Preminuo je Goran Bare, frontmen grupe "Majke", u 61. godini života. Još uvek nije poznat uzrok smrti, ali su članovi benda Mario Rašić i Alen Tibljaš ispričali za "Večernji list" da su godinama pokušavali da ga nagovore na lečenje zbog brojnih zdravstvenih problema. Ono što je poznato, to je da je Goran nakon smrti supruge otvoreno govorio da mu je dijagnostikovan bipolarni poremećaj.
Smrt voljene osobe može da promeni čovekov život iz temelja, ali ponekad se iza dugotrajne psihičke krize krije mnogo složenije stanje od tuge zbog gubitka. O tome koliko mentalno zdravlje može da bude krhko govorio je i hrvatski muzičar Goran Bare, frontmen grupe "Majke", koji je u ranijim medijskim istupima otkrio da mu je nakon smrti supruge, sa kojom je bio u braku svega dve godine, dijagnostikovana manična depresija. Njegova ispovest otvorila je prostor za važan razgovor o bolesti koja se danas naziva bipolarnim poremećajem i koja se često pogrešno poistovećuje sa običnom depresijom.
Bare je opisao traumatično iskustvo pronalaska supruge nakon njene smrti, navodeći da ga je taj događaj potpuno slomio. Kako je ispričao, tada mu je postalo teško čak i da ustane iz kreveta, a lekari su mu nakon psihičkog sloma saopštili dijagnozu. Njegovu priču preneli su regionalni mediji.
Ipak, važno je da se napomene da bipolarni poremećaj nije samo posledica jednog traumatičnog događaja, niti se može da se prepozna isključivo na osnovu tuge. Reč je o složenom mentalnom poremećaju koji utiče na raspoloženje, nivo energije, san, ponašanje i sposobnost osobe da funkcioniše u svakodnevnom životu.
Šta je zapravo manična depresija?
Manična depresija je stariji naziv za bipolarni poremećaj, mentalno stanje koje karakterišu epizode izrazito sniženog raspoloženja i epizode manije ili hipomanije, odnosno neuobičajeno povišenog ili razdražljivog raspoloženja, uz promene energije i aktivnosti.
To znači da osoba ne prolazi samo kroz periode tuge. U određenim fazama može da se oseća beznadežno, iscrpljeno i potpuno bezvoljno, dok u drugim može da ima utisak da joj je energija gotovo neiscrpna, da joj je dovoljno veoma malo sna i da može da ostvari sve što zamisli. Takve promene nisu isto što i uobičajene oscilacije raspoloženja koje svako povremeno doživljava. Kod bipolarnog poremećaja simptomi mogu da budu toliko izraženi da narušavaju porodične odnose, posao, finansijsku stabilnost i svakodnevno funkcionisanje.
Prema američkom Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje (NIMH), epizode mogu da traju nedelju ili dve, a ponekad i duže. Između njih neke osobe imaju periode stabilnog raspoloženja, dok kod drugih simptomi mogu da budu učestaliji ili dugotrajniji.
Kako izgleda manična faza?
Jedna od najvećih zabluda o bipolarnom poremećaju jeste da manična faza znači da je osoba jednostavno srećna, raspoložena ili puna samopouzdanja. U stvarnosti, manija može da bude ozbiljno stanje koje menja način na koji osoba razmišlja, donosi odluke i doživljava sopstvene mogućnosti.
Tokom manične epizode mogu da se jave izrazito povišena energija, ubrzane misli, pojačana pričljivost, smanjena potreba za snom i osećaj da je moguće da se obavi veliki broj zadataka bez odmora. Neke osobe postaju izuzetno samouverene, impulsivne ili razdražljive, a mogu da se upuste i u rizične odluke, prekomerno trošenje novca ili druge postupke koji nisu karakteristični za njihovo uobičajeno ponašanje.
U težim slučajevima mogu da se pojave i psihotični simptomi, poput zabluda ili halucinacija. Zbog toga manija nije samo prijatna suprotnost tuzi, već stanje koje može ozbiljno da ugrozi zdravlje i odnose sa drugim ljudima.
Hipomanija je blaži oblik povišenog raspoloženja i energije. Osoba može da deluje produktivnije, društvenije ili samouverenije nego inače, pa ni ona ni ljudi iz njenog okruženja ne moraju odmah da prepoznaju da se događa nešto što zahteva stručnu procenu.
Depresivna faza
Druga strana bipolarnog poremećaja jesu depresivne epizode, koje mogu da budu podjednako iscrpljujuće. Osoba može da oseća duboku tugu, prazninu, beznađe ili krivicu, da izgubi interesovanje za aktivnosti koje su joj ranije pričinjavale zadovoljstvo i da ima utisak da više nema snage ni za najjednostavnije obaveze.
Mogu da se jave problemi sa spavanjem, promene apetita i telesne težine, teškoće sa koncentracijom, usporenost i povlačenje iz društva. U težim slučajevima pojavljuju se misli o smrti ili samoubistvu, zbog čega je važno pravovremeno potražiti stručnu pomoć.
Osobi koja prolazi kroz ovakvu epizodu svakodnevni zadaci mogu da izgledaju gotovo neizvodljivo. Odlazak na posao, razgovor sa prijateljem ili ustajanje iz kreveta zahtevaju veliki napor, čak i kada spolja deluje da se ništa posebno ne događa.
Po čemu se bipolarni poremećaj razlikuje od obične depresije?
Iako oba stanja mogu da uključuju dugotrajnu tugu, gubitak energije, probleme sa snom i osećaj bezvrednosti, postoji ključna razlika.
Kod depresivnog poremećaja osoba prolazi kroz depresivne epizode, bez maničnih ili hipomaničnih epizoda koje su karakteristične za bipolarni poremećaj. Kod bipolarnog poremećaja, pored depresivnih faza, postoje i periodi manije ili hipomanije, a njihovo prepoznavanje ključno je za postavljanje odgovarajuće dijagnoze.
Zbog toga bipolarni poremećaj ponekad može da ostane neprepoznat godinama, naročito ako se osoba lekaru javi dok prolazi kroz depresivnu epizodu. Stručnjak zato ne procenjuje samo kako se pacijent oseća u trenutku pregleda, već razmatra i ranije promene raspoloženja, trajanje simptoma, ponašanje, porodičnu istoriju i druge moguće uzroke.
Važno je da se naglasi i da se bipolarni poremećaj ne može da se dijagnostikuje na osnovu promena raspoloženja iz dana u dan. Dijagnozu postavlja stručnjak za mentalno zdravlje nakon detaljne procene.
Može li veliki gubitak da pokrene psihičku krizu?
Smrt partnera, člana porodice ili druge bliske osobe može da predstavlja ogroman emocionalni udarac. Tuga, nesanica, povlačenje i osećaj praznine mogu da budu deo procesa žalovanja, ali kod nekih ljudi intenzivan stres može da doprinese pojavi ili pogoršanju mentalnih tegoba.
Ipak, žalovanje i klinička depresija nisu isto, a ni svaka psihička kriza nakon gubitka ne znači da osoba ima bipolarni poremećaj. Za takvu dijagnozu potrebno je da se utvrdi karakterističan obrazac simptoma, uključujući manične ili hipomanične epizode. Upravo zato je važno da se ne izvode zaključci o nečijem mentalnom zdravlju samo na osnovu životnih okolnosti ili javnih ispovesti. Svaka osoba ima drugačije iskustvo, a ono što je spolja vidljivo ne mora da otkrije punu sliku njenog psihičkog stanja.
Kako se leči bipolarni poremećaj?
Bipolarni poremećaj je stanje koje uglavnom zahteva dugoročno praćenje i lečenje, ali postoje terapije koje mogu da pomognu u kontroli simptoma i poboljšanju kvaliteta života. Lečenje može da uključuje lekove za stabilizaciju raspoloženja,druge odgovarajuće psihijatrijske lekove i psihoterapiju. Plan se prilagođava svakoj osobi u zavisnosti od simptoma, vrste poremećaja, prethodnih epizoda i odgovora na terapiju.
Redovan ritam spavanja, izbegavanje psihoaktivnih supstanci, praćenje promena raspoloženja i podrška bliskih ljudi su važan deo oporavka i održavanja stabilnosti. Međutim, oni nisu zamena za stručnu pomoć, a propisana terapija ne treba da se menja ili prekida bez dogovora sa lekarom.
Posebno je važno potražiti pomoć ako promene raspoloženja počnu ozbiljno da utiču na svakodnevni život, ako osoba danima gotovo ne spava, donosi izrazito rizične odluke ili prolazi kroz duboku depresiju. U slučaju neposredne opasnosti od samopovređivanja ili samoubistva, potrebna je hitna stručna pomoć.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)