Tenis je potresla vest da će najveće zvezde ovog sporta bojkotovati grend slem turnire zbog finansijskog fonda. Na listi imena našao se i najbolji svih vremena Novak Đoković, pa samo ime Srbina govori o ozbiljnosti namera vrhunskih sportista. Međutim, na početku je jasno da je pred svetskim zvezdama veliki problem, a na to je rešio da upozori i stručnjak za sportske finansije Rob Vilson, koji smatra da je neophodno da teniseri budu udruženi u poduhvatu koji sledi.
Fond na predstojećem Rolan Garosu povećan je za 9,5 odsto, što se teniserima nije dopalo, s obzirom na to da dobijaju manje od 15 odsto prihoda čitavog turnira. Najpre je nogu povukla Beloruskinja Arina Sabalenka, koja je bila izričita da će teniserke bojkotovati grend slemove. Podrška je stigla i od strane "Project Red Eye", organizacije koja zahteva veći procenat prihoda. I prva igračica sveta nije bila sama!
Koko Gof istakla je da bi mogla da vidi sebe kako bojkotuje veliki turnir, u slučaju da se svi udruže. Međutim, druga teniserka sveta Iga Švjontek i nekada velika atrakcija Ema Radukanu bile su distancirane kada je u pitanju bilo kakav protest. Ujedno, prvi teniser sveta Janik Siner istakao je da se igračice ne poštuju dovoljno.
Šta je rekao stručnjak za sportske finansije?
Stručnjak za sportske finansije Rob Vilson je u razgovoru za "Tennis365" otkrio koje korake bi vrhunski sportisti morali da preduzmu kako bi se govorilo o uspešnom bojkotu. S obzirom na to da na masters 1000 turnirima, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, udeo u prihodima iznosi 22 odsto, teniseri se s pravom nadaju istom učinku i na grend slemovima.
"Ono što smo videli u tenisu je rast prihoda kako je igra postala uspešnija. TV emiteri bili su više zainteresovani da plate za to, a i vrste komercijalnih i sponzorskih procena su porasle. Ali to je značilo da igrači nisu nužno uzimali onoliko koliko bi smatrali da im pripada ili koliko im se duguje. Obično do ovih sukoba dolazi kada dođe do porasta prava i kada se pojavi veliki pritisak na određene sponzore koji idu na turneje, tako da će verovatno pronaći srednji put negde pre nego što dođe do bojkota", započeo je Vilson.
"Turneja mora da ostane prilično ujedinjena, jer čim se pojavi jedno takmičenje koje nudi više od drugog, tada počinju da se pojavljuju pukotine, a igrači će vrlo verovatno to iskoristiti kako bi za sebe izborili veći deo prihoda", pojasnio je.
Kako može NBA i NFL, a tenis ne može?
Primera radi, u Sjedinjenim Američkim Državama odnos je 50-50 kada je u pitanju udeo u prihodima. Dakle, NBA liga ima 51 odsto prihoda igrača, bejzbol i NFL 50, odnosno 48,5 odsto. Međutim, Vilson smatra da takva poređenja nisu korisna, između ostalog zbog postojanja sindikata, drugačijih finansijskih sistema, same činjenice da su skoncentrisani u jednoj državi i još mnogo toga.
"Rekao bih da je to znatno beskorisno. Vi zaista poredite jabuke sa pomorandžama. To su potpuno različiti proizvodi. Funkcionišu u potpuno različitim ekosistemima. SAD ima zaista, zaista zrelo komercijalno tržište sa lokalnim stanovništvom koje je gotovo na kulturnoj osnovi naviknuto na trošenje, zbog čega dobijate strukture koje dobijate u Sjedinjenim Državama.
Tenis se igra globalno. Delujete u različitim ekosistemima, ogromnom broju ekosistema sa širokim spektrom različitih sponzora i na svakoj teritoriji ekonomija će biti veoma različita. Oni uvek pružaju narative koji ih podržavaju ili im se suprotstavljaju, ali posmatranje SAD je zaista loše merilo za sport globalizovan kao što je tenis."
"Prihod je sujeta, profit zdrav razum, keš je kralj"
Pošto je Rolan Garos 2025. godine ostvario prihod od oko 400 miliona evra (348 miliona funti), dok je Vimbldon u finansijskoj godini do 2024. zabeležio profit od 54 miliona funti, čini se da grend slem turniri nemaju previše prostora za drastično povećanje nagradnog fonda. "Deo će biti budžetiran, a deo će biti tržišna očekivanja. Dakle, ako bi turnir poput Vimbldona smanjio nagradni fond, mislim da bi ljudi to prilično pažljivo pratili, čak i ako je to urađeno na budžetskoj osnovi - ako bi gubili malo novca u jednoj godini ili ne bi ostvarili ovakav promet kakav imaju."
"Uvek bismo govorili da je prihod sujeta, profit zdrav razum, keš je kralj. Dakle, koliko novca ostane na kraju svega toga omogućava sportu, u ovom slučaju tenisu, da napreduje sa pravim igračima. I to je argument koji stalno viđamo u sportu, a to je da igrači žele da ostvare maksimum koji mogu da generišu kroz svoje performanse, što mislim da je fer. Ali moraju da vode računa o tome gde se njihov sport nalazi, odakle dolazi i kuda treba da ide", rekao je.
Međutim, ostaje sumnja da će igrači pristati na budžet kakav imaju, posebno jer osim većih nagrada traže i penzije, osiguranje od povreda i porodiljsko odsustvo. Turneja finansira sve stavke, ali grend slem turniri ne. I možda nije problem kada ste među prvih 100 na svetu, ali igrači izvan 150 "jedva krpe kraj s krajem".
Bonus video:
