- Bora Todorović danas bi proslavio 96. rođendan.
- Preminuo je 7. jula 2014. posle komplikacija tokom oporavka od operacije slepog creva, nakon što je pao i zadobio povredu glave.
- Prema navodima sina Srđana Todorovića, usledila je pukotina aneurizme, koma i smrt, bez buđenja iz nje.
Bora Todorović ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpskog i jugoslovenskog glumišta. Publika ga pamti po nezaboravnim ulogama u filmovima "Maratonci trče počasni krug", "Balkanski špijun", "Balkan ekspres" i "Profesionalac", kao i po posebnom šarmu, humoru i energiji kojima je osvajao gledaoce.
Rođen je 5. novembra 1930. godine u Beogradu, a tokom višedecenijske karijere ostvario je brojne uloge na pozorišnim daskama, filmu i televiziji. Bio je brat čuvene glumice Mire Stupice i otac glumca Srđana Todorovića.
Bora Todorović preminuo je 7. jula 2014. godine, nakon komplikacija koje su nastupile tokom oporavka od operacije slepog creva. Iako je operacija, prema tadašnjim izveštajima, protekla uredno, glumcu je ubrzo pozlilo. Njegov sin Srđan Todorović kasnije je ispričao da je otac ustao iz kreveta kako bi zatvorio prozor, okliznuo se i udario glavom, nakon čega mu je pukla aneurizma. Izgubio je svest i pao u komu iz koje se nikada nije probudio.
Njegova smrt podsetila je na ozbiljnost ovog zdravstvenog stanja, koje može da nastupi iznenada i ostavi trajne posledice, ali i da ugrozi život.
Šta je moždani udar i zašto je toliko opasan?
Moždani udar nastaje kada se prekine dotok krvi u određeni deo mozga ili kada dođe do pucanja krvnog suda i krvarenja u moždanom tkivu. U oba slučaja moždane ćelije ostaju bez kiseonika i hranljivih materija, zbog čega počinju da odumiru. Reč je o hitnom medicinskom stanju u kojem je svaka minuta važna.
Postoje dve glavne vrste moždanog udara:
- Ishemijski moždani udar - nastaje kada krvni ugrušak začepi krvni sud i spreči normalan protok krvi do mozga. Ovo je najčešći oblik.
- Hemoraški moždani udar - nastaje kada krvni sud u mozgu pukne, zbog čega dolazi do krvarenja u moždanom tkivu ili oko njega.
U zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen i koliko je oštećenje veliko, posledice mogu da budu različite, od problema sa govorom i kretanjem do trajnog invaliditeta, gubitka svesti i smrti.
Simptomi moždanog udara koje nikako ne treba da ignorišete
Jedna od najvećih opasnosti moždanog udara jeste to što se simptomi često pojavljuju iznenada. Osoba može da se oseća potpuno dobro, a da u roku od nekoliko minuta razvije ozbiljne neurološke tegobe.
Najčešći znaci upozorenja su:
- Iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito na jednoj strani tela.
- Spušten ugao usana i asimetrija lica.
- Otežan govor, nerazgovetno izgovaranje reči ili nemogućnost razumevanja drugih.
- Iznenadni problemi sa vidom na jednom ili oba oka.
- Gubitak ravnoteže, vrtoglavica i otežano hodanje.
- Iznenadna, veoma jaka glavobolja bez očiglednog razloga.
Zapamtite jednostavno pravilo: zamolite osobu da se nasmeje, podigne obe ruke i ponovi jednostavnu rečenicu. Ako primetite da joj jedna strana lica pada, da ne može da podigne obe ruke ili da joj je govor promenjen, odmah pozovite Hitnu pomoć na broj 194. Ne treba da čekate da simptomi prođu, čak ni ako se osoba nakon nekoliko minuta oseća bolje.
Ko ima najveći rizik od moždanog udara?
Iako se rizik povećava sa godinama, moždani udar nije isključivo bolest starijih osoba. Može se da se dogodi mlađim ljudima, a na njegovu pojavu utiče više faktora.
Među najvažnijim su:
- visok krvni pritisak,
- povišen holesterol,
- dijabetes,
- fizička neaktivnost,
- gojaznost i
- prekomerna konzumacija alkohola.
Posebno se izdvaja hipertenzija, odnosno hronično povišen krvni pritisak, koji predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika.
Rizik se može da se smanji redovnim kontrolisanjem krvnog pritiska, zdravijom ishranom, fizičkom aktivnošću i odgovarajućim lečenjem postojećih zdravstvenih problema.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: