Zlatko Čajkovski, legenda jugoslovenskog, evropskog fudbala i jedna od "ikona" Partizana, imao je ogroman uticaj na karijeru Franca Bekenbauera, verovatno najvećeg nemačkog fudbalera u istoriji. U ponedeljak, u danu u kojem je veliki "Kajzer" preminuo, kao i dan kasnije, mnogi se sećaju i velikog "Čika".

Zlatko Čajkovski igrao je za Partizan od osnivanja kluba, pa do 1955. godine i osvojio je sa crno-belima dve titule i tri Kupa, a u inostranstvo je otišao nakon 55 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, za koju je igrao i pre rata, u doba kraljevine. Fudbalska karijera odvela ga je u Nemačku, u kojoj je od 1955. stekao reputaciju igračkog asa, a potom i stručnjaka koji je i stekao diplomu u toj zemlji, u klasi profesora Henesa Vajsvajlera.

Čajkovski je odmah pokazao koliko zna osvojivši titulu sa Kelnom 1962, a onda je 1963. preuzeo na sebe misiju podizanja Bajern Minhena, koji se tada takmičio u drugoj ligi. Bavarce je učinio najpre nemačkom, a potom i evropskom silom, osvojivši dva puta Kupa Nemačke, Kup pobednika kupova... Još značajnije od tih trofeja je to što je u prvi tim uveo gorostase svetskog fudbala - Sepa Majera, Gerda Milera i Franca Bekenbauera.
Kako je Bekenbauer postao takav igrač koji je pokazao kako "libero" može da gradi igru čitavog tima, a ne da bude "čistač"? Kako je svojim nogama uveo "Totalni fudbal" pre holandske varijante, osvojivši titulu evropskog prvaka 1972. i svetskog prvaka 1974? Čajkovski i te kako ima nešto sa tim!

U poslednjoj sezoni bez Bekenbauera, Bajern nije izborio plasman u prvu ligu Zapadne Nemačke, ali se sa njim kao štoperom prošetao kroz prvenstvo i stigao tamo gde mu i je i mesto - u najviši rang. Međutim, sve to vreme mediji su imali dilemu da li Bekenbauer igra na pravoj poziciji i da li bi trebalo da bude premešten na poziciju kreativnog veziste. "Deluje da je Zlatko Čajkovski, Bajernov trener, imao slične sumnje i tog leta doveo je Ditera Danzberga da igar centralnog beka, omogućivši tako Bekenbaueru da se pomeri napred. Međutim, Danzberg je bio isključen u prvoj utakmici sledeće sezone, u derbiju protiv Minhena 1860 i bio je suspendovan čak osam nedelja. Bekenbauer je uskočio na njegovo mesto i nikad ga nije napustio, krunišući tu godinu trofejom u finalu Kupa Nemačke protiv Majderiha".

Zlatko Čajkovski vodio je Bajern do 1968, kada je preuzeo Hanover 96, a potom je vodio Ofenbah Kikers, Dinamo Zagreb, Nirnberg, Keln , AEK Atinu, Cirih, opet AEK i niz drugih timova. Preminuo je u Minhenu, 1988. godine, a njegov doprinos stvaranu moćnog Bajerna decenijama je isticao i klub. Kao i sam Bekenbauer.

"Još sam igrao u omladincima kada je me je Čik prvi put odveo na trening sa profesionalcima. Može se reći da je on prvi prepoznao moj talenat", govorio je "Kajzer". Slično je pričao i veliki Sep Majer, golman Bajerna u periodu od čak 20 godina, od 1959. do 1979. "Čik nam je bio kao otac. Mogao je da postane i ozbiljan i ljut, slao nas je kod ekonoma da nas kazni. 'Idite čistite svoje kopačke'. Ali brzo bismo se oraspoložili. Oživeo nas je svojim temperamentom", govorio je on.

"U to vreme, mladi igrači nisu bili tako tehnički obučeni kao danas. Čik nas je trenirao i obučavao, istovremeno. Mnogo nam je pokazao. Na primer, kako se dodaje lopta. Podržavao je mlade igrače, bez odstranjivanja starijih. Našao je pravu kombinaciju mladosti i iskustva", objašnjavao je Bekenbauer.

Zlatan Čajkovski, "Čikov" sin, priznavao je da je njegov otac bio potpuno posvećen poslu. "Povremeno je bio više trener Bajerna nego porodični čovek. Ne mislim ovo tako da budem zloban, samo nije bio mnogo kod kuće i bio je veoma zauzet mladim igračima. Postojala je posebna atmosfera u timu. Jednom su, na primer, svi pomagali da se sredi naša bašta u Minhenu", govorio je on.

1/0
Vidi galeriju
undefined Franc Bekenbauer, legenda nemačkog i svetskog fudbala, preminuo je u 78. godini

Čajkovski je za jednim uvek žalio - što nije ostao u Bajernu duže od pet godina. "Igrao sam i za Bajern kao mlad igrač", govorio je njegov sin Zlatan. "Bio sam član tima i u drugoj ligi. Ipak, prezime mi je pre bilo kamen oko vrata, jer su ga svi povezivali sa nečim velikim. Kad je moj otac bio trener Nirnberga, nekoliko mladih igrača i ja trenirali smo sa mojim ocem, s vremena na vreme. Kada je uprava saznala za to, htela je da mu izrekne kaznu, a on je istog trenutka raskinuo taj ugovor. Takav je bio moj otac. Kasnije je žalio zato što nije duže ostao u Bajernu. Bilo je to najbolje mesto"