Poput bombe je letos odjeknula vest da Vahid Halihodžić više nije selektor Maroka i to samo tri meseca pre početka Svetskog prvenstva u Kataru. Dugo se pričalo o toj odluci, najavljivano je da bi mogla da se desi zbog njegovih loših odnosa sa najboljim igračima te selekcije, pre svih Hakimom Ziješom i na kraju se u avgustu i dogodila. Čelnici saveza su vrlo brzo našli zamenu i to u vidu nekadašnjeg reprezentativca te zemlje Valida Regraguija.
Valid Regragui je Marokanac rođen u predrgrađu Pariza 1975. godine, koji je od najranijeg detinjstva jurio loptu i želeo da postane fudbaler. Prve korake, napravio je u lokalnom klubu koji je do pojave PSŽ-a imao znatno veći značaj i broj navijača, Rasingu iz Pariza. On je konstantno "špartao" desnom stranom i igrao na poziciji beka, a vrlo brzo je iz Rasinga prešao u Tuluz, gde je postao poznat široj fudbalskoj javnosti u toj zemlji. Kruna njegove karijer je 2001. godina kada je nagrađen pozivom u A selekciju zemlje svojih roditelja - Maroka.
Junak ove fudbalske bajke Valid Regragui je u periodu od 2001. pa sve do 2009. sa uspehom igrao za Ažaksio, Rasing Santander, Dižon iGrenobl, gde je delio svlačionicu sa Olivijeom Žiruom koji će mu biti rival u polufinalu i biće to svakako emotivan susret dvojice bivših saigrača. Nakon sasvim solidne karijere na "Starom kontinentu" on je 2009. zaigrao i u Maroku za Magreb Tetuan, nakon čega je okačio kopačke o klin. Za tih osam godina sakupio je i 45 nastupa za nacionalnu selekciju, pa je vrlo dobro znao na koju "kartu" da igra sa svojim današnjim izabranicima.
Nakon igračke karijere, Regragui uspeo je da ostvari solidnu trenersku karijeru, pet godina je sedeo na klupi FUS-a iz Rabata i u tom periodu je jednom bio šampion te zemlje. Nakon FUS-a, kratko je predvdio Al-Duhail, u zemlji gde trenutno živi najlepši san, Kataru, da bi preuzeo Vidad Kazablanku 2021. godine. Na klupi tog čuvenog kluba uspeo je da osvoji Afričku Ligu Šampionu i postane tek drugi Marokanac kome je to pošlo za rukom, nakon Hoseina Amouta. Da bi kruna njegove karijere bila upravo klupa Maroka, na koju je seo na manje od tri meseca pred početak Mundijala.
Odmah je uspostavio kontakt sa igračima, a pre svega Ziješom, kog je ubedio da se vrati i pomogne svojoj selekciji u Kataru. Regragui je vrlo brzo postao njihov stariji brat i taj odnos se preneo i na teren, a to se videlo već na prvoj prijateljskoj utakmici u Španiji, kada su pobedili Čile rezultatom 2:0. Do početka Mundijala, oni su odigrali nerešeno protiv Paragvaja i pobedili Gruziju, pa su optimistično "lavovi sa Atlasa" otputovali u Dohu.
U jednoj od najtežih grupa na Svetskom prvenstvu, Regragui i njegovi igrači prošli su kao prvoplasirani, pobedama nad Kanadom i Belgijom, a jedini nerešen ishod je protiv Hrvatske, koja je takođe našla svoje mesto u polufinalu. Nije krio Regragui, da su porodice zajedno u hotelu sa njihovom delegacijom i da je upravo to jedna od najvećih snaga Maroka na ovom Mundijalu, pored ogromne podrške sa tribina od strane njihovih navijača.
Na svom istorijskom putu, uspeo je selektor Maroka, da "uruči" otkaz Luisu Enrikeu, kog je taktički nadigrao za 120 minuta igre, pa je delovalo da su napadi Španije više nego jalovi. Nakon penal serije Bono i saigrači zasluženo su slavili i poslali bivše šampione kući. Novu senzaciju priredili su protiv Portugala, kada je još više na delu bila taktička nemoć protivnika. Marokanci su pobedili sa 1:0, a da su bili prisebniji u završnicama napada, moglo je biti i ubedljivije, pa se Kristijano Ronaldo poprilično tragično oprostio od dresa svoje selekcije. Tom pobedom su zakazali istorijsko prvo polufinale za jednu afričku reprezentaciju, a tamo će ih dočekati duel protiv aktuelnog šampiona - Francuske.
Valid Regragui je uspeo za samo dvadesetak dana da obraduje oko 50.000.000 ljudi širom sveta ( nezvanične procene koliko Marokanaca ima ukupno) i pokaže da nekad i sam pristup može da bude dovoljan, ne bi li se ekipa izdigla i pokazala svoj kvaliet. Mnogi fudbalski fanatici već ih upoređuju sa Grčkom i 2004. godinom, kada su "heleni" svojom odličnom odbranom i fantatičnošću postali prvaci Evrope. Maroko je za čitav Mundijal primio jedan pogodak i to je bio autogol. Nije padao Regragui ni kada je imao velike kadrovske probleme. Uspeo je da savlada Portugal, čak i kada u sastavu nema lidera odbrane, u vidu Mazrauija i Aguerda. Znao je svoje igrače i ekipu da potpuno adaptira na nove uslove igre, to je nešto na čemu su "padale" afirčke selekcije u prošlosti. Ono što je ključ uspeha je definitivno što svako zna svoje mesto u timu i svoju ulogu, uveo je evropski sistem igre u Maroko i to dolazi do izražaja, baš sad!
Kako god da se završi ovaj Mundijal, Valid Regragui će ostati upisan zlatnim slovima u istoriju Maroka i afričkog fudbala!
Novi skandal Evrolige na utakmici Zvezde: Tavares igrao sa pet ličnih grešaka?
Evroliga kaznila sudije iz Beograda: Zvezdi ukrali pobedu protiv Barse i odmah su sklonjeni!
Počelo merenje đaka - težina, visina, broj trbušnjaka… Burna reakcija roditelja zbog izmena u školama
Da li će Zvezda biti najslabiji tim Lige šampiona? Otkriveno kolike su šanse za to!
Na zlatnom tronu u haljini od 63.000 dinara: Jovana Jeremić slavi rođendan, isplivao snimak