HIT PRIČA: PARTIZANOV AS HRABRIO GOLMANA ZVEZDE - NA DERBIJU! Dika za MONDO - neki kažu SREĆA, ja kažem Mile Belodedić

On je ponosni vlasnik tri UEFA medalje.

"Za Vokrija nisam imao nikakvu pripremu, bio je to čist instinkt. Tek sam kasnije počeo da vodim beleške ko kako šutira. I čekao sam izvođače do poslednjeg momenta, to ih je zbunjivalo. Tako sam zaustavio šuteve Huga Sančeza i Manuela Amorosa".

Imao je veliku karijeru i neće mu biti nimalo lako da sastavi idealan tim.

"Hoćeš da me zameriš sa svim mojim drugovima za koje neće biti mesta na ovoj tabli. Mogu li ja svih 11 iz šampionske generacije Crvene zvezde, a da mi daš još jednu tablu za drugih TOP 11?".

Dobrodošli u Mojih TOP 11 sa Stevanom Dikom Stojanovićem, čovekom kome je leta gospodnjeg '91 na Svetom Nikoli u Bariji pripala najveća čast u najsvečanijem trenutku jugoslovenskog fudbala.

CRVENA ZVEZDA 1982 – 1991

Kandidati iz Crvene zvezde:

Golmani: Tomislav Ivković, Slobodan Karalić, Goran Živanović, Živan Ljukovčan, Branko Davidović, Zvonko Milojević, Marko Simeunović, Milić Jovanović
Odbrana: Zoran Banković, Marko Elzner, Milan Jovin, Ivan Jurišić, Miodrag Krivokapić, Dragan Miletović, Miroslav Šugar, Zlatko Krdžević, Milan Ivanović, Slavko Radovanović, Milivoj Bračun, Zoran Vorotović, Slobodan Marović, Slavoljub Janković, Goran Jurić, Refik Šabanadžović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Goran Vasilijević, Dragi Kanatlarovski, Duško Radinović, Zoran Vujović, Siniša Mihajlović, Rade Tošić
Vezni red: Zoran Dimitrijević, Ranko Đorđić, Žarko Đurović, Boško Đurovski, Rajko Janjanin, Milan Janković, Zlatko Krmpotić, Goran Milojević, Đorđe Milovanović, Jovica Nikolić, Dejan Antonić, Vlada Stošić, Zoran Pavlović, Dragan Stojković, Robert Prosinečki, Dragan Punišić, Enes Bešić, Dejan Savićević, Vladimir Jugović, Ivica Momčilović
Napad: Milko Đurovski, Nedeljko Milosavljević, Mitar Mrkela, Preki Radosavljević, Miloš Šestić, Sulejman Halilović, Husref Musemić, Miralem Zjajo, Boro Cvetković, Vladan Lukić, Dragiša Binić, Miloš Bursać, Darko Pančev, Ljubiša Milojević

Šeki ga je doveo u Beograd, ali na mig još jednog iskusnog vuka koji je u to vreme imao njuh da prepozna talenat kod mladih fudbalera.

"Milovan Đorić je bio na pripremama sa omladinskom ekipom Zvezde na Rudniku i desilo se da mu svi golmani koje je imao na raspolaganju zadobiju povrede zbog kojih nisu više mogli da treniraju. Tražio je da mu pošalju klinca iz nekog lokalnog kluba koji bi mogao da popuni broj, ja sam uskočio i odradio maltene cele pripreme. U ekipi su bili Milko i Boško Đurovski, Čakalić… mnogo dobrih igrača koji su kasnije postali prvotimci Crvene zvezde. Godinu dana kasnije, na Rudnik je došla pionirska ekipa i Đora je dao signal Šekularcu da obrati pažnju na malog Stojanovića. Ovaj se raspitao ko sam i šta sam i odmah me priključio svojoj ekipi".

Funkcija trenera golmana je u to vreme bila retkost u jugoslovenskom fudbalu.

"Beara je radio u stručnom štabu prvog tima, ali mlađe kategorije nisu imale ljude zadužene za rad sa čuvarima mreže. Odmah po dolasku u Beograd 1979. godine dobio sam nadimak koji je aktuelan i dan danas. Gol seniorske ekipe čuvao je Aleksandar Dika Stojanović, a drugari iz moje ekipe su odmah počeli da govore 'imamo i mi našeg Diku'. I tako, mali Dika, mali Dika… ostadoh ja i sa 56 godina Mali Dika. Nastupao sam prvih šest meseci za pionire, posle sam preskočio mlađe omladince i odmah prešao kod Đore u omladinsku selekciju".

Nije se dugo zadržao ni među omladincima…

"Sačekao sam kod Tome Milićevića svoju generaciju i vrlo brzo potpisao ugovor sa prvim timom na čijoj klupi je sedeo Branko Stanković. Nisam znao za podatak da sam u tom trenutku bio jedini golman u istoriji Crvene zvezde koji je prošao sve mlađe kategorije kluba i dogurao do prvog tima. Konkurencija je bila žestoka… Živan Ljukovčan, Branko Davidović, Toma Ivković, pokojni Živanović… čak sam zakačio i starijeg Diku. Pošto sam bio tek peti izbor, tražio sam da odem negde na pozajmicu kako bih mogao da branim u kontinuitetu. Interesovali su se Željo, Rijeka, Zemun, OFK Beograd… ali je Gojko Zec rekao ’ne, Vi ostajete ovde’. I ja sam 1983. godine otišao u vojsku".

Interesovao se i Partizan, čemu svedoči članak iz Tempa u kome Dika kaže 'ako već moram da napustim Zvezdu, ne moram i Beograd'.

"Tačno, bilo je nekih razgovora. Oni su posle Milka i Gorana Milojevića stupili i sa mnom u kontakt, ali je reakcija uprave Zvezde na čelu sa Mišom Slijepčevićem, Begovićem i Cvetkovićem bila momentalna. Sve do tog slučaja, igrači koji su ponikli na Marakani nisu tretirani na isti način kao ovi što su došli sa strane. Tada su prelomili, ja sam dobio odličan ugovor, obećanje da ću vrlo brzo stati na gol i nije bilo razloga da razmišljam o promeni sredine".

Debitovao je protiv Dinama iz Vinkovaca…

"Vasović nije bio zadovoljan odbranama Branka Davidovića na utakmici u Atini protiv Panatinaikosa i rešio je da promeni golmana. Igrali smo u nedelju u Vinkovcima, u sredu kup utakmicu sa Osijekom i čekao nas je za vikend Večiti derbi. Uprava je bila vrlo skeptična, apelovali su na trenera ’daj da prođe Partizan pa posle menjaj’. Ali Vaske je bio neumoljiv… rekao je ’bolje na vreme, da momak zna na čemu je’… u prevodu, ostajem u fudbalu ili što pre da se posvetim nekoj drugoj profesiji. Na ove dve utakmice nisam imao puno posla, ali je protiv Partizana bilo strašno… toliko strašno da sam u jednom momentu pomislio šta će meni ovo u životu".

Bio je to jedan od najburnijih i najemotivnijih Derbija u istoriji našeg fudbala.

"Prvi Milkov nastup po prelasku iz Zvezde u Partizan. Kad smo izašli na zagrevanje, sve je ključalo. Srećom, već u prvom minutu imao sam jednu fantastičnu intervenciju koja mi je ulila ogromno samopouzdanje. Briljirao sam u prvom delu susreta, odbranio penal Fadilju Vokriju, skinuo još nekoliko zicera. Zvezda je stvarno podbacila u toj utakmici, iako je Admir Smajić uz dosta sreće postigao prvi gol. Mislim da nije ni hteo da šutira, prešla mu je preko noge i ušla u bliži ugao. Milko je bio super korektan, prilazio je posle svake moje odbrane, hrabrio me i govorio 'bravo mali, bićeš veliki golman'. Cvele je nakon utakmice izjavio ’izgubili smo bodove, ali smo dobili golmana".

Klackalica se nastavila i posle De(r)bija. Davidović – Stojanović, Stojanović – Davidović… sve do utakmice sa Žalgirisom u sezoni 1989/90.

"Odbranio sam fenomenalno obe utakmice protiv litvanskog tima u Kupu UEFA i posle toga nije se više postavljalo pitanje ko je broj jedan. Sve do odlaska u inostranstvo bio sam nezamenljiv na golu Crvene zvezde. Bilo je tu velikih izazova, sjajnih mečeva… protiv Dinama je svaki duel obilovao uzbuđenjima, ali nisam osećao neku posebnu tenziju. Isto tako protiv Hajduka i Partizana. Ali bilo je teško i protiv drugih timova. Odeš na Kantridu, čekaju te Desnica i Ružić… u Skoplju Pančev i Savevski… Bukvalno je svaka bila na nož“.

Dikina sećanja na mečeve sa Real Madridom 1987. godine i šampionski pohod do Barija u sezoni 1990/91 pogledajte u najnovijoj epizodi "Mojih TOP 11".

"DEJI PAMTE DRIBLING, A JEDNO ZABORAVLJAJU"

 TOP 11 – Dejan SAVIĆEVIĆ (vezni red)

"Deki je bio čudo. Pomere utakmicu za subotu, on ustane nervozan i kaže ’čekaj bre, fudbal se igra nedeljom’. Mi u karantinu, taman završili trening, pita ga Žota ‘Dejo je l si dobro?’… ovaj kaže ’a čuj Žota, šta će mi faliti’… dobro, dobro, samo pitam. Bude nas sutra za futing, eto ga Dejo, ide i hramlje… ’uff što me zateeežeee’. Preko noći je povredio ložu (smeh). Ali, bio je genije. Ljudi pamte samo driblinge, zaboravljaju da je imao strašan šut. Setite se golova protiv Žalgirisa, Kelna, Partizana… prave bombe. U Drezdenu je odigrao fenomenalnu utakmicu, jer su ga isprovocirali. Njega samo iznerviraj i ne brini za rezultat. Imali smo u timu mnogo timskih igrača poput Jugovića, Robija, Belodedića, Marovića, Najdoskog… a Dejo je bio individualac koji je rešavao utakmice. Kada je bilo nateže, znali smo da će doći tih 5-10 minuta gde on uzima stvari u svoje ruke i stavlja pečat na našu pobedu".

ANTVERPEN 1991 – 1995

Kandidati iz Antverpena:

Golmani: Ratko Svilar, Vim De Konink, Karolji Geleji, Iv Van Der Straten
Odbrana: Niko Brekart, Gert Emereht, Ludo Gens, Rafael Kvaranta, Rudi Šmit, Rudi Tejmans, Antonio Bustamente, Džordž Kulčar, Karlo Lavinj, Semi Dilen, Manu Godfruad, Semi Greven, Johan Muher
Vezni red: Vim Kikens, Hans-Peter Lenof, Nuredin Mukrim, Žolt Mužnaj, Patrik Šroten, Benoa Tans, Kari Ukonen, Roni van Genojgden, Peter Van Haut, Roni Van Reti, Patrik Van Virdegem, Geri De Graf, Didije Segers, Kubu Lembi, Krist Porte, Bjorn Smits, Miloš Svilar, Kurt Vangompel, Vilijam Verbek, Isak Zohar
Napad: Niko Klasen, Aleks Černjatinski, Dragan Jakovljević, Vili Vinsent, Frensis Severens, Džon Alojizi, Miloš Bursać, Kalman Kovač, Rubinilson

Godinu dana pre Barija imao je na stolu sjajnu ponudu Ovijeda.

"Ko zna kojim putem bi krenula moja karijera da sam prihvatio poziv španskog kluba. Ne žalim ni najmanje. Nema tih para kojima možeš da kupiš zadovoljstvo zbog osvajanja titule prvaka Evrope. Džaja i Cvele su bili izričito protiv jer su osetili da je kucnuo čas da Zvezda napravi ozbiljan rezultat na međunarodnoj sceni. U Antverpenu sam takođe stigao do fenomenalnog uspeha. Igrali smo finale Kupa pobednika kupova, što je za Belgijance u tom trenutku bilo ravno trofeju Kupa šampiona".

Mesto dešavanja, Vembli. Protivnik, Parma Nevija Skale.

"Imali su brutalno dobar tim. Sa Benarivom, Žoržom Grunom, Melijem, Brolinom… Izgubili smo 3:1, ali je sam plasman u finale bio neverovatan podvig. Nikada neću zaboraviti atmosferu na starom Vembliju, taj osećaj kada smo izašli na teren. Imali smo i pre toga nekoliko sjajnih utakmica… recimo u četvrtfinalu protiv Steaue ili u polufinalu protiv Spartaka iz Moskve. Bio sam na sva četiri meča jedan od najzapaženijih aktera i junak Antverpenovog plasmana u finale. Parma je povela golom Minotija, mi smo dva minuta kasnije izjednačili preko Severensa i više od toga nismo mogli. Meli i Kuogi su rešili pitanje pobednika i trofej je otišao u Italiju".

TOP 11 – Aleks ČERNJATINSKI (napad)

"Vukao je sovjetske korene, ali je imao belgijsko državljanstvo i igrao je za njihovu reprezentaciju. On, Niko Klasen i Hans-Peter Lenof su bili najzvučnija imena u ekipi. Černjatinskom je prijao naš mentalitet i provodio je mnogo vremena sa mnom i sa Draganom Jakovljevićem. Svilar ga je naučio većinu psovki na srpskom i lako se uklapao u naše društvo".

KLOPENBURG 1997 – 1999

Kandidati iz Klopenburga:
Golmani: Mario Nojman
Odbrana: Luk-Arsen Dijameso, Frank Bušman, Ervand Sukjasjan
Vezni red: Stanislav Lieskovski, Markus Štern, Roland Tvirdi, Riko Glaubic, Ivica Jozić, Tibor Žakovič
Napad: Boris Ekmeščić, Ralf Faulhaber, Kristijan Nidhart, Leonardo Manzi, Jan Mišak

Osetio je čari Vemblija i našao se na meti velikih evropski klubova. Ali…

"Monako je bio vrlo zainteresovan i čekali su da vide hoće li Jirgen Klinsman otići iz kneževine. Nemac je ostao u klubu i meni je propao transfer. Šta se dešava? Odlazim na razgovor u Vitese, ali je njima neko javio informaciju da sam godinu dana pauzirao zbog problema sa diskus hernijom. Pošteno su mi rekli da im je velika čast što jedno takvo ime želi da postane njihov član, ali se plaše da sklope ugovor jer nisu sigurni koliko bih mogao da pružim. Kada smo iz Francuske krenuli nazad ka Belgiji, menadžeru je zazvonio telefon. Do tog trenutka nisam ni čuo za Klopenburg. Rešili smo da probamo, nismo imali šta da izgubimo. Ispostavilo se da je treća liga Nemačke bila na mnogo ozbiljnijem nivou od većine drugih šampionata".

TOP – Stanislav LESKOVSKI (vezni red)

"Iako sam veliki prijatelj sa Jozićem, staviću Leskovskog. Jozić je iz Sarajeva, igrao je kasnije u Šalkeu. Ostao je posle karijere tamo i zaposlio se u firmi vlasnika Klopenburga koji važi za kralja piletine i ćuretine u Nemačkoj. Sponzorisao je Borusiju Dortmund i baš je jak u mesnoj industriji. A Leskovski… Stane je simpatičan lik. Stalno je zvao na pivo posle treninga. Kaže ajmo na ‘troško’… ’troško’ je na slovačkom ’malo’. Samo što se kod njega to ’troško’ obično pretvaralo u bure piva (smeh)".

ETNIKOS ASTERAS 1999 – 2000

Kandidati iz Etnikos Asterasa:
Golmani: Nikolaos Kostakis, Kristos Kjurkos, Dimitrios Niarkakos
Odbrana: Filipos Froncos, Dionizis Jorgopulos, Teodosi Kikidakis, Fotis Lagos, Dimostemis Papatanasiju, Milan Pavlović, Jusef Salimi, Ilijas Trijantafilu
Vezni red: Stefanos Bazinas, Husin Benali, Ilijas Botaitis, Mislav Bradvić, Branko Milovanović, Jorgos Podaras, Sotiris Psarudakis, Darko Tešović, Mohamed Tsakir, Konstantinos Tsalikis, Vasilios Ksantis
Napad: Dimitrios Ermilios, Jorgos Kontopulos, Žan-Žak Mise Mise, Vangelis Stavrakopulos, Stanko Svitlica

Imao je dve godine ugovora sa Klopenburgom, ali se posle prve sezone vratio u Belgiju.

"Bili smo u proceduri za dobijanje državljanstva, ćerka se spremala da krene u školu… Morao sam da se opredelim za bazu, da ne lutam više po svetu. U Antverpenu sam često sedeo u restoranu čiji je vlasnik moj veliki prijatelj iz Grčke koji je u to vreme počeo da se bavi menadžerstvom. Etnikos je tek ušao u prvu ligu i tražili su zvučno ime da bi podigli nivo za takmičenje u elitnom rangu. Rekao sam ’polako, videćemo, završavam karijeru’… Otišao sam u Atinu čisto da ga ispoštujem, ali kad smo seli, dogovorili smo se za pet minuta. Rekao sam cifru samo da ih odbijem, oni su prihvatili bez razmišljanja".

TOP 11 – Milan PAVLOVIĆ (odbrana)

"Nisam bio dugo u Etnikosu, ali imam mnogo kandidata za TOP 11. Počev od mog kuma Stanka Svitlice, preko Tešovića, Belog Milovanovića… tu je bio i Francuz Mise-Mise, jako dobar igrač. Ostvarili smo istorijski uspeh osvajanjem šestog mesta u prvenstvu. Sećam se utakmice protiv Panatinaikosa, Svitlica daje gol, niko se ne raduje (smeh)… Tek smo posle saznali da je trener Etnikosa bio kum sa vlasnikom Panatinaikosa Vardinojanisom. Očigledno da nas Jugoslovene nisu obavestili kojim rezultatom treba da se završi. U svoj idealan tim biram Milana Pavlovića, kapitena one slavne čileanske reprezentacije. Bio je vrlo pouzdan, odrađivao posao i ostali smo i dan danas u odličnim odnosima. Nadam se da se kum Svitlica neće naljutiti. Uostalom, Juga ga je stavio u svojih TOP 11 i šta će mu više od toga".

OLIMPIJSKA REPREZENTACIJA 1988

Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Dragoje Leković
Odbrana: Davor Jozić, Vujadin Stanojković, Srećko Katanec, Predrag Spasić, Refik Šabanadžović, Ivica Barbarić
Vezni red: Cvijan Milošević, Dragan Stojković, Toni Savevski, Dragoljub Brnović, Dušan Milinković
Napad: Davor Šuker, Semir Tuce, Vladislav Đukić, Mirko Mihić

Zvuči neverovatno da jedini golman u istoriji jugoslovenskog fudbala koji je podigao pehar Kupa šampiona nije zabeležio nijedan nastup u dresu najboljeg državnog tima.

"Razočarao sam se u Ivicu Osima u momentu kada je pravio spisak za Svetsko prvenstvo u Italiji. Znalo se da je Toma Ivković neprikosnoven među stativama i tu ništa nije bilo sporno. Ali nema logike da preostala dva mesta zauzmu Fahrudin Omerović koji je u Partizanu rezerva Panduroviću i Dragoje Leković koji u Budućnosti greje klupu pored Petrovića. A sa druge strane, ima Ladića i mene koji smo te sezone zvanično dva najbolja golmana u Jugoslaviji. Mene je to pogodilo, ništa drugo. U suštini, nikada se nisam mešao u trenerski posao, svako ima pravo da izabere kako želi i kako misli da je najbolje. Ali obrazloženje da Ivković ne trpi konkurenciju i da će bolje da brani ako ne strepi za mesto u timu, nikako se ne uklapa u moje fudbalske rezone".

Tim pre što je Ivica Osim posle kraha na Olimpijskim igrama ’88 bio ljut na sve igrače, izuzev Stevana Stojanovića.

"Taj Seul je još jedna bolna tačka u mojoj karijeri. Baš kao i Univerzijada u Zagrebu. Imali smo u oba slučaja fenomenalan tim koji je morao da uđe bar u borbu za medalje. U Zagrebu smo doživeli fijasko, a ništa bolje nismo prošli ni u Seulu. Ekipa koja u svojim redovima ima Piksija Stojkovića, Semira Tucea, Šabanadžovića ne sme sebi da dozvoli da ispadne u grupi sa Australijom, Brazilom i Nigerijom. Ostaje mi za utehu ta medalja koju sam pod vođstom legendarnog Ćeleta Vilotića osvojio 1983. godine sa omladinskom reprezentacijom na prvenstvu Evrope u Italiji".

TOP 11 – Toni SAVEVSKI (vezni red)

"Šta, iz reprezentacije ne sme igrač Crvene zvezde? Jaooooo… šta mi radiš. Pa izaberi ti, skrati mi muke (smeh). Neka bude Toni Savevski. Više zbog utiska koji je ostavio na mene tokom mečeva sa Vardarom, nego zbog Olimpijskih igara. To u Seulu nije dugo trajalo, nažalost. Bili smo udaljeni 40 km od olimpijskog sela i već posle tri utakmice spakovali kofere i vratili se u Jugoslaviju. Ali u Vardaru, Toni je bio nosilac igre. Pokretač svih akcije. Pančev se nadavao golova na njegove asistencije".

DOPUNA TIMA

TOP 11 – Robert PROSINEČKI (vezni red)

"Bili smo na Univerzijadi u Zagrebu 1987. godine kada je Vasović pozvao telefonom Piksija Stojkovića i rekao mu da je neki klinac iz Dinama došao da trenira sa Zvezdom. Ispričao je sve najbolje o Robiju i pitao Piksija za mišljenje. Piksi kaže ’pa u čemu je problem, ako mislite da je klasa za Zvezdu, odmah potpišite ugovor’. Ispostavilo se da nije samo sjajan igrač, već i fenomenalan čovek. Vrlo duhovit. Da se našali, da ti učini… Imali smo slične navike i odmah smo počeli da se družimo. Rano buđenje, espreso kafica, pa tek onda trening. Bez obzira na razliku u godinama, postali smo jako dobri prijatelji".

TOP 11 – Branko DAVIDOVIĆ (golman)

"Ne. Neću za kraj, nego odmah. Nemam ni najmanju dilemu. Dača je stvarno divan čovek i pravi drug. Bili smo veliki konkurenti za mesto u timu, ali nijednog trenutka nisam osetio ljubomoru sa njegove strane. Naprotiv. Uvek mi je davao podršku, navijao za mene, skakao od sreće kada napravim neku dobru intervenciju… Obojica smo izvlačili maksimum iz tog rivaliteta i trudili se da budemo još bolji. Isto sam se ponašao i kada je Toma Ivković bio na golu Zvezde. Gledao sam da naučim što više stvari i da napredujem. Toma je takođe bio jako korektan prema meni. Kada je odlazio u inostranstvo, ostavio mi je tri para svojih rukavica. Dva sam izlizao, a jedan ostavio za uspomenu. Dača je imao izvrsne predispozicije i mnogo mi je bilo drago kada je posle Zvezde našao angažman u Meksiku".

TOP 11 – Dragan STOJKOVIĆ (vezni red)

"Tvrdim, jedan od najboljih igrača Evrope i sveta. Teško da će se u narednih sto godina pojaviti takav talenat i takva harizma. One dve utakmice protiv Milana u Kupu šampiona su personifikacija Piksijeve genijalnosti. Gol u Beogradu jeste bio lepši i efektniji. Ali ono što je uradio na San Siru… Anćeloti i kompanija su gledali na sve načine da ga obore, on je u slalomu nanizao nekoliko igrača i savladao Galija. To mogu samo vrhunski majstori fudbala. Ili onaj gol iz kornera protiv Partizana… one majstorije protiv Španije… pa asistencije u Japanu, Marseju… Mnogo mi je drago što slično razmišlja i kao trener. Voli da se nadigrava, da njegova ekipa drži loptu i dominira… Iskreno, mislio sam da ćemo protiv Portugala početi utakmicu u zatvorenijoj varijanti. Ipak su oni šampioni Evrope i jedna od najjačih reprezentacija na svetu. A Piksi je krenuo sa dva špica. To nije ofanzivno, već ultra-ofanzivno. Vratili smo se iz minusa i malo je falilo da osvojimo sva tri boda. To je taj njegov pobednički mentalitet koji se polako prenosi na celu ekipu. Sada je trener, ali je i dalje opčinjen fudbalom. Videli ste na treningu, povuče ga lopta… to je ta strast. Mene kad bi povukla, ostao bih u tom položaju (smeh)“.

TOP 11 – Slobodan MAROVIĆ (odbrana)

"Mare je moja generacija, zajedno smo stigli u Crvenu zvezdu. To je prvi moderan bek sa ovih prostora jer je držao celu levu stranu. Imao je sjajnu levu nogu, ali ljudi ne znaju da je u Zvezdu stigao kao polutka. U Osijeku je igrao desetku, pa ga je Toma Milićević po povratku u Beograd premestio na bočnu poziciju. Mnogo dobar dečko, bili smo cimeri tokom cele karijere. Pogledaj postere iz tog perioda, svuda smo jedan do drugoga. Nije mogao bez mene ni dok smo pozirali za grupne fotografije (smeh)".

TOP 11 – Ilija NAJDOSKI (odbrana)

"Uvek pouzdan i spreman na fajt. Davao je sebe 100 odsto na svakoj utakmici, nikada nije odustajao. Odlični smo prijatelji. Ona scena iz Minhena najbolje opisuje lik i delo Ilije Najdoskog. Ako se sećate napada Bajerna kada je krenuo glavom na đon, dobio udarac, pao i onda se brže-bolje podigao da izbije loptu i otkloni opasnost iz našeg šesnaesterca. E, to je Ilija. Tu intervenciju bi trebalo pokazivati svima kao primer kako se bori do poslednjeg atoma snage".

TOP 11 – Mile BELODEDIĆ (odbrana)

"Mi smo godinu dana pre Barija takođe imali fenomenalan tim i velike ambicije u Evropi. Dogodio se Keln i nismo uspeli da uđemo u završnicu Kupa UEFA. Tu je bilo mnogo propusta, da ne ulazim u detalje. Jeste lopta izašla van terena kod njihovog trećeg gola i jeste Robi promašio čistu šansu u 90. minutu, ali je neshvatljivo da prokockamo dva gola prednosti iz prve utakmice. Ja sam se povredio i nisam mogao da branim u revanšu. Sve to što smo propustili protiv Reala, Milana, Kelna… vratilo nam se u sezoni kada je osvojen Kup šampiona. Neko će reći da je u pitanju sreća. A ja bih pre rekao Mile Belodedić. I time je sve rečeno. Miran na lopti, brz, hitar. Svaki duel je rešavao sa neverovatnom lakoćom. Kod njega ni u naših pet metara nije bilo trunke panike. A takav je i van terena. Bez stresa, bez tenzije… Kod Mileta je sve polako i opušteno".

Kandidati za trenera:

Gojko Zec, Branko Stanković, Velibor Vasović, Dragoslav Šekularac, Ljupko Petrović, Valter Meus, Urben Hasart, Volfgang Štajnbah, Spiros Livatinos, Ivica Osim.

TOP 11 – Ljupko PETROVIĆ (trener)

"Nema šta, zna se. Čovek koji nas je doveo do krova Evrope. U poluvremenu beogradskog revanša protiv Bajerna, ušao je u svlačionicu i rekao ’samo se vi zezajte, Nemci su to’. Tačno je osetio šta će se desiti posle silnih šansi koje smo promašili u prvih 45 minuta. A u Bariju… ma kao da je naslikao utakmicu. Rekao je ’momci, hoćete li da igramo kao do sada i da izgubimo ili da igramo kako ja mislim da treba i da osvojimo trofej’. Kada smo videli taktiku, bili smo zaprepašćeni. Neko je pitao ’kako mislite da damo gol’. Ljupko je odgovorio ‘i ne treba da ga damo, idemo na 0:0’. Opet se neko ubacio ’da, a šta posle’. Ljupko kaže ’ništa, produžeci, penali, Dika skida penal i mi smo šampioni Evrope’. I sve je pogodio. Evo ga, aktivan je i dan danas. Ne može bez fudbala. Često sedi kod mene u kafiću, ljudi ga pitaju dokle više. On se samo nasmeje i kaže ’a šta drugo da radim, da sedim i ispijam kafe?’".

Stevan Dika STOJANOVIĆ – Mojih TOP 11: Davidović – Pavlović, Marović, Najdoski, Belodedić – Prosinečki, Savevski, Stojković, Savićević, Leskovski – Černjatinski. Trener: Ljupko Petrović.

A PANČEV?

"Eto kako si me zbrzao… Pančeva nisam stavio. U zagradu? Pa nije Pančev igrač za zagradu", rekao je Dika kolumnisti MONDA Nebojši Petroviću za kraj.