U nedelju se navršilo 20 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju i bombardovanja koje je potrajalo 78 dana.

Fudbaler Partizana Bojan Ostojić imao je 15 godina kada je započeo vazdušni napad na Srbiju i Crnu Goru. Za sajt crno-belih priseća se tih teških dana, a dva će pamtiti dok je živ.

"Najmlađi sam od petoro dece, Zoran, Zorica, Goran, pa sestra Gorica i ja. Za vreme bombardovanja bio sam u Sevojnu sa porodicom. Nismo očekivali da će biti toliko strašno, dok sa prozora nismo videli kako gađaju vojni aerodrom Ponikve udaljen 23 kilometra od Sevojna", seća se danas iskusni štoper "parnog valjka".

Dve decenije od strašnog zločina! (FOTO)

Porodica Ostojić je za vreme bombardovanja, kao i većina stanivništva, provodila dane u skloništu, ali ništa nije bilo tako traumatično kao kada je stigla vest sa Kosova i Metohije da mu je brat ranjen.

"Tada smo shvatili da je vrag odneo šalu, da je stvar ozbiljna i odlazili smo u sklonište. U skloništu smo provodili i dane i noći, sve do trenutka kada smo saznali da je moj najstariji brat Zoran, koji je u to vreme bio na ratištu na Kosovu ranjen."

Bojan se dobro seća tog prolećnog dana aprila 1999.

"Kao danas se sećam datuma, 13. 4. 1999. Dobijali smo razne informacije, od toga da nema nogu, pa do toga da je poginuo. Živeli smo u neizvesnosti sve dok ga nije njegova jedinica SAJ dovezla u Sevojno. Bogu hvala, bio je povređen samo u ruku, dok je njegov najbolji drug poginuo, a nekoliko ih je bilo teško ranjeno", do detalja se seća tog trenutka Ostojić.

Povratak brata za Bojana je značio kraj rata.

"Kada je došao i rekao da više ne idemo u sklonište, već ostanemo kod kuće, za mene je kao dete tada rat prestao. Uz njega sam se osećao smireno i više nisam znao za strah", podsetio se Bojan Ostojić teških dana NATO agresije.