- Na VMA je počeo da radi "sajber nož", pa pacijenti više ne moraju u Grčku i Tursku po ovu terapiju.
- Metoda je precizno zračenje bez hirurškog reza, namenjeno malim i jasno ograničenim tumorima.
Pacijenti koji su zbog lečenja "sajber nožem" odlazili u Grčku i Tursku, sada ovu terapiju mogu da dobiju na Vojnomedicinskoj akademiji. Sistem za precizno zračenje tumora počeo je da radi na VMA, a prof. dr Dejan Kostić, načelnik Instituta za radiologiju ove ustanove, objasnio je u emisiji "Jutro" na Prvoj televiziji šta to znači za pacijente, kome je terapija namenjena i kako izgleda lečenje.
Iako njegov naziv može da zvuči zastrašujuće, "sajber nož" ne podrazumeva hirurški rez. Kostić je naglasio da ova metoda predstavlja dodatnu mogućnost lečenja, ali da nije odgovarajuća za svakog pacijenta.
Šta je "sajber nož" i kako deluje?
"Sajber nož, iako mi kažemo da je nož, isto kao što postoji i gama i iks nož, nije nož. Zapravo, to je robotski sistem koji usmerava visoki snop zrakova na metu, koncentrišući te zrake uz maksimalnu poštedu okolnog tkiva. Još ono što mogu da kažem, to je da on nije zamena za hirurgiju. U nekim slučajevima jeste, ali je najbitnije da je ova metoda sada postala dostupna nama. Efekti su kao kod hirurgije, ali nemamo onog reza, nemamo postoperativnih oporavka, tako da, ovo je nova, savremena metoda, ali nije klasičan nož", rekao je Kostić.
Na pitanje šta dolazak ovog sistema konkretno menja za pacijenta, istakao je dostupnost terapije zbog koje se ranije putovalo van zemlje.
"Menja pacijentu i omogućava dostupnost još jednog vida lečenja. Pored klasične hirurgije, sistemske terapije, sada imamo i radioterapiju, od koje je ovo jedan od najviše sofisticiranih delova. Naši pacijenti su do sada za ove procedure išli u inostranstvo. Najveći broj njih je išao u Grčku, u Tursku. Sada je ova metoda dostupna i kod nas. Dostupna je kako za vojne, tako i za civilne osiguranike".
Kod kojih tumora se primenjuje?
Kostić je upozorio da sam naziv dijagnoze nije dovoljan da bi se znalo da li je neko kandidat za ovu terapiju.
"Sajber nož nije za svakoga i to naši pacijenti treba da znaju. On može da se primeni kod malih, jasno ograničenih tumora, znači to su obično tumori CNS, ali može da se primeni i kod malo drugačijih tumora, tumora pluća, tumora jetre, tumora pankreasa, tumora prostate. Ipak, ono što je bitno za pacijenta, to je da mora da se odredi da li je pregled indikovan ili nije, a to radi poseban tim", istakao je Kostić.
CNS je skraćenica za centralni nervni sistem. O tome da li je lečenje "sajber nožem" odgovarajući izbor odlučuje konzilijum, nakon pregleda medicinske dokumentacije.
"Pacijenti, na preporuku svojih lekara, da li su to u pitanju onkolozi, hirurzi i internisti koji ih vode, dobijaju preporuku u stvari za lečenje sajber nožem, ali ta preporuka nije automatski indikacija za sajber nož. Naš tim stručnjaka, odnosno naš konzilijum, koji čine onkolozi, hirurzi-onkolozi, internisti-onkolozi, radiolozi i radioterapeuti, pregleda medicinsku dokumentaciju i postavlja indikacije.
Ukoliko pacijent je indikovan za ovu vrstu pregleda, on će dobiti, i ono što je najbitnije, sad će dobiti u našoj zemlji. Ukoliko nije, to automatski ne znači da on nije odbijen za ovo, nego to znači da za njega postoji neki drugi metod lečenja, da li je hirurgija, da li je drugi vid radioterapije, da li je sistemska terapija koja je u njegovom slučaju najprihvatljivija", objasnio je načelnik Instituta za radiologiju VMA.
Može li da se kombinuje sa drugim terapijama?
Na pitanje o kombinovanju sa hirurgijom i drugim vrstama lečenja, Kostić je odgovorio:
"Naravno, naravno. I sa sistemskom, znači citostatici, biološka terapija. Znači, može. Može da prethodi, može da bude u uporedu".
Kandidati, dakle, nisu isključivo pacijenti koji ne mogu da budu operisani. Izbor terapije zavisi od više okolnosti.
"Naravno. Određuje se prema vrsti tumora, prema veličini, lokalizaciji promena, odnosno prema okolnim strukturama, stanju pacijenta. Određuje koji vid terapije je za njega u tom trenutku najprihvatljiviji i koji ima najveći benefit", istakao je Kostić.
Za neke tumore jedna seansa, za druge više
Broj tretmana određuje se pojedinačno, a više seansi ne znači automatski da pacijent ima ozbiljniju bolest.
"I to zavisi. Može da traje, kod manjih i jasno ograničenih tumora, može biti u jednoj seansi. To su obično tumori centralnog nervnog sistema, ali kod nekih tumora je potrebno tu dozu podeliti na više frakcija, znači u više seansi dati pacijentu, baš zato da bi zaštitili okolne vitalne strukture. Takvi su tumori pluća, tumori pankreasa, tumori jetre.
Znači, to je individualno. I ono što pacijenti treba da znaju, to je da nije jedna doza najbolja. Znači može i više doza, i ako neko prima više zračenja u više doza, to ne mora automatski značiti da ima ozbiljniju bolest. Samo je za njega u tom trenutku procenjeno koji je tip zračenja najefikasniji i najbezbedniji".
Timovi su se obučavali u inostranstvu
Uz instaliranje opreme, VMA je radila i na obuci stručnjaka koji učestvuju u lečenju.
"Mi smo uporedo sa instaliranjem nove opreme radili i na edukaciji naših timova. Naši timovi, koji se čine radioterapeutima, odnosno radiolozima, onkolozima, medicinskim fizičarima i radiološkim tehničarima, išli su na edukaciju u Mađarsku, išli su na edukaciju u Češku, po dve nedelje su bili. Medicinski fizičari i medicinski tehničari išli su pored toga i u Ženevu, u Švajcarsku, a medicinski fizičari u Sjedinjene Američke Države. Ono što je bitno, to je da aparat ne radi sam. Iza njega stoji tim koji kontroliše aparat", objasnio je Kostić.
Da li tretman boli i koji su neželjeni efekti?
Kostić je objasnio da pacijent tokom samog zračenja ne oseća bol i da anestezija nije potrebna.
"Ne, pacijent ne oseća bol. Samo zračenje je. Ne oseća ništa. Znači, bezbedno je skroz za pacijenta, sam taj proces. Ne treba anestezija".
Istovremeno je naglasio da radioterapija može da ima neželjene efekte, o kojima se sa pacijentom razgovara pre lečenja.
"Pacijent leži u položaju koji je zadan. Ono što je bitno, svaka od tih procedura može, pogotovo u radioterapiji, imati i neželjene efekte. Neki su blagi, tipa mučnina, povremena mučnina, glavobolja, umor, i prolazni su. Drugi mogu biti teži, ali se oni, na sreću, ređe dešavaju. Ipak, ono što je bitno, mi pacijente upozorimo na bilo šta što mogu da očekuju tokom izvođenja seanse, i u periodu posle", rekao je.
Završetak tretmana ne znači i završetak praćenja pacijenta.
"I to je veoma važno za naše pacijente da znaju, da sa završetkom procedure, tu se ne završava sve. Oni imaju kontrole gde se i dalje prati njihovo stanje. Znači, ne moraju oni što su do sad bili u inostranstvu, pa da razmišljaju šta će posle. Ne, sada je u našem zdravstvenom sistemu dostupno i to".
Ista dijagnoza ne znači i isto lečenje
Govoreći o tome da li se metoda primenjuje u ranim ili uznapredovalim stadijumima bolesti, Kostić je ponovo naglasio da je procena individualna.
"Zavisi. Ono što sam vam i rekao na početku, zavisi od broja lezija, veličine lezija, odnosa prema okolnim strukturama. Sve je individualno. Znači, bukvalno pacijenti dobijaju jednu vrstu personalizovane terapije. Znači, možete, to sam rekao, da dva pacijenta sa istom dijagnozom ne moraju nužno da znače da su za isti modalitet lečenja", rekao je Kostić.
Na pitanje o tumorima na teško dostupnim mestima, poput mozga, kičmenog stuba i pluća, objasnio je:
"Može da se koristi i koristi se, ali zbog preciznosti moramo opet da vodimo računa o zaštiti okolnih organa. Znači, mnogo je lakše za pacijenta kad nema hirurgije, kad nema otvaranja, da se uradi sa sajberom, ali opet gledamo da li može kombinovano ili kao solo metoda".
"Ljudi u stresu obično zaborave šta im se sve kaže"
Kostić je govorio i o strahu koji prati lečenje, kao i o važnosti razgovora sa lekarima i porodicom.
"Pacijent prvo treba da zna zašto je određen za tu terapiju jer sam naziv 'sajber nož' nekad zvuči mnogo dramatičnije nego što je sama procedura. Znači, oni imaju pravo da znaju šta njihovo lečenje podrazumeva, kako se sprovodi i šta dobijaju na osnovu tog lečenja. Sa druge strane, svojim bližnjima ja savetujem da kažu istinu. Obično ljudi ćute, zatvore u sebe, da bi zaštitili sebe.
Međutim, sa zaštitom sebe, oni u stvari ostaju sami u svom strahu. Imate i odnos prema deci. Deci treba reći istinu, treba im reći, shodno njihovom uzrastu, šta mogu, šta se dešava, a ne da oni sami maštaju šta se dešava sa njihovim roditeljima, bakama, dekama. I moj savet za pacijente je jedan, da, na primer, kad dolaze kod lekara, povedu nekog svog bližnjeg. Ljudi u stresu obično zaborave šta im se sve kaže".
O ulozi lekara i poverenju tokom lečenja rekao je:
"Vrlo je važna. Stvarno vrlo važna. Zračenje nije samo rad na tom aparatu. Samo lečenje je jedan proces kroz koji pacijent mora da ima informacije, mora da ima podršku i mora da ima ljude kojima veruje. To su, znači, njihovi bližnji, to su lekari s kojima radi i tehničari".
Za pacijente koji su sada prvi put čuli za "sajber nož" i pitaju se da li je namenjen njima, imao je jasnu poruku:
"Pacijenti ne biraju aparat na kome će raditi. Cilj nije da neko ide na određeni aparat. Cilj je da se u datom trenutku pacijentu pruži najadekvatnija i za njega najprihvatljivija i za njega najefikasnija terapija".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)