20 GODINA ZNAMO SAMO ZA PORAZE, DOSTA JE! Ovih 5 neuspeha nas je najviše zabolelo

Prilično je šokantan podatak da je naša A selekcija od 1984. godine do danas odigrala samo dva Eura! Oba puta smo na Evropsko prvenstvo išli uz mnogo sreće i drame, prvi put pobedivši Bugarsku u poslednjem minutu, a drugi put posle nezaboravnih 2:2 sa Hrvatskom na "Maksimiru".

Ukrajina – Srbija 5:0

(Cigankov 26, 27, Konopljanka 46, 75, Jaremčuk 58)

Ovaj poraz je još u sećanju. Te kobne noći u Lavovu je svima bilo jasno da u grupi sa Portugalom i Ukrajinom Srbija nema šta da traži i da ćemo kroz Ligu nacija morati da se nadamo plasmanu na Euro.

Cigankov je postigao prvi gol, a onda je u bukvalno sledećem napadu poslao bombu u samo ugao gola Marka Dmitrovića i već posle pola sata sve je bilo gotovo.

Krstajićev eksperiment vraćanja na formaciju sa trojicom štopera je neslavno propao. Uz mnogo osnovnih grešaka, grešaka u predaji lopte i bez odgovornosti u odbrani, nismo imali šanse da izbegnemo debakl. Konopljanka je pogodio na samom startu drugog poluvremena, svoj gol je na "Marakani" dodao i Jaremčuk i “petarda” je bila spremna.

Posle meča je selektor izjavljivao kako život ide dalje, ali ubrzo je smenjen i na njegovo mesto je stigao Ljubiša Tumbaković.

 Srbija – Albanija 0:3 (službeni rezultat)

Još jedna situacija u kojoj UEFA nije propustila priliku da nas kazni. U tom trenutku naš tim je već uspeo da jedva iščupa bod u Jermeniji golom Zorana Tošića u prvom kolu kvalifkacija, dok su Albanci dolazili u sjajnom raspoloženju.

Savladali su Portugal u Aveiru sa 1:0, da bi potom na svom terenu remizirali sa Danskom. Bili su na čelu grupe i uz mnogo zapaljivih izjava stigli su u Beograd. Sada se od tog meča pamti samo famozni dron, ali problemi su počeli mnogo ranije.

Od prvog minuta atmosfera je bila usijana, ubacivani su predmeti na teren, a kod jednog kornera navijači su gađali levog beka Albanije Ansija Angolija. Kapiten Aleksandar Kolarov i Danko Lazović su pokušali da smire publiku, a taman kada se situacija pomalo smirila sve je otišlo dođavola.

U 42. minutu Martin Etkinson je opet prekinuo meč, a onda je dron sa zastavom Albanije i ucrtanim granicama "velike Albanije" uleteo na teren. Stefan Mitrović je dohvatio zastavu, a onda je brat Granita Džake Taulant nasrnuo na njega. Pridružio mu se još jedan saigeač, da bi na kraju napadač Bekim Balaj oteo zastavu.

 U tom trenutku navijači su uleteli na teren i jedan od njih je udario Balaja stolicom. Etkinson i delegati su definitivno prekinuli meč.

Postojale su mnoge teorije zavere, išlo se čak do toga da je brat Edija Rame upravljao dronom. Saznalo se da je to izvesni Ismail Morina, te da je operaciju izveo sa krova crkve Svetog arhangela Gavrila koja se nalazi odmah iza stadiona JNA.

Uprkos tome što je Euro u tom trenutku proširen, ove kvalifikacije su zaista bile košmarne za naš tim. Uzeli smo samo četiri boda iz osam mečeva, tj. pobedili smo na dva meča i jednom remizirali, ali je kazna zbog incidenata na meču sa Albanijom podrazumevala i oduzimanje tri boda.

Srbija - Estonija 1:3

(Žigić 60, Kink 63, Vasiljev 73, Luković 90+1 (ag))

Dolazimo do kvalifikacija za Euro 2012 i tu se vidi konstanta naše loše igre u kvalifikacijama za Euro. Selektor je bio Vladimir Petrović, a ostaće upamćen očajnički vapaj kolege Ace Stojanovića posle poslednje utakmice ovog kvalifikacionog ciklusa:

"Ali Vlado mi nismo imali dan ni protiv Estonije u Beogradu, ni protiv Estonije tamo, sada nismo uspeli ni gol da damo",rekao je tada Stojanović.

Ove kompletne kvalifikacije su opet obilovale kiksevima, ali najviše su bolna bila dva poraza od Estonaca. Na meču na svom terenu smo uspeli da povedemo i to uz dosta sreće. Posle sat vremena igre imali smo korner, lopta je došla do Zdravka Kuzmanovića koji je natrčao iz drugog plana i šutirao. Na sreću, Nikola Žigić nije bio dobro postavljen, lopta se odbila od njega i prevarila je golamna protivnika. A onda je sve otišlo nizbrdo.

A onda smo, nepunih tri minuta kasnije videli jedan od najlepših golova koje je "Marakana" videla, nažalost u našoj mreži. Kink je povukao loptu sa pola terena, opalio po njoj i sa preko 30 metara je smestio u gornji desni ugao Vladimira Stojkovića. Naš golman tu zaista ništa nije mogao.

Vasiljev je postigao samo za nijansu manje lep gol kada je u 73. minutu on natrčao iz drugog plana, poslao jaku i nisku loptu sa 25 metara u našu mrežu. Do kraja meča nije naš tim propustio šansu da zatrese i sopstvenu mrežu kada je Aleksandar Luković praktično lobovao svog čuvara mreže glavom i osigurao istorijsku pobedu Estoncima.

Kazahstan – Srbija 2:1

(Asirbekov 47, Žumaskalijev 61; Žigić 68)

Pokušao je i ovde Nikola Žigić da nas spasi od teškog poraza, ali nije uspeo. U maratonskim kvalifikacijama za Euro 2008. godine mnogi se sećaju remija bez golova sa Jermenijom, ali je poraz od Kazahstana u gostima bio dosta bolniji.

Ta dva kiksa su najzaslužnija što su Portugal i Poljska završili iznad nas u grupi A i otišli na Euro. Tim Havijera Klementea je na startu drugog poluvremena primio dosta nesrećan gol, a posle jednog kornera Žumaskalijev je okrenut leđima golu uspeo da provuče loptu pored velikog broja naših igrača i donese trijumf azijskoj selekciji.

Ovaj poraz je pokazao da Srbija koja je po prvi put igrala kao nezavisna država neće dobro proći u tim kvalifikacijama. Ali kao što to obično biva sa našom selekcijom, išli smo od očaja do sjaja, pa su posle kikseva protiv bivših sovjetskih republika usledile fenomenalne kvalifikacije za Mundijal u Južnoj Africi.

Azerbejdžan – Srbija i Crna Gora 2:1

(Gurbanov 88, Ismailov 90+1, Bošković 27)

Kada se pomenu teški porazi naše reprezentacije verovatno će svima prvi na pamet pasti Azerbejdžan. Ne zna se koji smo meč od dva sa ovom selekcijom odigrali gore, a Gurban Gurbanov je stekao status nacionalnog heroja protiv naše selekcije.

Prvo je u Podgorici postigao dva gola i done remi 2:2 Azerbejdžau, a potom na domaćem terenu izjednačio sa bele tačke. Do kraja meča uspeo je domaćin da preokrene i nanese težak poraz našem timu.

Na kraju su ova dva rezultata koštala naše momke plasmana na Euro 2004. godine, pošto nam je falio samo bod za drugo mesto i plasman u baraž, a u slučaju da smo pobedili na oba meča uspeli bismo da prestignemo Italiju i budemo prvi u grupi.

Tako su dva remija sa Italijom i dve pobede protiv Velsa jednostavno bačene u vodu, a naš tim je propustio da ode na EP na kome su se dešavala čuda i na kome je Grčka postala šampion Evrope. Ko zna šta bi se desilo da smo mi bili tamo?

Bilo kako bilo, prošlost se ne može izmeniti, ali sadašnjost je u našim rukama. Posle 20 godina neuspeha, kikseva i očajnih igara, vreme je da okrenemo novi list.

Vreme je da padne Škotska!

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.