Novi milenijum za novi početak.

Posle devet Mundijala u Evropi, četiri u Južnoj, dva u Centralnoj i jednog u Severnoj Americi, bio je red da fudbal, kao globalna igra, vrati deo duga kontinentima koji nikada nisu imali priliku da ugoste najveće asove planete. Za razliku od Afrike, ispred koje se Maroko dva puta kandidovao za domaćina i izgubio od SAD, odnosno Francuske, Azijatima se posrećilo u debitantskoj trci.

Japan i Južna Koreja ušli su u nadmetanje sa Meksikom kao rivali, da bi se neposredno pred glasanje dogovorili sa FIFA da zajednički organizuju turnir. Na prvi pogled to je bila odlična ideja, ali su se rivalitet i geografska razdvojenost dve zemlje u procesu priprema pokazale kao nezgodne prepreke koje su prouzrokovale mnoge logističke probleme.

FIFA je ubrzo nagovestila da takvi aranžmani neće postati praksa, a 2004. godine je modifikovala svoj Statut, obezbedivši da prvi Mundijal koji su organizovale dve zemlje ujedno bude i poslednji te vrste.

Pošto se radi o bogatim i tehnološki naprednim zemljama, nije bilo sumnje da će deo posla vezan za infrastrukturu biti obavljen na najbolji način. Japan i Koreja nisu štedeli novac, tako da su 64 utakmice Mundijala odigrane na 20, uglavnom potpuno novih stadiona, po deset na korejskom poluostrvu i japanskim ostrvima. Tribine su uglavnom bile ispunjene do poslednjeg mesta i ukupan broj gledalaca dostigao je nivo iz Francuske 1998.

Što se tiče dešavanja na travnatim pokrivačima, ispostavilo se da je pobeda debitanta Senegala nad braniocem titule Francuskom (1:0) u premijernoj utakmici, postavila šablon po kojem će se turnir dalje odvijati. Taj scenario bio je naročito gledan tokom prve faze takmičenja koju pored "trikolora" nisu uspela da preskoče još dva velika favorita, Argentina i Portugal.

U analizama koje su usledile, došlo se do zaključka da je možda i od presudnog uticaja na brojna posrtanja bilo to što se klupska sezona u Evropi završila finalnom utakmicom Lige šampiona, odigranom samo 16 dana pre početka SP.

Jedan od učesnika tog finala bio je i as Real Madrida Zinedin Zidan, strelac pobedonosnog gola u duelu sa Bajerom iz Leverkuzena.

Popularn Zizu početak Mundijala je dočekao povređen, preskočio je mečeve protiv Senegala i Urugvaja (0:0), a kada se vratio za okršaj sa Dancima (0:2), nije bio u stanju da prikaže makar delić svojih kvaliteta. Ali i pre te utakmice su Francuzi jednom nogom već bili u avionu za Evropu. Nikada ranije nije se desilo da aktuelni svetski i evropski šampion ispadne na startu SP, a da pritom ne postigne nijedan gol! Ništa im nisu vredeli Anri, Trezege, Viltor, Sise...

Ono što je za Francusku bio Senegal, za Portugal su bili Amerikanci. Posle samo 35 minuta utakmice prvog kola, na semaforu je stajalo 3:0 za SAD. Portugalci su do kraja smanjili na utešnih 3:2, u drugom kolu su demolirali Poljsku (4:0), ali su u meču odluke za plasman u osminu finala poraženi od fanatičnih Korejaca (0:1), na čijoj je klupi sedeo stari mag Gus Hidink. Pošto se za prethodna dva Mundijala nije ni kvalifikovala, ekipa omladinskih prvaka sveta predvođena Luisom Figom i Fernandom Koutom, propustila je tako poslednju priliku da uradi nešto veliko i u seniorskoj konkurenciji.

Evropa je do osvete stigla u "grupi smrti", iz koje su se u osminu finala plasirale Engleska i Švedska, nauštrb Argentine i Nigerije. Batistuta, Krespo i drugovi izgubili su već tradicionalni derbi protiv Engleske (0:1, strelac Bekam iz jedanaesterca), a onda nisu uspeli da savladaju Šveđane (1:1) u susretu iz kog su po svaku cenu želeli tri boda. Realno, kakvu su igru pružili puleni Marsela Bielse, nije im ni bilo mesto u narednoj rundi. A "pucali" su na titulu prvaka!

Autsajdersko ludilo nije se zaustavilo na dosad navedenim primerima. Turska je zauzela treće mesto uz demonstraciju tehničke potkovanosti i sjajne fizičke pripreme. Ataturkovi potomci izgubili su samo od Brazila, u grupi (1:2), pa u polufinalu (0:1). Ipak, u oba okršaja pružili su žestok otpor i na stranu budućih prvaka sveta prevagnule su nijanse. Napadač Ilhan Mansiz bio je jedno od otkrovenja Mundijala, kao i još neki neočekivani heroji: El Hadji Diuf (Senegal), Lendon Donovan (SAD) ili An Jung Hvan (Koreja - zbog gola koji je dao Italijanima, odmah dobio otkaz u Perudji).

Južna Koreja je uz malo sreće i sudijske naklonosti poslala kući Italiju i Španiju, pre nego što je nemačka "pancir divizija" uspela da u bici za finale stane na put neumornim kosookim ratnicima.

Japan se plasirao u osminu finala, a Senegal osvetlao obraz afričkom kontinentu, na turniru na kojem Nigerija i Tunis nisu pokazali skoro ništa, dok su Kamerun i Južna Afrika prilično nesrećno eliminisani posle prve faze. Kamerunci su ipak osvojili opšte simpatije svojim dresovima bez rukava, koje su tek po naređenju FIFA "okrpili" tako da zadovolje minimum propisa.

Bilo je dosta kurioziteta. Iz grupe koja je uoči Mundijala smatrana najslabijom (Brazil, Turska, Kostarika, Kina) čak dve ekipe su se probile do polufinala. Iz teorijski najkvalitetnije grupe (Argentina, Engleska, Švedska, Nigerija) samo jedna reprezentacija je učestvovala u četvrtfinalu. Tri utakmice nokaut faze odlučene su "zlatnim golovima". Tim nepopularnim pravilom Senegal je u osmini finala pobedio Švedsku, da bi u četvrtfinalu protiv Turske "lavovi Terange" na bolan način uvideli kako batina ima dva kraja.

Ipak, posle svih malih i velikih senzacija, u finalu su se suočile Brazil i Nemačka, selekcije zemalja koje na ukupnoj tabeli SP (1930-2002) zauzimaju prva dva mesta. U njihovom prvom(!) okršaju na Mundijalima, najbolji strelac Ronaldo nadmašio je najboljeg golmana Olivera Kana i "karioke" su pobedom od 2:0 u Jokohami osvojile petu titulu!

Sa dva gola u finalu Ronaldo je pokazao zašto ga zovu "Fenomen". Iskupio se za prethodno finale u Parizu i sa ukupno osam pogodaka bio najefikasnija "zlatna kopačka" još od Gerda Milera u Meksiku 1970. godine. Ponosnom Kanu je zvanje najboljeg igrača Mundijala, prvi put dodeljeno jednom golmanu, verovatno predstavljalo slabu utehu za grešku kojom je Brazilcima omogućio da postignu vodeći pogodak.

Sa famozna "četiri R" (Ronaldo, Rivaldo, Ronaldinjo i Roberto Karlos), Brazil je dobio svih sedam utakmica na turniru i tako postavio novi rekord. "Karioke" u najvećem delu SP nisu lepršale ni blistale, ali su se u datim okolnostima, pod vođstvom sjajnog motivatora Luiza Felipea Skolarija, pokazale kao najkvalitetniji i najspremniji tim.

JUGOSLAVIJA - i "skijaši" su bili bolji"

Tokom poslednjih kvalifikacija za šampionat sveta pod imenom "Jugoslavija", državni tim je prošao sito i rešeto. Grupa u kojoj su se nalazili još Rusija, Slovenija, Švajcarska, Farska Ostrva i Luksemburg, predstavljala je gotovo idealnu opciju, ali se još jednom pokazalo da lošim i nesredenim odnosima van terena može da se upropasti svaka prilika.

Loša atmosfera unutar ekipe, politička previranja, nezamislive rokade na poziciji selektora, bili su faktori koji su sprečili plave da osvoje barem drugo mesto u grupi i plasiraju se u baraž. Nikada ranije kvalifikacije za jedno takmičenje nismo počeli sa jednim (Ilija Petković), nastavili sa drugim (Milovan Đorić), a završili sa trećim selektorom, tačnije starim izumom ovog podneblja - selektorskom komisijom u sastavu: Vujadin Boškov, Ivan Ćurković, Dejan Savićević.

Čak i u takvim uslovima, Mundijal je bio nadohvat ruke, samo da plavi u nekoliko navrata nisu počinili klasično "samoubistvo iz zasede". Izjednačujući pogodak za Švajcarce u Beogradu je postigao vremešni Šapuiza u samom finišu utakmice. Sa gostovanja u Ljubljani nacionalni tim se vratio sa jednim, umesto sa tri boda, pošto je Zlatko Zahović u 90. minutu zatresao mrežu Kocića sa preko 25 metara.

Pred meč sa Rusijom na stadionu Zvezde, selektor Đorić se posvađao sa Predragom Mijatovićem, a dok smo jurili prednost Rusa od 1:0, napadače Drulića i Kežmana zamenio je fudbalerima sredine terena, Stankovićem i Predragom Đorđevićem. Naravno, rezultat je ostao nepromenjen.

Posle Đorićevog odlaska, selektorska komisija je kako-tako dovela stvari u red i plavi su remijem u Moskvi i pobedom nad Švajcarskom u Bernu stekli šansu da osvoje drugo mesto. Uslov je bio pobeda nad Slovenijom na stadionu Partizana. Ali "skijaši", kako smo posprdno nazivali učenike Srećka Kataneca, po neviđenom nevremenu su poveli 1:0, Đorđević je izjednačio u 51. minutu, međutim, toliko željenog drugog gola nije bilo i Daleki istok ostao je samo san.

Da iz svih promašaja u ovim kvalifikacijama nisu izvučene nikakve pouke, dobro se videlo u borbi za odlazak na EURO 2004. Morala je da pukne bruka svetskih razmera, da se dva puta desi Azerbejdžan, da bi na kormilu reprezentacije i oko nje konačno prestao da caruje javašluk.

Najbolji strelac Jugoslavije u kvalifikacijama bio je Savo Milošević sa šest golova, Mateja Kežman postigao je pet, a Mijatović, Dejan Stanković, Siniša Mihajlović i Slaviša Jokanović po dva pogotka.

Slovenci su na Mundijalu žrebani u grupu sa Španijom, Paragvajom i Južnom Afrikom i okončali su takmičenje sa sva tri poraza, uz gol-razliku 2:7. Pobednici naše grupe, Rusi, zauzeli su treće mesto u konkurenciji Japana, Belgije i Tunisa.

REZULTATI

OSMINA FINALA
Nemačka - Paragvaj 1:0
Engleska - Danska 3:0
Senegal - Švedska 2:1 (1:1 u regularnom toku)
Španija - Republika Irska 3:2 penalima (1:1 posle produžetaka)
SAD - Meksiko 2:0
Brazil - Belgija 2:0
Turska - Japan 1:0
Južna Koreja - Italija 2:1 (1:1 u regularnom toku)

ČETVRTFINALE
Brazil - Engleska 2:1
Nemačka - SAD 1:0
Južna Koreja - Španija 5:3 penalima (0:0 posle produžetaka)
Turska - Senegal 1:0 (0:0 u regularnom toku)

POLUFINALE
Nemačka - Južna Koreja 1:0
Brazil - Turska 1:0

ZA TREĆE MESTO
Turska - Južna Koreja 3:2

FINALE
Brazil - Nemačka 2:0

KONAČAN PLASMAN
1. Brazil, 2. Nemačka, 3. Turska, 4. Južna Koreja

---------------------------------------------------------------

Utakmica sa najviše golova: Nemačka - Saudijska Arabija 8:0 (prva faza)
Ukupno golova na turniru: 161
Prosek golova po utakmici: 2,52

Najbolji strelac: Ronaldo (Brazil) - 8
Najviše golova na utakmici: Miroslav Klose (Nemačka), Pauleta (Portugal) - 3

Najveća poseta: 69.029 (Brazil - Nemačka, finale)
Ukupna poseta: 2.705.197
Prosečna poseta: 42.268

Debitovali: Ekvador, Kina, Senegal, Slovenija.