koja često dostiže i 100 odsto.
"Kada smo stigli u Kvinslend, temperature još uvek nisu bile toliko visoke. Kod nas je bilo toplo leto i tamo je bilo isto tako toplo", priseća se dr Derkovski, dodajući da im je ipak na licu mesta rečeno da će iz meseca u mesec biti samo gore.
"I zaista, oko decembra, kada su u Poljskoj temperature niske, tamo su bile toliko visoke da nije bilo moguće čak ni rashladiti se u bazenu, jer voda apsolutno nije bila pogodna za kupanje", kaže lekar.
Voda može da bude opasna
Australijanci se bore sa vrućinama kako znaju i umeju.
"Ljudi se praktično ne kreću pešice, kreću se između klimatizovanih vozila i prostorija u kojima provode veći deo dana. Po povratku kući, odmah posežu za hladnom vodom iz frižidera i hidriraju organizam elektrolitima", priča lekar.
Lekar navodi jednu od brojnih apsurdnih situacija do kojih dolazi zbog vladajuće žege.
"Video sam jednom čoveka koji je morao da izvede konja, ali je bilo toliko vruće, da nije mogao da sedne u sedlo. Vozio je klimatizovan automobil i jednom rukom držao uzde kroz prozor, vodeći tako životinju. Ne znam da li je to bilo pametno, sigurno je bilo zabavno, ali savršeno pokazuje kakva je tamo realnost".
Društveni život u Taunsvilu odvija se nakon zalaska sunca. Kako kaže dr Derkovski, Australijanci obožavaju roštilj, to je njihov nacionalni "sport". Međutim, jedino razumno vreme za paljenje roštilja je kasno uveče.
Većina sportskih aktivnosti se takođe odvija uveče ili eventualno rano ujutru. Izuzetak su sportovi na vodi, mada i sa njima treba biti oprezan. Provođenje dana u vodi čini da se vrućina ne oseća toliko i to je prijatno, ali istovremeno i opasno. Ne osećate pregrevanje i dehidrataciju.
O tome je u razgovoru za Medonet govorila i dr Uršula Kar, dermatološkinja koja živi u Sidneju.
"Iako uvek nosim kačket i nanosim nekoliko slojeva kreme sa UV filterom, džogingom se bavim rano ujutru, trčeći kroz divljinu, a bazen pored kuće koristim samo posle doručka ili posle večere. Sunce me ipak stigne, toliko je jako", ispričala je.
Neslavna titula "svetska prestonica melanoma"
Australijanci imaju svetao ten i, nažalost, u regionima gde je najtoplije, dijagnostikuje se mnogo slučajeva raka kože. Kvinslend je jedno od mesta na svetu gde se tumori javljaju najčešće, a sam Taunsvil je dobio neslavnu titulu "svetske prestonice melanoma".
"Ti problemi bi mogli biti još veći, ali stanovnici se ipak trude da izbegavaju sunce i štite se od posledica zračenja. Ta razboritost, međutim, nedostaje strancima koji ovde dolaze zbog posla i ostaju godinu, dve ili tri. Japanci na primer ili uopšte Azijati, koji takođe imaju svetao ten, ne pridaju veliki značaj toj zaštiti i, nažalost, kod njih se kasnije često dijagnostikuju tumorske promene", objašnjava dr Derkovski.
Razboritosti nedostaje i turistima, zbog kojih se često poziva hitna pomoć upravo zbog opekotina od sunca, teške dehidratacije ili toplotnog udara.
"Imam mnogo članova porodice koji veoma vole da se sunčaju, ali ovde ne poznajem nikoga ko bi zbog toga išao na plažu. U skoro 100 odsto slučajeva, ako na australijskoj plaži sretnete nekoga ko se sunča, to će biti stranac, turista", potvrđuje dr Kar i dodaje da većina njenih prijatelja ima veoma svetlu kožu, pa izbegavaju sunce kao vatru.
"U satima kada je zračenje najjače, ne izlaze iz kuća ili se kreću samo automobilima, od kuće do posla".
Dr Derkovski dodaje:
"To nisu uvek slučajevi da se neko ispružio na ležaljci na plaži i sunčao. Mnogi se odmaraju na jahtama, gde borave na palubi, sunce ih prži, vetar ih nežno miluje, prijatno im je, a nakon nekoliko sati se ispostavi da imaju teške opekotine. Slično je i sa ronjenjem s maskom. To je čest tihi ubica turista. Vetar hladi vodu, ali izloženost sunčevom zračenju je ista kao na kopnu, pa čak i ako je sunce iza oblaka, ono i dalje snažno deluje na čoveka".
Iako se situacije o kojima govore dr Kar i dr Derkovski dešavaju u dalekoj Australiji, one zapravo mogu da se tiču svakog od nas. Čak i ako ne odmaramo na jahti, sunce može da nam naškodi i izazove dugoročne zdravstvene probleme. Zato zapamtimo - izbegavajmo ga kada je najjače, vodimo računa o zaštiti kože od UV zračenja i o adekvatnoj hidrataciji.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)