- Tatjana Lukjanova je pred premijeru zbog ogromne treme promukla i ostala bez glasa, što pokazuje koliko stres može da utiče na organizam.
- Stres aktivira napetost u mišićima vrata, grla i grkljana, pa glas može da postane slab, isprekidan ili potpuno da nestane.
Glumica Tatjana Lukjanova ostala je upamćena po brojnim pozorišnim, filmskim i televizijskim ulogama, ali jedan događaj iz njene karijere pokazuje koliko trema i strah mogu snažno da utiču na ljudski organizam. Pred premijeru predstave "Neprijatelji", za koju je iznenada dobila glavnu ulogu, bila je toliko uznemirena da je od treme promukla i ostala bez glasa.
Lukjanova je trebalo da bude alternacija koleginici Jeleni Trumić, ali je tek pred premijeru, kada je videla pozorišni plakat, shvatila da će upravo ona da igra glavnu ulogu. Odgovornost i strah da neće da opravda očekivanja potpuno su je savladali. Iako je predstava prošla dobro kod publike, glumica je bila izuzetno nezadovoljna svojim nastupom. Kasnije je priznala da se nakon tog iskustva čak pitala da li da sebi oduzme život ili zauvek napusti pozorište.
Njena priča otvara zanimljivo zdravstveno pitanje: kako je moguće da čovek zbog stresa i ogromne treme izgubi glas, oseti stezanje u grlu ili ne može da izgovori ni najjednostavniju rečenicu?
Kako stres može da nam oduzme glas?
Kada se nađemo u situaciji koja izaziva strah, nervozu ili veliki pritisak, naš organizam aktivira reakciju poznatu kao "bori se ili beži". Telo tada oslobađa hormone stresa, među kojima su adrenalin i kortizol, a srce počinje brže da radi, disanje se menja, dok se mišići pripremaju za reakciju na potencijalnu opasnost.
U takvim okolnostima napetost može da zahvati i mišiće vrata, grla i grkljana, koji imaju važnu ulogu u stvaranju glasa. Kada se previše zategnu, glas može da postane promukao, slab, isprekidan, a ponekad osoba može da ima osećaj da uopšte ne može da pusti glas.
Ovakve promene povezane su i sa stanjem koje se naziva mišićna tenziona disfonija. Reč je o poremećaju stvaranja glasa koji nastaje kada se mišići oko glasovnog aparata previše naprežu. Glas tada može da zvuči kao šapat, bude hrapav ili se iznenada prekida, čak i kada na glasnicama ne postoji vidljivo oštećenje.
U pojedinim slučajevima dečava se i funkcionalna afonija, odnosno potpunog ili delimičnog gubitka sposobnosti stvaranja glasa, iako građa glasovnog aparata ne mora da bude oštećena. Takav gubitak glasa uglavnom se javlja nakon intenzivnog emocionalnog stresa, ali ne mora uvek da znači da je samo stres uzrok, jer moguće je da su u pitanju i drugi zdravstveni problemi.
Zašto imamo osećaj kao da nam je knedla zastala u grlu?
Sigurno vam se dogodilo da pred važan razgovor, ispit, javni nastup ili neprijatnu situaciju osetite kako vam se grlo steže. Kao da imate knedlu koju ne možete da progutate, iako u grlu zapravo nema nikakvog stranog tela.
Ovaj osećaj naziva se globus senzacija. Može da bude povezan sa napetošću mišića grla, a stres i anksioznost mogu da ga pojačaju. Često se javlja kada smo pod pritiskom, kada pokušavamo da zadržimo suze ili kada prolazimo kroz snažne emocionalne situacije. Važno je da napravite razliku između ovog osećaka i stvarnih problema sa gutanjem. Kod globus senzacije osoba uglavnom može normalno da jede i pije, ali oseća kao da joj nešto stoji u grlu, naročito kada guta pljuvačku.
Ipak, nije svaka knedla u grlu posledica nervoze. Refluks, alergije, upale i drugi zdravstveni problemi takođe mogu izazvati slične tegobe.
Može li glas da se vrati kada se smirimo?
Ukoliko je promena glasa povezana sa napetošću mišića i stresom, opuštanje i smanjenje pritiska mogu da pomognu u ublažavanju simptoma. U zavisnosti od uzroka, lečenje može da uključuje glasovnu terapiju, vežbe disanja i opuštanja, kao i rad sa logopedom koji je specijalizovan za poremećaje glasa.
Važno je ne da ne forsirate glas, ne pokušavate da nadoknadimo izgubljenu jačinu vikanjem i ne zanemarujete simptome koji traju. Ako iznenada izgubite glas, naročito ako se to ponavlja ili ne prolazi, potrebno je da se obratite lekaru, odnosno otorinolaringologu.
Stres, dakle, nije samo nešto što osećamo u glavi. On može da izazove sasvim stvarne fizičke reakcije, od ubrzanog rada srca i napetosti mišića do promena u disanju i glasu. Priča Tatjane Lukjanove podseća nas da telo ponekad reaguje i onda kada pokušavamo da sakrijemo koliko smo zapravo uplašeni ili uznemireni.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)