PRODAO SAM SE ZA NOVAC, TO NISAM SMEO: U Zvezdi ostvario san, u Španiji našao RAJ, a onda napravio grešku!

Pratio je sve epizode i obećao da će sastaviti najjači tim:

"Milito, Toni, Đilardino, Kavani, Amauri, Mikoli, Krespo, Borijelo, Imobile… Bogami, biće teže nego što sam očekivao".

Na snimanje je stigao pravo iz tatoo salona.

"Ma non-stop nešto korigujem i dorađujem. Muka mi je više od tetovaža. To je najveća glupost na svetu. Kad bih mogao, svaku bih skinuo. Danas fudbaleri prave umetnička dela od svojih delova tela. Upadam i ja u isti koš, iako sam davno ispao iz te priče. Kada je Basta pre 20 godina istetovirao lava iznad butine, niko nije ni znao za tetovaže. Sada su svi kao u nekom fazonu".

Dobrodošli u Mojih TOP 11 sa Boškom Jankovićem, jednim od najelokventnijih fudbalera svoje generacije.

CRVENA ZVEZDA 2002 – 2006

Kandidati iz Crvene zvezde:

Golmani: Vladimir Dišljenković, Ivan Ranđelović, Vladimir Stojković, Boban Bajković
Odbrana: Dušan Basta, Vidak Bratić, Milan Dudić, Ivan Gvozdenović, Aleksandar Luković, Marjan Marković, Nemanja Vidić, Milivoje Vitakić, Milan Biševac, Slavoljub Đorđević, Bojan Miladinović, Dušan Anđelković, Nenad Tomović
Vezni red: Branko Bošković, Nenad Kovačević, Radovan Krivokapić, Dejan Milovanović, Dragan Mladenović, Ardijan Đokaj, Vladimir Mudrinić, Marko Perović, Dragan Stančić, Vladimir Tintor, Vladimir Bogdanović, Draman Haminu, Nenad Milijaš, Nikola Trajković
Napad: Dragan Bogavac, Igor Bogdanović, Ivan Dudić, Branko Jelić, Dragan Mrđa, Sanibal Orahovac, Mihajlo Pjanović, Miroslav Lečić, Marko Pantelić, Nikola Žigić, Dušan Đokić, Filip Đorđević, Milan Purović, Milanko Rašković, Takajuki Suzuki

Kao dete Crvene zvezde, seća se svakog detalja sa početka karijere.

"Kako se ne bih sećao kad sam odmah na prvoj utakmici postigao gol. Slavili smo ubedljivo protiv Radničkog iz Pirota u Kupu Jugoslavije, a samo par dana kasnije upisao sam se u strelce i protiv Čukaričkog u prvenstvu Srbije. Ušao sam na 0:0, probio bunker za 1:0 i na kraju smo pobedili sa 2:0. Imao sam veliku podršku od igrača koji su već bili iskusni prvotimci, poput Vidića, Lalatovića, Bratića… Bili su mi kao starija braća. Ulazio sam uglavnom sa klupe u toj debitantskoj sezoni, odigrao 14 utakmica, postigao tri lepa gola i očekivao sam da godinu dana kasnije dobijem još veću minutažu", počeo je Janković priču za MONDO.

Umesto toga, selidba na Ub.

"Očigledno je to proces koji je morao da se desi. Poslali su Bastu, Lukovića, Mrđu i mene na pozajmicu u Jedinstvo. Nije nam bilo svejedno, hteli smo da igramo za Zvezdu i ovo smo shvatili kao jednu vrstu kazne. Da nismo dovoljno dobri, da se ne uklapamo u sistem Slavoljuba Muslina… Ispalo je bolje nego što sam očekivao. Na Ubu sam se nadavao golova i prosto eksplodirao. Bila je to najbolja moguća škola za povratak na veliku scenu. Čak smo dali određeni doprinos osvajanju Duple krune, jer su nas povremeno vraćali da uskočimo u prvi tim. Dao sam Obiliću gol glavom, odigrao dobro u Kupu protiv Radničkog s Novog Beograda… ali nije to taj osećaj… ima te na papiru, a nisi deo ekipe".

Kod Ljupka Petrovića postaje punopravni član startne postave i jedan od najboljih i najefikasnijih igrača Crvene zvezde.

"Odigrao sam 38 mečeva i postigao 11 golova. Svakako da mi je najdraži onaj protiv PSV-a u kvalifikacijama za Ligu šampiona. U trenutku kada je lopta ušla u mrežu, nisam bukvalno znao kako da se radujem, gde da trčim… ispunio sam dečački san da na krcatoj Marakani postignem gol za Crvenu zvezdu. I to protiv ekipe koja je te sezone bila kandidat za osvajanje trofeja. Ostaje žal zbog debakla u revanšu. Nismo hteli da tržimo alibi, ali malo ljudi zna da je nas šestorica dan uoči utakmice imalo strašne stomačne tegobe. Celu noć nismo spavali, bili smo iscrpljeni… jeli smo neku pastu i piletinu… neću ništa da tvrdim, ali jako čudne okolnosti… Na to se nadovezao nepotrebni crveni karton Biševca i nismo imali nikakve šanse protiv Van Bomela, Kokua, Heselinka i ostalih asova u dresu PSV Ajndhovena".

TOP 11 – Dušan BASTA (odbrana)

"Drug, brat, kum… proveli smo zajedno celo detinjstvo, prošli omladinsku školu, nastupali za reprezentativne selekcije… posle smo vodili žestoke duele u Italiji, pobeđivao sam ga, davao mu golove… Dok smo igrali na Ubu, Zvezda nam je dodelila vozača, ali smo od prvog novca kupili automobile… ja Opel Tigru, Basta Golfa od trista i nešto konja, Mrđa Reno Megan kupe… i naravno, mladost ludost… trkali smo se ko će pre da stigne od Beograda do Uba. Kad se setim kojom smo brzinom vozili i kuda smo prolazili, jeza me hvata… Umka, Obrenovac… ko prvi stigne, zove ove druge telefonom i zbija šale… užas. Mene i Bastu stalno prozivaju da smo zamenili žene. Pošto je njegova supruga tamna, deca takođe… a moji su obojica izrazito plavi… i Sergej i Julijan".

MAJORKA 2006 – 2007

Kandidati iz Majorke:
Golmani: Moja, Prats
Odbrana: Balesteros, Dorado, Fernando Navaro, Hektor, Ivan Ramis, Hoze Nunjes
Vezni red: Huan Arango, Angelos Bazinas, Krespi, Jonas Gutierez, Arijel Ibagaza, Đordi Lopez, Giljermo Pereira, Varela
Napad: Dijego Tristan, Maksi Lopez, Oskar Treho, Tuni, Viktor Kazadezus

Španci su ga dugo pratili i posle meča na San Siru definitivno prelomili.

"Odigrao sam partiju karijere. Pružili smo sjajan otpor ekipi koja je te sezone osvojila Ligu šampiona, ja sam bukvalno na aerodromu po sletanju u Beograd potpisao ugovor sa Majorkom. Nisam mogao da izaberem lepše mesto za fudbal, kao da me je neko spustio u raj. Španija me je i kao klinca uvek više privlačila od italijanskog fudbala. Nisam sebe mogao da zamislim ni u Nemačkoj ili Engleskoj. Najviše sam voleo Valensiju i čak je bila kombinacija da posle Majorke odem na Mestalju. Uklopio sam se fenomenalno, trebalo mi je oko 1.600 minuta da stignem do dvocifrenog broja golova, čime sam oborio rekord Samjuela Etoa".

Tresao je mrežu Viljareala, Betisa, Himnastika, Selte, Rasinga, Saragose, Espanjola, Levantea, Osasune.

"Taj prvenac protiv Viljareala ostaje zauvek u srcu. U rangu sa onim protiv PSV-a. Dao sam ga iz voleja, sa dvadesetak metara… ozbiljan gol… levom nogom koja nije bila moja jača strana. Igrao sam opušteno, nije bilo pritiska i tenzije. Potpuno drugačija atmosfera u odnosu na Crvenu zvezdu. Ljudi su dolazili porodično na utakmicu, jeli sendviče na tribinama… nisu ti zviždali posle pet minuta zato što je rezultat još uvek 0:0. Nisam razmišljao o tome da li će neko da me gađa upaljačem ili da me proziva sa zapadne tribine. Zvezda je specifična sredina… možda je meni bilo lakše jer sam ponikao na Marakani i znao sam kako stvari funkcionišu. Mogu da zamislim kako je bilo igračima sa strane koji su dočekivani na nož".

U Primeri je osetio draž duela protiv Reala i Barselone.

"Protiv Barse sam zamenio dres sa Ronaldinjom, pošto sam ga obožavao kao igrača. Igrali smo kod kuće i oni su nosili onu narandžastu garnituru. Dres sam uramio i držao ga na zidu u balonu za mali fudbal, sve dok ga neko nije ukrao. Hteo sam da poludim. Razbili su staklo, uzeli dres i pobegli. Ušao sam na toj utakmici u poslednjih 10 minuta, ali nam je Mesi dao gol u samom finišu… otpadak neki… bio je još uvek dete. Propustio sam te sezone poslednjih 5 kola španskog šampionata, da bih branio boje mlade reprezentacije na Evropskom prvenstvu. Nisam zažalio jer smo u Holandiji postigli neverovatan uspeh i osvojili srebrnu medalju".

TOP 11 – Arijel IBAGAZA (vezni red)

"Najlepši gol u Španiji postigao sam protiv Saragose posle sjajne akcije sa Ibagazom. Bio je majstor da protivniku gurne kroz noge. U Argentini su ga zvali Kanjo, što u prevodu znači tunel. To je izraz koji latino-amerikanci koriste za proturanje lopte kroz noge. Protiv Saragose je u dva kvadratna metra prevario dva igrača, odigrao mi povratnu na 16 metara i ja sam je zakucao u mrežu. Slavili smo sa 2:1 protiv tima koji je imao braću Milito, Ajalu… borili su se za Evropu. Ibagaza je jedan od mojih najomiljenijih saigrača u karijeri. Mnogo pozitivan lik, samo se smejao. Obožavao je crveno vino i često sam sa družio sa tom argentinskom kolonijom koju su još činili Lopez, Gutierez, Piskulići…".

PALERMO 2007 – 2008

Kandidati iz Palerma:

Golmani: Federiko Aljardi, Alberto Fontana, Samir Ujkani
Odbrana: Federiko Balzareti, Andrea Barzalji, Đuzepe Bjava, Ćiro Kapuano, Matija Kasani, Alberto Kosentino, Leandro Rinaudo, Kristijan Zakardo
Vezni red: Mark Brešano, Fabio Kazerta, Luka Di Mateo, Fabio Simplisio, Roberto Guana, Đulio Miljaćo, Đovani Tedesko
Napad: Amauri, Edgar Cani, Paolo Karbonaro, Edinson Kavani, Fabricio Mikoli, Đanluka Palmiteri

"Prodao sam se za novac, a to nikako nisam smeo da uradim. Mlade igrače savetujem da slušaju svoje srce i da razmišljaju na duže staze. Nisam ja napravio neki veliki kiks, ali sam u tom trenutku mogao da izaberem mnogo bolje solucije. Palermo je bio četvrti u ligi, igrali smo Evropu, dao sam i gol na debiju protiv Mlade Boleslav… Nadao sam se da će mi to biti odskočna daska za Inter, Juve ili Milan. Ispostavilo se da sam opet lagao sebe. Otišao sam iz Majorke gde sam bio najsrećniji čovek na svetu i stigao na Siciliju gde me je sačekala jako sirova atmosfera. Jug Italije nije lak ni za igranje ni za život. Jako temperamentan i težak narod. Kada pobediš, dižu te i nebesa. Posle prvog poraza, gađaju te paradajzom i jajima".

TOP 11 – Edinson KAVANI (napad)

"Bili smo cimeri na pripremama… mediji su već pisali o čudu od deteta iz Urugvaja koje je imalo jako lepu sezonu iza sebe, strelac spektakularnog gola protiv Fiorentine. Znao sam španski pa nas je trener spojio u sobi da možemo lakše da komuniciramo. Ostali smo jako dobri prijatelji, ali nas je put razdvojio i ne čujemo se u poslednje vreme. Ono što mi je prvo upalo u oči, jeste ta njegova neutoljiva glad za golovima… na treninzima je gazio kao da je finale Lige šampiona. Znao sam da će uspeti, ali ovo što je uradio u karijeri prevazišlo je sva očekivanja. Imao sam u Palermu Amaurija i Mikolija, mađioničare fudbala… ali Kavani je neka druga dimenzija".

ĐENOVA 2008 – 2013

Kandidati iz Đenove:

Golmani: Euđenio Lamana, Alesio Skarpi, Rubinjo, Marko Amelija, Eduardo, Sebastijan Frej, Kristijano Lupateli
Odbrana: Alesandro Potenca, Domeniko Krišito, Mateo Ferari, Sokratis Papastatopulos, Đuzepe Bjava, Salvatore Boketi, Davide Brivio, Dario Daineli, Ivan Fatić, Emilijano Moreti, Nenad Tomović, Andra Espozito, Čiko Flores, Kaha Kaladze, Rafinja, Luka Antoneli, Ćezare Bovo, Andreas Gronkvist, Luka Krajnc, Alberto Markiori, Rožer Karvaljo, Matija Kasani, Damjano Feroneti, Mateo Fisore, Tomas Manfredini.
Vezni red: Nikolas Domingo, Marko Rosi, Marsel Roman, Andrea Gasbaroni, Mateo Paro, Đandomeniko Mesto, Frančesko Modesto, Ivan Jurić, Stefano Bota, Antoni Vanden Bore, Omar Milaneto, Tijago Mota, Husin Karđa, Alberto Zapater, Robert Gučer, Silvano Garibaldi, Abdulaj Konko, Franko Zukulini, Migel Veloso, Masahudu Alhasan, Fernando Beluski, Valter Birsa, Kevin Konstant, Kristobal Horkera, Juraj Kučka, Stefano Sturaro, Andrea Bertolaći, Matuzalem, Ruben Olivera, Marko Rigoni, Danijel Tožer, Huan Vargas.

Napad: Đuzepe Skuli, Lućano Figeroa, Rafaele Paladino, Ruben Olivera, Davide Di Đenaro, Dijego Milito, Rodrigo Palasio, Robert Akvafreska, Stefan El Šaravi, David Suaco, Serđo Flokari, Ernan Krespo, Ričmond Boaći, Alberto Paloski, Federiko Rodrigez, Antonio Floro Flores, Matija Destro, Mauro Bozeli, Alberto Đilardino, Vilijam, Ze Eduardo, Marko Borijelo, Francisko Sartore, Linus Halenijus, Ćiro Imobile, Danijel Martinez, Enis Nadarević, Ahmed Said.

U Đenovi je sarađivao sa trenerom koji trenutno pravi čuda sa Atalantom i jedan je od najpriznatijih fudbalskih stručnjaka na svetu.

"Gasperini je od samog starta ostavio na mene izuzetno jak utisak. Odigrao sam tu prvu sezonu na vrhunskom nivou, nadavao se golova… za dlaku nam je izmakao plasman u Ligu šampiona, imali smo isti broj bodova kao Fiorentina i slabiji međusobni skor. Presudila je ona utakmica kada smo vodili 3:0, pa nam je Mutu dao tri komada. Gasperini mi je prišao na početku priprema za naredni šampionat i rekao da od mene očekuje da preuzmem ulogu lidera posle odlaska Tijaga Mote i Dijega Milita. Za mene je to bilo ogromno priznanje, osećao sam se moćno i bio sam spreman da za njega poginem na terenu. Uspeo je sa dve rečenice da mi ubrizga neverovatnu dozu samopouzdanja".

Ali život nam često servira neočekivane epizode.

"Igrali smo poslednju kontrolnu utakmicu protiv Ređane u Ređo Emiliji. Bilo je 40 stepeni, niko od nas nije bio glavama na terenu… svi su jedva čekali kraj utakmice da odu na četvorodnevni odmor. Ušao sam opušteno u jedan duel i došlo je do teške povrede kolena. Pukli su prednji ukršteni ligamenti, nenormalan bol. Duga pauza, proces oporavka, povratak na teren… i opet jedna nesrećna utakmica, protiv Intera na Meaci. Nije ni trebalo da ulazim u igru, ali se David Suaco povredio i Gasperini se okrenuo ka meni i rekao ajde Bole. Sedeo sam pored El Šaravija i Paladina, bio je tu i predsednikov sin Fabricio Preciozi, svi su se čudno pogledali. Ušao sam nezagrejan i u jednom duelu sa Lusijom nešto je puklo. Deki Stanković je bio blizu i rekao mi je posle utakmice da je na osnovu tog zvuka znao da ništa nije kako treba".

Neko bi na njegovom mestu batalio fudbal, on se vratio još jači i odigrao sezonu karijere u dresu Đenove.

"U sećanju je gol Kaljariju iz slobodnog udarca. Pa onaj pobedonosni za 1:0 protiv Napolija. Žao mi je što u Derbiju dela Lanterna nikada nisam zatresao mrežu. Sampdorija i Đenova imaju zanimljivo rivalstvo, to nećete doživeti ni u Milanu ni u Rimu. Kada se igra utakmica, sve gori od strasti i emocija. Ali pre utakmice, navijači sa obeležjima oba kluba najnormalnije šetaju ulicama, druže se po kafićima, slikaju se zajedno… Mali je grad i verovatno se svi poznaju između sebe. Meni je bila čast da branim boje Đenove, malo ljudi zna da je to jedan od klubova sa najvećom tradicijom na Apeninima. U prvih sedam šampionata Italije, Đenova je osvojila šest šampionskih titula. Samo je Milan u jednoj sezoni uspeo da prekine tu dominaciju".

TOP 11 – Dijego MILITO (napad)

"Murinjo je tačno znao šta mu treba u Interu i zato je angažovao Milita i Tijaga Motu. Dva vrhunska čoveka i vanserijska igrača. Milito je klasičan gol igrač, neukrotiv u 16 metara, pravi znalac, majstor fudbala. Van terena apsolutno normalan lik. Ne interesuju ga skupa kola, satovi… zarađivao je duplo više od svih u ekipi, a vozio je klupskog Fijata i nosio neki običan Emporio Armani na ruci. Kao i svaki Argentinac, obožavao je da roštilja. Njima je to u tradiciji, naruče svežu govedinu koja stigne avionom iz Argentine i spremaju je na neki specifičan način".

VERONA 2013 – 2016

Kandidati iz Verone:

Golmani: Rafael
Odbrana: Mikelanđelo Albertaci, Mateo Bjanketi, Mateo Rubin, Vangelis Moras, Domeniko Majeta, Alehandro Gonzalez, Rafael Markez, Fabricio Kaćatore, Alesandro Agostini, Žilberto, Giljermo Rodrigez, Eros Pizano, Samir, Filip Helander
Vezni red: Romulo, Simon Laner, Masimo Donati, Rafael Martinjo, Emil Halfredson, Ezekil Ćiriljano, Žoržinjo, Jakopo Sala, Marko Donadel, Munir Obadi, Lazaros Hristodulopulos, Leandro Greko, Artur Jonita, Gustavo Kampanjari, Panajotis Tacidis, Luka Marone, Pavel Žolek, Dominik Furman, Federiko Vivijani, Urbi Emanuelson
Napad: Huanito. Huan Iturbe, Luka Toni, Danijele Kaća, Samuele Longo, Fernandinjo, Nikolas Lopez, Havijer Saviola, Đampaolo Pacini, Ante Rebić

Na Bentegodiju je nastavio da teroriše Romu, koja se pokazala kao njegova redovna mušterija od kako je sa Majorke stigao na Apeninsko poluostrvo.

"To su neke neverovatne i neobjašnjive stvari. Roma je bila moj omiljeni klub u Italiji. Čak se u jednom trenutku pojavila mogućnost da iz Đenove pređem na Olimpiko. Neka trampa, uz doplatu. Verovatno sam baš iz tog razloga imao dodatni motiv u duelima sa Vučicom. Dao sam im dva gola sa Đenovom i dva sa Veronom. Uvek sam bio najbolji na terenu. Italijanski treneri su jako zahtevni, insistiraju na taktici i previše vode računa o defanzivi. Mene je to nerviralo, ali sam se prilagodio situaciji i na svakoj utakmici davao maksimum. Postao sam vojnik, igrač zadatka. Nije me mrzelo da 300 puta istrčim, da zatvorim beka… pogotovo kod Mandorlinija. Zato sam i trajao toliko dugo i znao sam da jedino tako mogu da završim karijeru u velikom stilu"

TOP 11 – Luka TONI (napad)

"Što bi Italijani rekli ’punto di riferimento’. Igrač na kome se bazirala kompletna igra. Aut se baca na njega, prekid ide na njega, on izvodi penale… Imali smo fenomenalan odnos, obojica u lepim godinama, obezbeđene egzistencije i sličnih pogleda na život. Znao sam za priču da je u Firenci kada je bio najbolji strelac lige, svim saigračima poklonio skupoceni sat… čini mi se Frank Miler ili tako neki. U Veroni je mimo svih očekivanja dočekao finiš šampionata u vrhu liste strelaca. Vodio je žestoku borbu sa Ikardijem i meni je palo na pamet kako da ga motivišem da ponovo bude ’capocannoniere’. Rekao sam mu ’Luka, igraćemo svi za tebe do kraja prvenstva, a ti se otvori za neki dobar sat’. Dopala mu se ideja, iako je u Firenci imao loše iskustvo jer su neki igrači prodali taj poklon i silno ga razočarali. Utakmica po utakmica, Luka da dva gola Ćezeni, posle toga još 2-3 i završi na deobi prvog mesta sa Ikardijem. Otišli smo zajedno u Roleks, kupio je 20ak satova i na svakom izgravirao datum i ‘Grazie, Luca Toni’. Došli smo ranije na trening, postavili dve kamere u svlačionici i poređali satove igračima ispod opreme i peškira. Ma ne možete da zamislite kakve su bile reakcije. Sve su to mladi momci koji su odjednom sa G-Shocka prešli na Rolex. Čuvam taj sat i danas kao oči u glavi. Ne bi mi palo na pamet da ga prodam ni za milion evra".

REPREZENTACIJA SRBIJA 2006 – 2012

Kandidati iz reprezentacije:

Golmani: Vladimir Stojković, Vlada Avramov, Damir Kahriman, Željko Brkić
Odbrana: Duško Tošić, Nemanja Vidić, Ivica Dragutinović, Mladen Krstajić, Antonio Rukavina, Branislav Ivanović, Aleksandar Luković, Ivan Obradović, Aleksandar Kolarov, Neven Subotić, Nikola Maksimović, Slobodan Rajković.
Vezni red: Igor Duljaj, Nenad Kovačević, Dejan Stanković, Miloš Krasić, Ognjen Koroman, Zdravko Kuzmanović, Ivan Ergić, Gojko Kačar, Nenad Milijaš, Zoran Tošić, Adem Ljajić, Filip Đuričić, Nemanja Matić, Ljubomir Fejsa, Dušan Tadić
Napad: Marko Pantelić, Danko Lazović, Milan Jovanović, Nikola Žigić Miralem Sulejmani
Treneri: Havijer Klemente, Radomir Antić, Siniša Mihajlović, Vladimir Petrović, Miroslav Đukić, Dragan Okuka.

Debi: Srbija – Norveška 1:1

"Igrao sam u tom periodu fenomenalno za Majorku, čak i oborio neke rekorde Samuela Etoa. Stigao sam za 1.600 minuta do dvocifrenog broja golova što ni legendarnom Kameruncu nije pošlo za nogom. Klemente je došao za selektora i bio je odlično upoznat sa mojim partijama u španskom prvenstvu. Bilo je logično da me pozove i dao mi je odmah šansu od prvog minuta. Poveli smo golom Vidića na početku utakmice, a Džon Kerju je izjednačio i postavio konačan rezultat. Prošao sam sve mlađe selekcije, osvojio dva srebra sa mladom reprezentacijom i san mi je bio da zaigram za najbolji državni tim. Vežu me jako lepa sećanja za dres Srbije, naročito za ovaj poslednji period kada je na klupi sedeo Radomir Antić. Nažalost, povreda me je sprečila da zabeležim više nastupa i da ostavim dublji trag".

Prvi gol: Srbija – Portugal 1:1

"Dočekali smo utakmicu u jako čudnom ambijentu, četiri dana posle teškog poraza od Kazahstana na gostujućem terenu. Bilo je veoma važno da protiv prvog favorita u grupi osvetlamo obraz i povratimo samopouzdanje. Počelo je loše, primili smo gol sa pola terena, ali nismo klonuli duhom. Postigao sam strašan gol, možda i najlepši koji sam dao glavom u karijeri. Deki je sjajno izveo korner, nije ni bio dogovor da idem na skok. Moj zadatak je bio da čekam odbitak na ivici šesnaesterca, ali je neko sa klupe rekao da imamo obezbeđenje pozadi i da mogu slobodno da se ubacim. Izvio sam se i zakucao loptu u Rikardovu mrežu“.

Najlepši momenat: Finska – Srbija 0:2

"Najbolja igra naše reprezentacije u tom ciklusu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Sve je funkcionisalo besprekorno, dao sam gol već u trećem minutu i to nam je otvorilo vrata pobede. Dominirali smo svih 90 minuta i zasluženo osvojili sva tri boda. Lane i Kuzma su debitovali za reprezentaciju, Lane se čak upisao i u strelce, povisio je na 2:0 četiri minuta pre kraja meča i definitivno rešio pitanje pobednika".

Najteži momenat: propuštanje Svetskog prvenstva 2010

"Radomir Antić je imao veliku želju da budem na spisku putnika za Južnu Afriku, stalno me je zvao telefonom i interesovao se za proces oporavka. Bio mi je zaista kao otac, sve nas je tretirao kao svoje sinove. Meni je govorio ’ne žuri, oporavićeš se, ići ćeš na Svetsko prvenstvo’. Nažalost, nisam uspeo na vreme da povratim reprezentativnu formu i propustio sam najvažnije takmičenje u svojoj karijeri".

TOP 11 – Dejan STANKOVIĆ (vezni red)

"Legenda srpskog i italijanskog fudbala. Branio je boje tri državne selekcije, napravio najbolju karijeru od svih igrača sa kojima sam igrao u reprezentaciji. On je šest godina stariji od mene i uvek sam ga posmatrao kao idola. Sa Pantom sam bio opušteniji jer smo igrali zajedno u Zvezdi, ali sa Dekijem je bilo sve strogo profesionalno. Umeo je da pruži podršku mlađim igračima, da nas posavetuje, iskoriguje… Zaista veliki čovek i pravi lider na terenu. Predviđam mu lepu trenersku karijeru jer ima ono što je neophodno za uspeh u savremenom fudbalu, a to je disciplina".

DOPUNA TIMA

TOP 11 – Tijago MOTA (vezni red)

"Nije slučajno nosio desetku u italijanskoj reprezentaciji. Sličnog je karaktera kao Deki Stanković, rođeni pobednik. On mi je jedan od dražih igrača u karijeri, neko ko ti uliva ogromnu sigurnost. Osećaš se bezbrižno kada je on pored tebe na terenu“.

TOP 11 – Sebastijan FREJ (golman)

"Definitivno najbolji golman sa kojim sam delio svlačionicu. Bio je uvek u nekom svom svetu. Specifična frizura… boja, dužina. Za razliku od Milita, Frej je ludeo za besnim automobilima. Imao je u jednom trenutku dva Ferarija i dva Lambordžnija. To su stotine i stotine hiljada evra. Klasičan Francuz, bilo mu je važno da se pokaže pred svetom. Čini mi se da je rodom iz Nice i verovatno je povukao taj mondenski mentalitet".

TOP 11 – Nemanja VIDIĆ (odbrana)

"Lider, legenda… najbolji štoper svih vremena na ovim prostorima. Ne znam da li ćemo ikada više imati takvog igrača. Posedovao je jače liderske crte čak i od Dejana Stankovića. Vida je bio mnogo stroži od Dekija. Kad se razdere, bolje beži. Dovoljno je da te pogleda onim svojim zelenim očima i nije ti dobro".

TOP 11 – Kaha KALADZE (odbrana)

"Sličan Vidiću. Taj karakter i ozbiljna karijera. Vođa u svakom smislu reči. U Đenovi je zaveo red, sa Milanom osvojio Ligu šampiona. Stigao je kod nas posle one porodične tragedije, ali nikada ga nismo pitali o tome. Posvetio se kasnije politici i energetici. Mislim da obavlja ozbiljnu državnu funkciju u Gruziji".

TOP 11 – Aleksandar LUKOVIĆ (odbrana)

"Još jedan član te moje generacije. Kad krene uz levu aut-liniju i podigne onaj lakat, svi se odbijaju kao kegle. Odigrao je mnogo sjajnih utakmica za Zvezdu. Sjajan tip, družimo se redovno, igramo mali fudbal. Sad smo i Bastu ubacili u našu ekipu, zajedno sa Deksom Milovanovićem i Markom Perovićem. Lune je imao epizodu u rukovodstvu Grafičara, sada čeka neke nove izazove u profesionalnom fudbalu“.

Kandidati za trenera:

Slavoljub Muslin, Ljupko Petrović, Valter Zenga, Gregorio Manzano, Stefano Kolantuono, Frančesko Gvidolin, Đan Pjero Gasperini, Davide Balardini, Luiđi De Kanio, Andrea Mandorlini, Luiđi Delneri, Havijer Klemente, Miroslav Đukić, Radomir Antić, Siniša Mihajlović.

TOP 11 – Valter ZENGA (trener)

"Gasperini je ubedljivo najbolji trener sa kojim sam sarađivao u karijeri. Fenomenalan motivator i čovek koji fudbal drži u malom prstu. Ne iznenađuju me rezultati koje u poslednjih nekoliko godina pravi sa Atalantom. Đuka je čovek koji mi je najviše prirastao za srce i za koga sam bio spreman da poginem na terenu. Ali ako gledam harizmu i sve ono što je na mene kao igrača ostavilo najjači utisak, onda ću se opredeliti za Zengu. Osećao sam se fantastično kada je on bio u Zvezdi, šalili smo se… mene je mnogo voleo. Dok sam bio u Veroni, zvao me je telefonom da se raspita o nekom igraču. Trebalo je da se sretnemo kad sam išao za Dubai, ali nismo uspeli da uskladimo termine".

Boško JANKOVIĆ – Mojih TOP 11: Frej – Basta, Vidić, Kaladze, Luković – Tijago Mota, Stanković, Ibagaza – Kavani, Toni, Milito. Trener: Valter Zenga.