- Stručnjaci poručuju da razgovor o zaštiti i se*sualnosti treba da počne mnogo pre problema.
- Naglašavaju da pritisak vršnjaka i dokazivanje mogu navesti mlade na rizične odnose.
- Ako dođe do maloletničke trudnoće, roditelji ne treba da osuđuju, već da pruže podršku i zajedno sa detetom potraže stručnu pomoć.
Kada se dogodi neplanirana trudnoća, uz strah od onoga što sledi, može da se javi i strah od reakcije kod kuće. Hoće li ih roditelji saslušati i pomoći im ili će prvo uslediti osuda? Zato je, uz znanje o zaštiti, važno i da mladi imaju osobu kojoj mogu da se obrate kada su nesigurni, pod pritiskom ili u problemu.
O se*sualnoj edukaciji, pritisku vršnjaka i posledicama neplanirane trudnoće govorili su ginekolog dr Vanja Milošević, psihoterapeut Jugoslava Zajić i psiholog prof. dr Gordana Nikić. Posebno su istakli važnost poverenja u porodici, pravovremenog informisanja i podrške mladima u donošenju teških odluka.
Razgovor o se*sualnosti ne treba da počne tek kada se pojavi problem. Kako su sagovornici istakli, mladi treba da dobiju pouzdane informacije o svom telu, zaštiti i odnosima, ali i da znaju kome mogu da se obrate kada su uplašeni, nesigurni ili pod pritiskom.
Psihoterapeut Jugoslava Zajić naglasila je da dostupnost informacija na internetu ne znači da su mladi dovoljno i pravilno informisani.
"Danas su sve informacije dostupne, ali je veoma važno ko ih nudi - internet, prijatelji, rođaci ili neko drugo okruženje. Kada počnemo da razgovaramo o kontracepciji tek u trenutku kada se pojavi problem, već smo zakasnili. Decu je trebalo informisati ranije", objasnila je Zajić.
Prema njenim rečima, razgovor treba da počne upoznavanjem sopstvenog tela i promena koje prate odrastanje.
"Ne govorimo samo o devojčicama, već i o dečacima. To je razgovor o telu, o upoznavanju svog tela. Roditelj treba da razgovara sa detetom o tome šta znači prva menstruacija i šta se tada dešava. Edukacija treba da počne mnogo ranije, jer se tu postavljaju granice i gradi razumevanje".
Razgovor o se*sualnosti nije podsticaj za ranije odnose
Zajić je ukazala na strah pojedinih roditelja da bi razgovor o se*sualnosti mogao da podstakne dete da ranije stupi u intimne odnose.
"Roditelji se često plaše da će dete, ako ranije počnu da razgovaraju o se*sualnosti, odmah imati intimne kontakte. To nije tačno. Informacije će mu pomoći da, kada dođe vreme za odluku, zna kako da se zaštiti, da li nešto želi ili ne želi i da li mu nešto prija", rekla je.
Istakla je da dete treba da ima pravo i sposobnost da odbije ono što ne želi, čak i kada se njegov stav razlikuje od očekivanja okruženja.
"Važno je da dete može da kaže 'ne', čak i kada misli drugačije od ostalih. Pitanje je da li roditelji stvaraju prostor u kojem deca mogu slobodno da im se obrate i razgovaraju o toj temi. Bolje je da taj razgovor postoji kod kuće nego da informacije traže isključivo van porodice".
Prof. dr Gordana Nikić objasnila je da odgovore treba prilagoditi uzrastu i onome što dete zaista pita.
"Decu zanimaju ljubav, telo i se*sualnost. Važno je odgovoriti u skladu sa uzrastom. Maloj deci treba odgovoriti kratko, na ono što pitaju, bez velikih objašnjenja koja će doći kasnije", navela je Nikić.
Dodala je da adolescencija menja odnos između dece i roditelja i da odrasli treba da prilagode svoj pristup tim promenama.
"Roditelji prvi put više nisu centar njihovog sveta. Vršnjaci postaju važni i mladi žele da sa njima dele svoju intimu. To su prirodni procesi. Roditelji imaju obavezu da se prilagode, a ne da nastave da nameću ono što su nametali prethodnih godina".
Sigurnost u porodici važna je i za partnerske odnose
Nikić je naglasila da blizak i siguran odnos sa roditeljima može pomoći mladima da lakše prođu kroz krizne situacije.
"Posvećeno i odgovorno roditeljstvo jeste temelj koji štiti decu, ne samo u ovim situacijama već i od nasilja, zavisnosti i drugih problema. Deca koja imaju sigurno mesto u svom domu bolje i lakše prolaze kroz krizne trenutke", rekla je.
Govoreći o traženju sigurnosti u partnerskoj vezi, ukazala je da pojedine devojke mogu da pristanu na odnos pre nego što to zaista žele.
"One traže sigurnost koju ne nalaze u porodici, a partner ponekad ponudi taj prividni osećaj sigurnosti. Tada mogu da uđu u intimne odnose ranije nego što same žele".
Prema njenim rečima, važno je da mlada osoba ima nekoga kome može da se obrati bez straha od osude.
"Veoma je važno pratiti svoje dete i razumeti ga bez osuđivanja. Potrebna je jedna sigurna osoba. Ako to nije neko iz porodice, postoje stručnjaci i psihoterapeuti kojima mladi mogu da se obrate".
Kada je pravo vreme za intimni odnos?
Prof. dr Gordana Nikić govorila je i o pritisku koji mladi osećaju zbog očekivanja okruženja. Naglasila je da odluku o intimnom odnosu ne treba vezivati za broj sastanaka.
"Čuveno pitanje je: prvi, drugi, treći sastanak, kada je vreme za se*s? Moj odgovor je kada ste spremni. Ako niste spremni, niste spremni. Možete jasno da kažete da želite partnerski odnos, a ne samo se*s. Veoma je važno da budete jasni i sa sobom i sa drugom osobom", istakla je.
Opisala je i razočaranja mladih žena koje očekuju da će intimni odnos dovesti do emotivne veze, dok druga osoba nema iste namere.
"Kada ih slušate, kažu: 'Bili smo zajedno jedne noći, nije se javio deset dana, a onda se javio da ponovimo iskustvo'. Pitam ih šta misle o tome. Neko ko želi vezu, želi da provodi vreme sa vama, da razgovara i da vas upozna".
Nikić je posebno naglasila da su pritisku izloženi i dečaci.
"Dečaci su takođe pod pritiskom okruženja, naročito sa četrnaest ili petnaest godina. Odnosi se ponekad događaju pod uticajem alkohola, na neodgovarajućim mestima i bez zaštite, kao način dokazivanja pred društvom", rekla je.
Jugoslava Zajić povezala je sposobnost mladih da postave granice u vezi sa načinom na koji se njihov glas uvažava u porodici.
"Važno je koliko su otvoreni u komunikaciji, koliko imaju svoj glas i koliko su naučeni da zastupaju sebe unutar porodice. Tako će zastupati sebe i van porodice", objasnila je.
Kada se trudnoća dogodi, podrška je presudna
Govoreći o reakcijama roditelja, prof. dr Gordana Nikić naglasila je da kazna ne pruža ono što je detetu potrebno u kriznom trenutku.
"Kada se nešto dogodi, ono što naše dete očekuje jeste podrška. Da smo tu i da smo uz svoje dete, šta god da se dogodilo", rekla je.
Ukazala je da posledice nedostatka podrške mogu dugo ostati prisutne.
"U praksi imamo odrasle žene koje o tome nikada nisu razgovarale i koje i posle deset ili dvadeset godina nose te teškoće. Zato treba pomoći detetu u tom trenutku. Posle pet ili deset godina posledice već mogu biti velike".
Jugoslava Zajić je dodala da roditelji treba da obrate pažnju na osećaj stida i na okolnosti u kojima se dete nalazi.
"Podrška je veoma važna. Roditelji treba da budu pažljivi i da vide šta se dogodilo i šta je detetu potrebno. Posledice mogu biti velike, posebno kada govorimo o stidu", navela je.
Strah i krivica ne treba da ostanu prećutani
Zajić je objasnila da saznanje o neplaniranoj trudnoći može izazvati snažnu emocionalnu reakciju.
"Najpre se javlja strah, jer postoji neizvesnost. To je nešto novo, nešto što se dogodilo i što najčešće nije planirano. Može da izazove paniku i stid, jer sada o tome treba govoriti, a se*sualnost je često tabu tema", rekla je.
Dodala je da informisanost sama po sebi ne znači i emocionalnu zrelost.
"To što imam informacije, ne znači da sam spremna. Znanje i emocionalna spremnost nisu isto".
Prof. dr Gordana Nikić naglasila je da odluku i iskustvo koje je prati ne treba svesti samo na medicinski postupak.
"Anksioznost, krivica i stid mogu biti veoma teške emocije za mladu osobu. Važno je raditi sa njima i dovesti ih na nivo na kojem su podnošljive, tako da osoba ne živi sa preplavljujućim osećanjem krivice", objasnila je.
Prema njenim rečima, razgovor i podrška mogu pomoći u obradi iskustva, ali za to treba vremena.
"Tu su potrebni razgovor, strpljenje i podrška. Bilo sa bliskom osobom ili sa terapeutom, mlada osoba ima priliku da to vremenom obradi. Ipak, potrebno je vreme. Iskustvo ostaje deo života i važno je pronaći način da se sa njim živi".
Roditelji ne moraju da znaju sve odgovore
Jugoslava Zajić istakla je da roditelji mogu pomoći tako što će zajedno sa detetom potražiti pouzdane informacije.
"Roditelj treba da razgovara o mogućim posledicama. Može i da kaže: 'Ne znam, hajde da se informišemo, hajde da odemo kod ginekologa i vidimo šta se dešava'. Ako roditelji ne znaju, to je u redu. Zato postoje stručnjaci koje mogu da konsultuju", rekla je.
Naglasila je da razgovor treba da obuhvati spremnost za odgovornost, odnos sa partnerom i mogućnosti podrške.
"Potrebno je razgovarati: da li si spremna, da li znaš šta to znači i kakve su moguće posledice. Upravo zbog osećanja koja mogu doći kasnije, taj razgovor je veoma važan".
Prof. dr Gordana Nikić podsetila je da se od maloletne devojke ne može očekivati da samostalno preuzme sve obaveze roditeljstva.
"Ne možemo reći da sedamnaestogodišnja devojka koja odluči da rodi dete može sve sama. Nema prihode, nema posao, školuje se i pred njom su brojne promene. Zato je podrška porodice neophodna", rekla je.
Dodala je da je važno poštovati pravo žene da odlučuje o sopstvenom telu, uz realno sagledavanje okolnosti i dostupne pomoći.
Prevencija podrazumeva i razgovor o fizičkom zdravlju
Dr Vanja Milošević je u medicinskim izlaganjima naglasio da razgovor o nezaštićenim odnosima ne treba ograničiti samo na trudnoću. Ukazao je i na potrebu informisanja o polno prenosivim infekcijama i odgovornosti oba partnera.
Govoreći o trudnoći u adolescentskom uzrastu, izdvojio je da se telo mlade devojke još razvija i da zdravstveno stanje i moguće rizike treba procenjivati individualno, uz stručnu pomoć. U više navrata naglasio je značaj razgovora pre nego što dođe do posledica, kao i zajedničku odgovornost porodice, škole i zdravstvenih radnika da mladima pruže razumljive informacije i podršku.
Porodici je potrebna podrška celog društva
Prof. dr Gordana Nikić istakla je da odgovornost ne može biti prepuštena samo roditeljima.
"Odgovorno društvo treba da izdvoji vreme, sredstva i energiju da podrži porodice. Ne samo deklarativno, već stvarno. U školama treba govoriti o emocionalnoj pismenosti, životu i odnosima, ne samo o se*sualnosti", rekla je.
Prema njenom mišljenju, priprema treba da počne mnogo pre krizne situacije.
"Kada dođe do trudnoće ili kasnije do problema u braku i partnerstvu, kasno je da tek tada počnemo sa edukacijom. Na tome treba raditi od početka, kroz stalne razgovore".
Jugoslava Zajić naglasila je da i roditelje treba osposobiti za te razgovore.
"Prevencija je važna. Roditelji jesu temelj, ali i oni treba da budu edukovani. Važno je da adolescent poštuje svoje telo i sebe, da upoznaje sebe i ima informacije. Sa tim se počinje čim dobijemo dete, kroz učenje kako da zaštiti sebe u svakom smislu", poručila je.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)