PIKSI? BIO JE JOŠ JEDAN TAKAV - DA JE TRENIRAO, BIO BI MARADONA! "Dođe kod mene i pita šta da SLAŽE treneru da ga boli"

"Kud Simoviću, kud Simoviću". Čak i mlađi ljubitelji fudbala znaju za antologijski uzvik TV komentatora Mladena Delića na utakmici Jugoslavije i Bugarske u Splitu. Čuveni gol Ljube Radanovića u poslednjem minutu i pobeda koja je naš tim poslala na završni turnir Evropskog prvenstva u Francuskoj, nisu bacili u senku avanture i akrobacije legendarnog golmana Zorana Simovića koji je te večeri na Poljudu bio centralna figura meča.

Ispostavilo se da je to najbolji deganž u njegovoj karijeri:

"Lopta je stigla do Mlinarića, koji je odmah prosledio pas ka Zlatku Vujoviću. Zlatko umesto da centrira iz prve, kreće da zalama igrača i ja ponovo krećem da psujem. Šta ga zalamaš, vreme ističe... Usledio je centaršut i fenomenalan potez Ljube Radanovića. nije mi ni dan danas jasno kako je uspeo onako da se izvije i da zahvati loptu glavom".

’Ljudi, je li to moguće... Ludnica, šta je ovo’. 

"Sreo sam par dana kasnije Mladena Delića na ulici u Splitu. Rekao mi je ’Zoki, zbog tebe me niko više ne zove po imenu. Svi su me prekrstili u ’Kud Simoviću’".

Još dvadesetak dana ostalo je do početka Svetskog prvenstva u Kataru, a javnost u Srbiji odavno je zahvatila mundijalska euforija. Legendarni golman Napretka, Hajduka, Galatasaraja i jugoslovenske reprezentacije, veruje da će izabranici Dragana Stojkovića biti jedno od najprijatnijih iznenađenja na samitu najboljih reprezentacija sveta.

"Piksi je doneo neku novu energiju i sada je to jedna potpuno nova reprezentacija Srbije. Igrači su puni samopouzdanja i silno motivisani da u Kataru zabeleže najveći uspeh u svojoj karijeri. Sve su to momci koji su u mlađim selekcijama stekli naviku da pobeđuju i osvajaju trofeje. Kostur tima čine članovi dve slavne generacije koje su se okitile evropskom i svetskom titulom u omladisnkom uzrastu. Sada je vreme da svoj ogroman potencijal potvrde i na najvišem nivou. Siguran sam da nas u Kataru očekuju sjajne utakmice i mnogo povoda za slavlje".

Simović je na ličnom primeru osetio koliko rezultat na nekom velikom turniru utiče na dalji nastavak karijere: "Meni je debakl sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu u Francuskoj pokvario milionski transfer u Englesku. Imao sam praktično završenu priču sa Notingem Forestom. Intreresovao se i Totenhem, a kasnije sam saznao da je i čuveni Elton Džon bio veoma zagrejan da me dovede u Votford. Sve je to propalo i završio sam u Istanbulu. Nisam tada ni slutio da je to potez karijere i da će mi Turska zauvek ostati u srcu. Ostavio sam neizbrisiv trag u Galati i stekao prijatelje za ceo život. Kada bi me danas pitali, Engleska ili Turska, ne bih imao ni najmanju dilemu. Opet bih otišao kod moje braće Turaka, bez obzira što je u Engleskoj sve puta pet".

Braneći boje državnog tima, popularni Čoče delio je svlačionicu sa mnogim vedetama jugoslovenskog fudbala.

"Stojković i Savićević su za mene pojam fudbalskog majstorstva. Nažalost, nisam imao sreću da duže budem u reprezentaciji i da igram sa njima na više utakmica. Uglavnom su mi bili protivnici. Piksi je na tom Evropskom prvenstvu 1984. tek ulazio u A tim i odmah je pokazao da zrači harizmom i autoritetom. Odmah se prihvatao odgovornosti, sećam se da je na debiju protiv Portugala izveo penal kao da mu je stoti nastup u reprezentaciji. Posle je i na završnom turniru pogodio mrežu protiv Francuske. U pravom smislu reči, lider na terenu i u svlačionici. Ipak, jedan igrač je takođe imao neslućeni talenat, ali nije znao da ga iskoristi".

A to je?

"Baka Slišković. Kakav je to fudbaler bio, ljudi moji. Samo da je voleo da trenira, bio bi Maradona. Ali on dođe kod mene i Pešića u sobu i kaže ’kume, danas mi se ne ide na trening, šta da slažem’? I onda mu mi damo ideju za povredu članka, tetive, kolena... Kaže ’bravo, to će sigurno da upali’. Dva dana kasnije izađe na utakmicu i to je pakao. Sećam se gola protiv Štutgarta iz slobodnog udarca, nikome na stadionu nije bilo ni na kraj pameti da bi iz te pozicije mogao da šutira direktno na gol. U tome i jeste tajna fudbalskog genija, da te jednim potezom ostavi bez daha. U Mostaru su ga voleli kao boga. Izađe iz kola u centru grada i ostavi ključeve u vratima. I onda ceo Mostar vozi njegova kola tokom noći. Mi ga pitamo ’Baka, da li si normalan’. A on kaže ’neka ih, neka voze, slupati ga neće sigurno’. Pravi šmeker i fudbalski velemajstor".

Status fudbalskog božanstva koji je Slišković imao u Mostaru, Simović je stekao u još većem obimu braneći boje Galatasaraja u Istanbulu:

"To je neopisivo. Policajci su mi na ulici stavljali lisice na auto iako je bio propisno parkiran, samo da bi sačekali da se pojavim i da im potpišem autogram. Čak i kada sam završio sa aktivnim igranjem, zvali su me svakog vikenda da gostujem u najpopularnijoj TV emisiji ’GOL ŠOU’. Deca su me zaustavljala na ulici, vikala ’mama mama, eno ga GOL ŠOU’. Ma to je nešto neverovatno. Oni te dižu u nebesa ako si pošten prema njima i ako daješ sve od sebe na terenu. Ali ako ih ujedeš za srce, teško tebi. Sećam se kad su vođe navijača došle kod mene da me pitaju je l se neću naljutiti ako na početku utakmice prvo skandiraju ime Tanžua Čolaka, pa posle moje. Rekao sam ’ljudi, mene slobodno ostavite za kraj’. Mene to uopšte nije zanimalo. A Čolak je u to vreme bio fudbalski bog Istanbula. I šta se desilo? Pređe iz Galate u Fener. Danas kad bilo kome od ovih mojih pomenem njegovo ime, samo odmahnu rukom i kažu ’Simo, hajde da promenimo temu’" – kaže Simović i u dahu nastavlja:

"Bio je neki momak, zvao se Muamer Borozan... taj je skupljao sve žive novine u kojima bi se pojavila bilo kakva inoformacija o meni. Kada mi je doneo, nisam mogao da verujem. Izvadio sam pare da mu dam, ipak je to neki trošak. Nije hteo da čuje. Dolazio je posle svakog treninga i slikao se sa mnom. Jednog dana se pojavio tužan i rekao mi da je vreme da pozdravimo... Pitao sam ga šta je bilo, kaže da mu je gazda dao otkaz u firmi i da mora da se seli iz Turske. a gazda je bio član Uprave Galatasaraja. Uhvatio sam ga za ruku i odveo pravo u gazdinu kancelariju. Rekao sam ’Abe, ovo je moj sin, molim te vrati ga na posao, to je sirotinja’. Do tada je radio na održavanju automobila i jedva sastavljao kraj s krajem. Znaš li šta je posle bio? Šef voznog parka".