Jup Hajnkes će se danas setiti Zvezde...

Rubrikom "na današnji dan" u većini elektronskih izdanja magazina i novina sa engleskog govornog područja dominira detalj sa meča Barselona - Čelsi iz 2012. godine kada je Fernando Tores u nadoknadi vremena izašao pred Viktora Valdesa i potvrdio plasman u finale Lige šampiona (i sa 2:1 je Čelsi išao dalje), a gotovo niko se nije prisetio verovatno i neizvesnije utakmice koja je takođe odigrana na današnji dan, u istoj fazi takmičenja, samo pre 27 godina.

U pitanju je drugi polufinalni meč između Crvene zvezde i Bajerna koji je rešen u nadoknadi vremena, za plasman crveno-belih u Bari i kasnije titulu Kupa evropskih šampiona!

Zvezda je iz Minhena došla sa velikih 2:1, nakon čudesnih partija Darka Pančeva i Dejana Savićevića, da bi posle fenomenalnog "slobodnjak" Siniše Mihajlovića povela i na "Marakani" protiv najskupljeg nemačkog tima. Ipak, Bavarci ne bi bili Bavarci kada ne bi zakomplikovali, pa su uspešno preokrenuli pred beogradskom publikom, imali i pogođenu stativu, ali je "fortuna" te večeri bila na strani Crvene zvezde koja se u finale lansirala kada je nspretno reagovao Klaus Augentaler.

Na centaršut heroja tog meča Mihajlovića, nesrećni Augentaler je u nameri da izbaci loptu uspeo da napravi "sveću" ka svom golmanu Aumanu, lopta je dugo putovala neobičnom putanju, a čuvar mreže nije mogao da je prebaci preko gola, niti u polje...

Završila je u mreži, a navijači Crvene zvezde sa radošću kakve nije bilo do 29. maja na stadionu "Sveti Nikola" i poslednjeg jedanaesterca koji je precizno izveo Darko Pančev.

Osim Klausa Augentalera, libera Bajerna koji je imao odličnu karijeru,koji se ovog meča verovatno seti svake večeri - pošto je u pitanju njegov poslednji DODIR sa loptom u međunarodnim utakmicama za Bajern, pošto se povukao iz fudbala na kraju sezone, spektakla na "Marakani" će se danas sigurno setiti i još jedan važan čovek iz nemačkog fudbala.

Da, to je Jup Hajnkes (72) koga sutra čeka novo polufinale Lige šampiona

Nemački trener koga navijači Bajerna sada obožavaju u to vreme nije bio naročito omiljena ličnost pošto je sam pred početak sezone obećao trofej Kupa evropskih šampiona, klub iz Minhena je potrošio veliku sumu novca na pojačanja, a na kraju je Jup doneo - ništa.

Već na startu sledeće sezone je dobio otkaz, posle vezanih poraza u prvenstvu tokom oktobra, ali upućeniji smatraju da su ožiljci iz Beograda i dalje bili vidljivi i da je to bio pravi razlog.

Jup Hajnkes je te 1991. godine imao zavidnu igračku karijeru i lep mandat u Borusiji Menhegladbah, a "gazio" je i četvrtu sezonu kao trener Bajerna.

Sve to sa 45 godina, mlađi nego što su trenutno Antonio Konte, Masimilijano Alegri, Jirgen Klop ili Maurisio Poketino... 

Uoči revanša u Beogradu očigledno je izgubio kontrolu u ekipi, bilo je "tajnih sastanaka" igrača sa Ulijem Henesom, bitnom figurom unutar kluba - sportskim direktorom, sa kojima je bilo čak i razgovora o drugačijoj taktici u odnosu na prvi susret što se nikako nije svidelo Hajnkesu.

Iako sada deluje kao veoma blag čovek, srdačan, što potvrđuju i reči njegovih skorašnjih i sadašnjih fudbalera, Jup Hajnkes nije bio baš takav početkom devedesetih godina kada je očigledno imao mali problem da zaradi autoritet kod igrača, što do kraja nije uspeo u Bajernu iz Minhena, pa je bio daleko oštriji čak i u intervjuima nakon polufinala i neuspešne sezone za Bavarce.

Pritisak javnosti je bio nesnosan, morao je da se brani od svakodnevnih "licitiranja imenima", govoreći da mu je jasno da se od njega očekuje titula, ali da je imao mnogo više poteškoća u Bundes ligi za razliku od šampiona Kajzerslauterna: njihovi igrači nisu igrali godinu dana ranije na Mundijalu, a nisu imali i obaveze u Evropi.

Najviše mu se zameralo što je veliki novac potrošen na Brajana Laudrupa, Štefana Efenbegra i Mihaela Šternopfa, za koga je samog otišlo 3,5 miliona maraka.

"Samo ljudi koji ne razumeju prirodu prelaznog roka mogu da misle da smo previše kupovali... Ljudi, mi smo kupovali talente, a ne gotove proizvode. Pojedini mladi igrači su igrali nekoliko puta spektakularno, što je javnost umela da preceni. Nisu navikli da toliko dugo i dobro igraju u kontinuitetu", branio se tada Hajnkes za "Špigel".

Objasnio je Nemac da njegova zemlja i liga ne mogu da se takmiče sa Italijanima, pogotovu sa Milanom i Interom, ali je morao da objasni kako ih je srpski tj. Jugoslovenski tim izbacio.

"Ne možete da postanete šampion Italije sa igračima kao što su Prosinečki ili Savićević koje su mnogi hvalili nakon našeg poraza ovde u Nemačkoj. Ja ih lično ne bih kupio, doveo bih Papen iz Olimpika iz Marseja ili Martina Vaskeza", govorio je Jup Hajnkes kao da se još uvek nije pomirio sa relativno nepoznatim fudbalerima Crvene zvezde koji su posle otišli baš u Real Madrid, Barselonu, Milan, Romu...

Od tada se Jup Hajnkes mnogo promenio, daleko je odmereniji u izjavama, mnogi ga gledaju kao "simpatičnog dekicu", pošto je uspeo da sa sebe "skine kletvu" iz 1991. godine.

Uspeo je da natera navijače da zaborave na čuveni poraz u 90. minutu utakmice u kom gotovo niko nije davao šanse Crvenoj zvezdi, uspeo je da ih natera da potisnu i izgubljenu titulu šampiona Bundes lige od Kajzerslauterna, ali...

Hajnkes sigurno pamti tu sezonu i taj meč u Beogradu pošto mu je to, verovali ili ne, poslednja eliminacija, kao trenera Bajerna, u nekom takmičenju pre finala!

Od tada ih je poveo u čak devet od devet mogućih finala: 3 puta Kupa Nemačke (2012, 2013. i 2018.), 3 puta Superkupa Nemačke (2012, 2013. i 2018.), 2 puta Lige šampiona (2012. i 2013.) i jednom UEFA Super kupa (2013. godine)!

Zapravo, za vreme svog drugog i sada trećeg mandata u Bajernu izgubio je samo jedno finale - Lige šampiona 2013. u Minhenu od Čelsija nakon izvođenja jedanaesteraca.

Ove sezone mu predstoje još dva finala, Kupa Nemačke i Superkupa - s tim da drugo neće on voditi nego naslednik Niko Kovač, a videćemo da li će i treći puz uzastopno povesti Bajern u finale Lige šampiona ili će mu se ponoviti Crvena zvezda od pre 27 godina...

S obzirom na to da madridski listovi u najavi utakmice sa Realom (sreda, 20.45) podsećaju na njegov boravak u "kraljevskom klubu" i "ušati" osvojen 1998. godine, pokušavši tako možda i da udare na emocije Jupa Hajnkesa - na šta je on samo hladnokrvno odgovorio da od te pobede (otpušten na kraju sezone) nije pogledao nijedan meč Reala sve do 2013. godine - možda se može zaključiti da su "promašili žicu" iz devedesetih koja muči Hajnkesa.

Obično se porazi duže pamte od pobeda...