INTERVJU – ANTE VUKUŠIĆ, HRVATSKI DIJAMANT U SRBIJI: Nismo imali ni vodu na treningu, ali sam plakao kad sam otišao!

Kao da je iskočio "iz trave", dobio je loptu ispred gola Anderlehta te septembarske noći 2010. u Splitu. Belgijski golman Silvio Proto istrčao je daleko od gol-linije, a Ante Vukušić je u trenutku video gde je pravo mesto da pošalje loptu. I poslao je. I Poljud je eksplodirao, a navijači Hajduka iz Splita dobili su heroja velike pobede - 1:0. Poznati komentator Drago Ćosić vikao je u mikrofon u transu: "Vukušiću Ante, sinjski dijamante!", slaveći trijumf Splićana u meču u kojem je favorit imao sve i završio na kolenima i u kojem je domaćin dobio uspomene koje i dalje pamti, kao i ljubimca navijača.

Dečak koji je u tinejdžerskom dobu postao ljubimac Torcide, a golom protiv Andelehta sebi "kupio" nadimak za ceo život, govorio je za MONDO o svojoj karijeri, dolasku u Srbiju i naravno - o golu koji ga je vinuo među zvezde.

"Pa, jeste! Naš komentator Drago Ćosić je viknuo ‘Vukušiću Ante, sinjski dijamante’, a ljudi me i danas tako zovu. Obeležio mi je karijeru taj trenutak, iako sam bio dobar tokom cele sezone. Ja sam te godine dao možda 14-15 golova u ligi i još četiri-pet u Evropi. Bio sam mlad, a celu sezonu sam igrao odlično", priseća se Vukušić u razgovoru za MONDO.

Bilo je to 30. septembra 2010. godine, poslednji put kada je Hajduk igrao grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. Usledile su godine posrtanja, velikih finansijskih problema, boravka daleko od vrha i povremenog podsećanja na staru slavu "bilih", i to u poslednjim sezonama.

"Ja sam igrao u Hajduku u najteže vreme. Nisam hteo da idem, ali je morao da se spasi Hajduk. Dugovanja su bila baš katastrofalna. Nismo imali vodu na treninzima, pripremne utakmice smo igrali u markerima na kojima su napisani brojevi jer nije bilo sponzora. Nije bilo ničega. Ovaj sadašnji Hajduk ne može da se poredi sa tim, sada sve to ide na bolje", priseća se Ante.

Zbog situacije koja je tada vladala u Hajduku, dijamant iz Sinja je tek nekoliko nedelja posle 21. rođendana morao da napusti klub. Finansijska situacija je bila katastrofalna i da klub nije prodao Vukušića u Seriju A, pitanje je da li bi danas funkcionisao. Na kraju, transfer je iznosio čak 3,8 miliona evra!

"Prvo - nisam bio za odlazak u Peskaru. Znao sam da će biti teško, to je tim koji uđe u ligu, pa ispadne, dve godine ga nema, pa uđe… Sa 21 godinom dolazim u 'Top 5' ligu, ali ne u neki stabilan klub poput Fiorentine ili Bolonje, već u ekipu koja je prvi favorit za ispadanje. Teško je, u Hajduku igraš napadački fudbal, a tamo moraš da se tučeš sa štoperom i da prihvataš duge lopte. Ja nisam takav tip napadača. Tek poneki meč pred svojim navijačima smo uspevali da igramo fudbal. Sve je to bilo tanko, sezona je bila loša i ja sam postigao samo jedan gol."

Split je napustio u suzama i sa epitetom ljubimca navijača. Pratili su njegov put od Sinja do kapitneske trake u Hajduku i podržavali ga svaki put  kada je obukao njihov dres.

"Od prvog dana su me navijači prihvatili. Bio sam profesionalac, nikada nisam izlazio, a oni to vole. Split je mala sredina, svako zna šta neko drugi radi. Najbitnije, ja sam za tu podršku vraćao na terenu. Na kraju sam plačući otišao iz kluba, nisam hteo da budem prodat. To je život, sudbina, ko zna zašto se tako desilo... Jeste, stvarno je Hajduk san svakog dečaka u Dalmaciji. Ko to ne doživi, ne može ni da priča o tome na pravi način. Klub kao klub, navijači kao navijači, ali nije baš tako. Mi smo tada bili u grupnoj fazi u Evropi, takva godina će mi se teško ponoviti. Tu je sve bilo dobro, ekipa koja je prihvatila nas nekoliko mlađih igrača, trener, predsednik...", kaže za MONDO Ante Vukušić.

Od tada je prošlo deset godina, hrvatski napadač je promenio brojne klubove širom regiona i Evrope, a u Lazarevac ga je privukao odnos ljudi iz kluba prema njemu. Uradili su nešto što je bilo dovoljno da shvati koliko ga cene i poštuju, pa mu nije bilo teško da donese odluku o nastavku karijeri.

"Ne osećam se ja ovde kao zvezda, sa 17 ili 18 godina sam sve to prošao kao najmlađi kapiten Hajduka u istoriji. Samo je bitno da me u klubu cene sa ljudske i igračke strane, a ja ću to vratiti na terenu. Predsednik kluba je došao kod mene u Hrvatsku i par sati smo pričali. Ispričao mi je planove kluba, šta planiraju i očekuju od mene. Ne znam ni koliko ima, sedam, osam sati putovanja. To nikada nisam doživeo. Kada mi je rekao planove i ciljeve, meni se to svidelo. I sa trenerom sam pričao, on mi je rekao šta i kako. Sviđa mi se način rada. Zaključio sam da će me ceniti i poštovati. Ovde sam već nekih mesec i stvarno je sve super. Dobro smo radili na pripremama. Igrači u klubu kažu da igramo lepši fudbal nego prošle godine, mislim da je trener uradio dobar posao. Niko se nije povredio, što je bitno. Samo da krene dobro od prvog kola i ja se ne brinem", priča hrvatski fudbaler.

Ističe da prethodnih godina nije detaljno pratio mečeve Superlige, ali da veruje u momke sa kojima već nekoliko nedelja trenira.

"Prethodnih godina nisam mnogo pratio srpski fudbal, ali mislim da mi imamo odličnu ekipu. Znam da Zvezda, Partizan, Čukarički, Voždovac… imaju neku reputaciju da su uvek u vrhu tabele. Što se tiče ostalih ekipa, nemam uvid u njihov kvalitet. Igrali smo protiv Novog Pazara na pripremama i mislim da smo odigrali odličan meč. Neću govoriti o očekivanjima, ali verujem da ćemo biti u gornjoj polovini."

Zapravo, Ante je još prethodne zime trebalo da pojača Kolubaru, a samo zbog problema sa dokumentima zaigrao je u Premijer ligi Bosne i Hercegovine.

"Otišao sam iz Italije, hitno sam tražio klub, ali nismo završili sve na vreme. Mnogima je tada delovalo nerealno da ću doći ovamo. Mada, mi smo stalno bili u kontaktu, ovog leta su me ponovo zvali i pitali za planove tokom leta. Pre pola godine je sve bilo dogovoreno, samo nismo stigli na vreme da završimo moju papirologiju iz Italije. Dogodio se taj poziv iz Tuzle, oni su mi pričali kako će se plasirati u kvalifikacije za Evropu, što se i desilo, ali nisam se u potpunosti video tamo. Postojala je opcija da ostanem još godinu dana, ali sam odlučio da ne produžim saradnju", ispričao je napadač Lazarevčana.

Umesto toga, krenuo je na novo putovanje. Prvi put će jedan hrvatski reprezentativac igrati u Srbiji, a ukoliko golgeterski bude na nivou Hajduka i Olimpije, Kolubara će biti hit.

"Uvek kad stignem u novi klub, pitaju me ‘Jesi li spreman da zabiješ 15 golova?’ Šta ja da kažem, da nisam spreman? Ja sam napadač, špic, uvek moram da postižem golove. Imam osećaj kao kada sam stigao u Olimpiju, a tamo sam postizao golove. Ipak je najbitnija ekipa, da se igra dobro i pobeđuje, a napadači će onda postizati golove. Samo da smo dobra ‘klapa’. To je bitno", dodaje Vukušić.

Prethodnih godina su mnogo češći primeri bili odlasci srpskih igrača u Hrvatsku. Tek nekoliko hrvatskih fudbalera ostavilo je dublji trag u Superligi, a pošto je Ante stigao sa velikom reputacijom, verovatno će biti i pod drugačijim teretom od svojih kolega.

"Neko to možda gleda na taj način, ali su mene ovde prihvatili i cene me, pa ne osećam to tako. Sa predsednikom, trenerom, igračima u klubu osećam se kao da sam tu godinu dana. Sve je lakše kad su ljudi u klubu normalni. Bila je ovo velika vest i u Hrvatskoj, mnogi su se pitali kako sam ovde stigao. Niko mi ništa loše nije rekao. Svi u Hrvatskoj znaju kakav sam čovek i šta sam sve prošao kroz karijeru. Pružili su mi podršku, poželeli mnogo uspeha i sve je bilo u redu. Odluku sam doneo sa igračke strane, zbog onoga što mogu da postignem."

Što se tiče nacionalnosti, Ante smatra da to neće predstavljati nikakav problem. U karijeri je već igrao sa srpskim fudbalerima, neki od njih su mu prijatelji, a nekoliko meseci je proveo i u Rusiji koja je pravoslavna zemlja. Za sebe ističe da je veliki vernik i da zbog toga ni on, ni članovi njegove porodice, ne dele ljude po poreklu.

"Igrao sam u sedam-osam država, svuda sam imao prijatelje. Sa dva ili tri prijatelja sam pričao pre dolaska u Srbiju, pitao sam kakva je liga. Mislim da je liga u Srbiji odmah posle hrvatske od ovih na Balkanu, među najjačima je i što se tiče praćenja. Veliki sam katolik, vernik sam od malih nogu, verujem u Boga i ne delim ljude po nacionalnosti. Kroz karijeru sam imao više Srba koji su mi pomogli, neki su bili tu i kad sam se ‘borio za život’ u Rusiji", otkriva nam Ante Vukušić.

I sada će Ante oko sebe imati Srbe. Većina njegovih saigrača, ljudi u klubu, navijača Kolubare za koju igra... Sudeći po utiscima iz Lazarevca, čini se da će i ovog puta svi biti tu da mu pomognu. Sada će biti lakše nego u Rusiji, a ukoliko im zajedničkim snagama pođe za rukom da se Vukušić vrati u formu, i u Srbiji će se svi uveriti da je Ćosić bio u pravu kada je povikao na Poljudu - "Vukušiću Ante, sinjski dijamante"