KEŽMANE, VELIKI SI MANGUP, A NE SMEŠ DA IZAĐEŠ ISPRED HOTELA! Reprezentativac prozvao Mateju: LAŽEŠ o Vidiću i meni!

Mnogo bure izazvao je Mateja Kežman objavljivanjem svoje autobiografske knjige “Samo mi Bog može suditi”. Bivši napadač Partizana je prozvao je Nemanju Vidića i Danijela Ljuboju, optuživši ga da je upravo on "tračario" u reprezentaciji Srbije i Crne Gore i na taj način doprineo svađi štopera i napadača reprezentacije koja je neslavno učestvovala na Svetskom prvenstvo 2006. godine.

Ljuboja je potom rekao da je Kežman namerno dobio crveni karton na čuvenoj utakmici protiv Argentine kada je Srbija i Crna Gora demolirana sa 6:0. Zbog tog isključenja Mundijal je ranije završen za nekadašnjeg napadača i on nije bio u konkurenciji za poslednju utakmicu na turniru. "Koliko on voli reprezentaciju govori činjenica da je namerno dobio crveni karton na istom tom Svetskom prvenstvu protiv Argentine na 3:0 za njih i ostavio nas na cedilu. Cilj mu je bio da ode sa Mundijala i ne igra poslednju utakmicu protiv Obale Slonovače da ne trpi kritike. Što nije napisao da nije smeo izaći napolje? Majstore, ako pišeš autobiografiju, onda kažeš sve, a ne napola istinu. Mi smo se pomirili nakon Mundijala, međutim onda je izašla ta njegova autobiografija nakon koje mi je poslao poruku: ‘Praštaj brate’. Evo sad kažem da mu praštam, jer je prošlo dosta od toga, želim mu sve najbolje, ali svako ide svojim putem", rekao je Ljuboja.

U svojoj autobiografiji Kežman je deo posvetio i svađi sa Vidićem koja je prema njegovim tvrdnjama izbila zbog grubosti Vidića na treningu, ali Ljuboja se ne slaže s tim. "I ta situacija sa Vidićem na treningu i to je preuveličano, kao on je njega digao u vazduh. Bio sam na treningu, nije to baš tako bilo", rekao je Ljuboja.

Nekadašnji fudbaler PSŽ-a osvrnuo se i na svoj novi imidž, zbog kojeg bi ga retko ko prepoznao. Neobične frizure koje su ga krasile u igračkim danima sada su prošlost, a Danijelov novi zaštitni znak je duga brada koju neguje godinama. 

"Tako se poklopilo. Nije to sad stvar imidža, spontano se desilo. Tako mi je došlo. Što se tiče frizure iz igračkih dana, to je bio čisti marketing, jer sam hteo da se razlikujem od drugih fudbalera, da budem drugačiji. Bilo mi je to tad interesantno. Gledajući iz ovog ugla, nije to bila najlepša frizura, ali je meni bila interesantna. U Francuskoj je to prosto neka moda, ima dosta igrača i svako ima nešto svoje. Hteo sam i ja nešto da promenim i bio sam među prvima koji je imao takvu frizuru. Bar se nisam tetovirao, farba se može skloniti, ali tetovaža ne".

Ljuboja je otkrio da je dva puta imao priliku da pojača Crvenu zvezdu. Prvi put je to bilo na početku 90-ih kada je kao klinac bio na probi, a drugi put kada je kao već formiran igrač zapao za oko tadašnjem predsedniku kluba Draganu Stojkoviću.

"Počeo sam u Vinkovcima. Bilo je dosta talenata u tom Dinamu. Igrao sam malo i u Osijeku. Onda, 1991. godine kad se zaratilo otišao sam kod bake u Čačak, malo sam igrao u Borcu i posle sam došao na probu u Crvenu zvezdu. Trebalo je da potpišem za 'crveno-bele', međutim nisu mi dali nikakav odgovor, a u međuvremenu me je Laslo Seleš, bivši igrač Sošoa, odveo na probu u taj klub sa 13 godina i tu je počeo moj pravi fudbalski razvoj. Do tada sam isto bio veliki talenat, ali sam u Francuskoj eksplodirao. Kasnije se opet Zvezda javila, ali već sam imao dogovor sa Sošoom", ispričao je Danijel i dodao: "“Imao sam kontakt sa crveno-belima kad je Dragan Stojković Piksi bio predsednik. Hteo je da dođem u Zvezdu, ali sam u tom periodu bio u Volfzburgu i nije se namestilo. Zvezda mi nije bila suđena", rekao je Ljuboja, koji je nakon Sošoa igrao za Strazbur.

Posle četiri godine provedene u Strazburu prešao je u PSŽ, što je možda i najzanimljiviji deo njegove karijere. U Parizu ga i dalje pamte, često na društvenim mrežama popularnog kluba može da se vidi objava iz vremena kada je on igrao.

“To je uz Marsej najpopularniji klub u Francuskoj. U pravom momentu sam stigao tamo, stekao još veće ime, što se kaže. Namestilo mi se da čim sam došao, odmah sam u prvih pet, šest kola dao isto toliko golova. Navijači su me tamo baš voleli, i danas se sete mojih dobrih igara, prija mi to. Stvarno sam dobro igrao, ali menjali su se često treneri, pa sam posle otišao u Štutgart", kaže Ljuboja koji i dalje pamti velike okršaje protiv Olimpika iz Marseja. "To još nisam video da se tako neka pobeda slavi u svlačionici. Taj ambijent, to se ne zaboravlja. Kad igramo protiv Olimpika, to je nešto posebno, sličan rivalitet kao Partizan - Crvena zvezda. Sećam se čak i odlazaka autobusom od hotela do stadiona. Gađali su nas flašama navijači. Nikad nije bilo prijatno, ali to mi je dizalo adrenalin i na takvim utakmicama sam najviše davao", rekao je Ljuboja.