[MONDO IKONE #20]: Legenda Liverpula koja je svetu podarila "predatorke"!

Kada smo donosili odluku da ćemo započeti serijal MONDO IKONE, želeli smo da otkrijemo priče o velikim igračima, neobičnim karijerama i životnim situacijama koje su bile drugačije - vredne divljenja, tragične, sa snažnom porukom.

Ali retko koji igrač na listi od 21 fudbalera - koliko ih čini naš serijal - je uspeo da obuhvati sve gore navedeno na način na koji je to uspeo Krejg Džonston, legenda Liverpula iz vremena Boba Pejslija, Džoa Fagana i Kenija Dalgliša.

Krejg Džonston je rođen u leto 1960. godine u Johanezburgu, u Južnoj Africi. Otac mu je bio ne previše uspešan fudbaler koji je jedno vreme igrao na Ostrvu, majka je u Londonu želela da bude učiteljica. Kada je Krejg imao šest godina, vratili su se u svoju domovinu Australiju, u Njukasl u Novom Južnom Velsu.

Kao dete, Krejg je upao u jednu tuču čiji je rezultat bio da je razvio vrstu dečje paralize, osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži zbog koje kosti počinju da trunu. U to vreme, ova bolest je u najčešćim slučajevima bila neizlečiva i doktori su odlučilli da će mali Krejg morati da amputira nogu kako bolest ne bi nastavila da se širi.

Njegova majka je čak potpisala i saglasnost da to bude učinjeno. Ipak, Džonston je imao sreće. Jedan američki doktor specijalista je bio u poseti Australiji. Prihvatio je slučaj i uspeo da spasi dečaka i njegovu nogu.

Džonston je želeo da bude fudbaler, kao i njegov otac, a Njukasl je bio jedan od retkih gradova u Australiji gde je postojala zaluđenost tim sportom. Kada je Midlsbro Džeka Čarltona došao na turneju po Australiji 1975. godine, Krejg je rešio da piše klubu i traži da ga prime na probu.

Nekoliko nedelja kasnije, tinejdžer koji je voleo da surfuje po istočnoj obali Australije, dobio je odgovor - bio je pozvan u Englesku.

Ali kako to obično biva, muke su tek počinjale. Pozivnica Midlsbroa nije pokrivala putne troškove i smeštaj, pa je Džonstonova porodica morala da proda kuću i preseli se u manju ne bi li prikupila novac da pošalju sina na Ostrvo. Nedugo po dolasku je dobio priliku da se pokaže na prijateljskom meču protiv Lidsa.

Na poluvremenu je bilo 3:0 za Lids, a u svlačionicu je ušao prvi trener Džek Čarlton.

To su bile Čarltonove reči dobrodošlice za mladića sa drugog kraja sveta.

Džonston je bio toliko uznemiren i uplakan da nije mogao da nastavi meč u drugom poluvremenu. Morao je to da kaže svojim roditeljima.

Nakon što je posle utakmice nekoliko sati morao da pokušava da dobije Australiju - ipak je to bila 1975. - sa druge strane žice začula se njegova majka, koja se ponosno raspitivala kako je njen veliki sin prošao na probi.

"Upoznao sam Džeka Čarltona. Mislim da sam ja jedan od najbolji fudbalera koje je ikada video", odgovorio je Krejg. Nije bilo šansi da će posle toliko muka razočarati roditelje.

"Najgori ikada" stiže do Liverpula

I sam Džonston je shvatio da stvarno nije dovoljno dobar igrač. Narednih godinu i po dana je proveo čisteći kola i kopačke igrača kakvi su bili Grejem Sunes i Teri Kuper, a oni su mu zauzvrat davali nešto novca da preživi.

Džonston je, takođe, umeo da satima sam trenira na parkingu pored stadiona Midslbroa. Svima je bio redovan prizor, svima osim Čarltonu, od kojeg se uporno skrivao da ga ne vidi. Vežbao je svoju tehniku, pokušavajući da napravi "slalom" između konzervi, da pogađa ćoškove gola koji je nacrtao na jednom zidu. Snalazio se kako je znao i umeo.

U proleće 1977. su stvari počele da se menjaju. Čarlton više nije bio trener, stigao je Džon Nil iz Vreksama i počeo je da se zapitkuje ko je taj momak koji stalno trenira na parkingu.

"Ma to je kengur. On je sranje", bilo mu je rečeno.

Ipak, kada rezervni tim Midlsbroa nije imao dovoljan broj igrača zbog povreda, Džonston je bio upitan da sedi na klupi i samo popuni broj. Kada je izašao na teren u drugom poluvremenu, postigao je het-trik i istog trenutka je dobio ugovor sa klubom. Zarađivao je osam funti nedeljno.

Do kraja sezone 1980/81, Džonston je nastupio 64 puta u dresu Midlsbroa. Igrao je i pored Bože Jankovića, Sarajlije koji je ponikao u Željezničaru i odigrao dve utakmice za reprezentaciju Jugoslavije. Džonston je postigao 16 golova u Midslbrou i zbog svog "lavljeg srca" i ubacivanja u napad iz drugog plana, postao je miljenik navijača.

Tada su već svi klubovi u Engleskoj počeli da se ozbiljno interesuju za njega. Ipak, dva kluba su u to vreme vodila glavnu reč - Liverpul i Notingem Forest.

Džonston nije bio siguran na koju stranu da ode, ali ga je otac ubedio da je Liverpul pravi izbor. Džimi Kejs je odlazio iz kluba i bilo bi slobodno mesto na desnom boku veznog reda za njega da popuni. I bi Liverpul, platili su tada rekordnih 650.000 funti, a Džonston je tek napunio 21 godinu.

Do 1988. godine, Džonston će u Liverpulu odigrati 270 utakmica, postići 40 golova i podići čak 10 trofeja. Uvek je bio skroman, ali na terenu pun entuzijazma. Trčao je do besomučnosti i bio je stvarno brz.

"Bio sam najgori igrač u najboljem timu na svetu"; rekao je Džonston o sebi jednom prilikom.

"Bio sam okružen vrlo talentovanom fudbalerima - Ijan Raš, Grejem Sunes, Keni Dalgliš, Alan Hansen... Moj posao je u suštini bio da osvojim loptu, dodam je njima i postaram se da budem slobodan."

Depresivni kengur i prerani kraj karijere

Postao je ključan igrač u timu sa kojim je osvojio pet titula prvaka Engleske i Kup šampiona 1984. u Rimu. Trofeji su stizali i pod Pejslijem i Faganom, ali i kada je trener-igrač postao Keni Dalgliš.

Upravo je "King Keni" primećivao koliko naporno je Džonston uvek radio. Ipak, primećivao je i da je Australijanac često bivao nesiguran u sebe, da bi posle nekoliko loših partija umeo da postane depresivan.

"Krejg je bio svoj najveći neprijatelj. On jednostavno nije verovao u svoje fudbalske sposobnosti i ja sam to video. Kada bi pao u formi, Krejg bi postajao depresivan i njegov crni ciklus bi se nastavio. Nekoliko puta tokom sezona sam morao da "izbijam" tu depresiju iz njega"; rekao je Dalgliš jednom prilikom.

Džonston i Liverpul su 1986. ostvarili ono što su samo tri engleske ekipe u 20. veku uspele - osvojili su domaću duplu krunu. Štaviše, Džonston je bio strelac u pobedi 3:1 nad Evertonom, u finalu na Vembliju. 

Ipak, u proleće 1988. godine, sa nepunih 28 godina, Krejg je odlučio da završi karijeru.

Saopštio je odluku Dalglišu koji je najblaže rečeno poludeo kada je to čuo. Bližilo se finale FA Kupa i bila je to velika distrakcija za njegov tim, pa nije bilo ni čudo što je Džonston počeo meč na klupi.

Ušao je u drugom poluvremenu umesto Džona Oldridža, ali sada nije uspeo da bude amajlija u novom uspehu Liverpula. Vimbldonov "Crazy gang" je šokantno slavio, a Džonston nikada nakon toga nije obukao dres Liverpula.

Međutim, razlog za njegov prerani kraj karijere je bio skrivan u to vreme.

Džonstonova sestra Fej je pred kraj 1987. doživela tešku nesreću u Maroku. Umalo je umrla kada je u njenoj hotelskoj sobi procurio gas. Kada je Krejg čuo tu vest, odmah je odleteo za Maroko i potom je sredio da iz Engleske bude prebačena u Australiju.

Fej je sve vreme bila u komi, a ceo drugi deo te sezone, Krejg je išao od Liverpula do Londona da posećuje svoju sestru. Niko osim Dalgliša nije imao pojma o tome. Njegova sestra je ostala u vegetativnom stanju sve do današnjih dana.

Krejg je po odlasku iz Liverpula rekao da nikada ne bi mogao da igra za neki drugi klub, a svoju privrženost je pokazao 1989. godine posle tragedije na Hilsborou. Iz Australije je stigao na komemoraciju za 96 preminulih, pritom uspevši da u svojoj zemlji prikupi 40.000 funti pomoći za porodice stradalih.

Tek tada je, kada je došao u Dalgliševu kancelariju, dobio medalju za titulu prvaka Engleske. Stajala je u Kenijevoj fioci prethodnih godinu dana.

Izumitelj koji je spasio Adidas

Džonstonov život posle fudbala je bio takođe interesantan, uzbudljiv i pun uspona i padova. Postao je pronalazač raznoraznih proizvoda koje je patentirao.

Hotelima je pomogao osmislivši proizvod "Batler" koji otkriva koliko su gosti hotela koristili stvari iz mini-bara u svojoj sobi. Ipak, priča iz ranih 1990-ih je ono što nas najviše zanima.

Džonston je osmislio kopačke "Predator". Popularne "predatorke" su do danas ostale jedan od najomiljenijih modela bivših i sadašnjih fudbalera, a priča kako je do njih došlo je neobična koliko i Krejgov igrački uspon petnaestak godina ranije.

"Bio sam pronalazač koji je postao fudbaler", rekao je Džonston i objasnio da je ideju za drugačiji tip kopački dobio kada je radio kao trener sa decom iz jednog lokalnog kluba u Sidneju.

"Potrčao sam kući, uzeo rekete za stoni tenis, skinuo gumeni deo sa njih i zalepio ih na moje kopačke. Izašao sam na teren i počeo da šutiram loptu. To je bio moj "aleluja" momenat."

Tako je došao na ideju za "predatorke". Napravio je 1.000 prototipa kopački, radeći na njima non-stop.

"Otišao sam u Adidas i rekli su mi da to nikada neće uspeti. Odbili su me i Puma, Najki, Ribok i Umbro. Onda sam otišao za Nemačku, gde sam se pojavio ispred kapija Bajern Minhena. Hteo sam da vidim "Kajzera", Franca Bekenbauera."

Bio je to decembar 1990. i u Minhenu je padao sneg. Džonston je uspeo da dođe do Bekenbauera, čoveka koji je prethodnog leta vodio Zapadnu Nemačku do titule prvaka sveta.

"Dođi sutra i ponesi četiri para kopački sa sobom", dobio je odgovor.

Kada se Džonston vratio, sačekali su ga Bekenbauer, Karl Hajnc Rumenige, Pol Brajtner i Hansi Miler. Solidno društvo.

"Izašli su na teren po snegu i počeli da se dodaju međusobno. Počeli su da se deru "javol, javol, javol" (nemački za "da, tako je").

Džonston je snimio taj trening i potom se vratio u Adidas koji ga je opet odbio. Upao je na sastanak glavnog odbora, na kojem su diskutovali bankrot kompanije.

Taj potez je odredio budućnost Adidasa u drugom pravcu. "Predatorke" su bile patentirane na njegovo ime, Džonston je dobio priliku da vodi posao iz Nirnberga, gde je ostao narednih pet godina.

Kada su krajem 90-ih otkupili patent od Džonstona, Adidas je uspeo da napravi posao koji je više išao njima na ruku. Jednostavno, koliko god da je Australijanac dobio novca za to, nije bilo dovoljno. "Predatorke" su se prodavale neverovatnim ritmom.

Novo Džonstonovo ulaganje, ovoga puta u školu fudbala u Australiji, žestoko mu se obilo o glavu i potpuno je bankrotirao.

Bio je bez dinara, da bi se nekoliko godina kasnije preselio na Floridu, sa svojom drugom ženom. Tamo je i u svojim pedesetim ostao onaj dečko koji voli da surfuje bez obaveza. I tamo je ostao podjednako skroman.

"Nemate pojma kakvo sam sranje od igrača bio."