Za samo šest meseci Stefan Hajdin je od trećeligaškog ranga stigao do dresa Crvene zvezde, kada je prošle zime prešao iz subotičkog Spartaka u tim Vladana Milojevića.

Iako je tokom tadašnjih priprema u Antaliji ostavio dobar utisak kroz treninge i prijateljske utakmice, nije se u prolećnom delu sezone naigrao. Upisao je tek dva nastupa u crveno-belom dresu, zbog čega su mnogi očekivali da tokom leta promeni sredinu.

Uoči početka aktuelne sezone javila se Vojvodina i to ne sa namerom da ga dovede na pozajmicu, već da otkupi njegov ugovor od Crvene zvezde. Klubovi su bili sve dogovorili, međutim, kada je iznenada saznao za to, 24-godišnji levi bek je bez mnogo razmišljanja rekao "NE".

Zbog čega, objasnio nam je u razgovoru tokom minulih priprema srpskog šampiona baš tamo gde je i počeo njegov crveno-beli mandat - u Antaliji.

"Do tada sam odigrao samo dve utakmice, protiv Vojvodine sam ušao u prvenstvu i celu protiv Mačve u kupu, kada smo ispali na penale. U tom trenutku sam bio tek šest meseci u Crvenoj zvezdi, nisam debitovao na 'Marakani', a to je san svakoga ko dođe u Crvenu zvezdu. Zato sam i odlučio da ostanem. Rekao sam šefu Milojeviću i Upravi da želim da se borim za svoje mesto", ispričao je Hajdin za MONDO i dodao:

"Mislim da mi se isplatila odluka da ostanem. Ove sezone sam odigrao osam utakmica, jednom me je trener i pohvalio u svlačionici navevši me kao primer. Sve to mnogo znači za samopouzdanje".

Otkrio nam je i kako je saznao za želju Crvene zvezde da ga ustupi Vojvodini.

"Odigrao sam sve pripremne utakmice u Antaliji i očekivao da ću biti uz ekipu i dobiti šansu tokom prolećnog dela sezone. Bio je to 'bum' za mene kada me je pozvao tadašnji trener Vojvodine (Aleksandar Veselinović) i rekao da me čeka na stanici, a ja nisam uopšte znao o čemu se radi".

Crvena zvezda - Vojvodina posle 510 dana u Beogradu

Hajdin je u Zvezdu došao kao levi bek, ali se dešavalo da igra i uz suprotnu aut-liniju.

"U početku mi je trebalo vremena da se naviknem, ali sada nema razlike. Ako mi zatvore levu stranu, ja centriram desnom nogom i obrnuto. Prošle godine baš u Antaliji igrao sam desnog beka protiv Bresta i namestio sam gol. Kao i ove sezone u Nišu, kada je Krstičić bio strelac (2:2)", prisetio se.

Ove godine u Turskoj je upisao i pogodak, kao i prethodno na Kipru kada se najbolje snašao u gužvi posle kornera. Ovaj drugi bio je dosta lepši, udarcem iz prve sa ivice kaznenog.

"Pretposlednje što radimo na zagrevanju pred utakmicu jeste da šutiramo svako po dva-tri puta. Uvek probam i levom i desnom nogom, ali sam pred duel sa Nordhauzenom oba puta bio neprecizan. Lopta je otišla tik iznad prečke i baš sam rekao Marinu u šali da mi to srozava samopouzdanje, ali me je on ozbiljno shvatio i rekao mi da se opustim. I, eto, posle samo nekoliko minuta igre stvorila mi se šansa koju sam iskoristio. Lepo sam otvorio desno stopalo i postigao gol, pa mi je Marin među prvima čestitao i rekao: 'Vidiš kako može'... To je ono o čemu treneri pričaju, da uvek treba biti odlučan, a ne čekati saigrača ili bilo koga".

Pored Marina, Hajdin je posebno istakao i kapitena Nenada Milijaša. Iskusnog vezistu opisao je kao inspiraciju.

"Kako uklizava i igra odbranu, a većina igrača koji završavaju karijeru uglavnom vode računa da se ne povrede. On je svima pravi primer kakav treba da bude profesionalni fudbaler, posebno mlađima. Nenad Milijaš je veliki gospodin", naglasio je.

U intervjuu za naš portal po dolasku u Zvezdu, Stefan Hajdin je naglasio da mu je drago što će mu fakultet biti bliži nego dok je kao igrač Spartaka živeo u Subotici.

Međutim...

"Od dolaska u Zvezdu dao sam tri ispita, ostalo mi je još sedam. Iskreno, opustio sam se. Umesto da koristim priliku što sam u Beogradu da polažem te ispite, ja sam se opustio. Letos sam i našao devojku, uživam sa njom, sa porodicom i društvom. Ceo život sam se školovao, pa mi sada prija da se malo opustim i ne mislim o fakultetu i predavanjima. Nosio sam neke knjige na Kipar i u Antaliju i odlučio da se ponovo posvetim ispitima, pa ćemo videti...", iskren je levi bek Crvene zvezde i apsolvent na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja.



Kada smo ga pitali koji mu je ispit najteži, bez razmišljanja rekao je anatomija i ispričao nam jednu anegdotu.

"U prvoj godini svi smo imali rešenja i 90 odsto nas je položilo, što je profesorki bilo čudno. Mi smo akademski smer, a strukovni je imao ispit tek par dana kasnije. Tako se dogodilo da je kolega sa strukovnog smera čitao rešenja ispita ispred njenog kabineta i ona ga je uhvatila u tome. Ta rešenja su našla neke starije kolege, ali mi smo bili krivi. Sve je poništila i morali smo da polažemo usmeno. Ko je stvarno učio, taj je opet položio, a mi što nismo, popadali smo. Od tada nas većina još nije izašla ponovo na ispit".

Pošto je sam pomenuo devojku, pročitali smo mu i jedno naručeno pitanje: "Da li je istina da po dva sata čeka devojku kada izlaze u jedan zemunski pab?".

Prvo se dobro nasmejao, a zatim odgovorio.

"Tu cela moja ekipa izlazi, ima živa muzika... Bilo je situacija da ja dolazim od kuće, ona od svoje kuće, pa kao na 'iglama' čekam da se pojavi, a svi me zadirkuju. Nekada dođe posle pola sata-sat, a nekada i posle dva. Dok se sredi, našminka, ispegla kosu...", ispričao je Hajdin sa kakvim se sve "problemima" susreće.