BRANKO "PUCAO" PO HRVATIMA U ZAGREBU, PA GA ZVEZDA PRODALA PSŽ-U: Podmetnuli mu Ronaldinjov broj, shvatio je sve

Branko Bošković je bivši crnogorski fudbaler koji je na prelazu dva veka bio biser Crvene zvezde, a potom i "desetka" Pari Sen Žermena. Na poziciji ofanzivnog veziste ostao je na "Marakani" upamćen zbog sjajne leve noge i zbog gola u čuvenom dvomeču protiv moćnog Lacija Dejana Stankovića i Siniše Mihajlovića, koji ipak nije bio dovoljan da velikan iz Rima padne.

Bošković je dao gol na asistenciju saigrača iz Crvene zvezde Branka Jelića, a onda je "rafalom" pucao po tribinama. "Hahaha joj nemoj mi to spominjati. Šalim se. To je bilo radovanje u stilu Gabrijela Batistute. Ni sam nisam znao šta me je snašlo. Posle debakla u prvom susretu protiv Hrvata u Beogradu od 2:6, gde sam bio na klupi, kada smo bili favoriti i kada su se angažovali igrači iz A reprezentacije, u revanšu smo bili oslabljeni. Selektor Milovan Đorić se posvađao sa dosta igrača i dosta njih je otkazalo. U Zagreb smo išli bukvalno sa ekipom iz naše lige. Kada sam dao gol, prvo mi je u glavi bilo kako se Batistuta raduje i tako se desilo da budem neki kao heroj", rekao je Bošković za "Glas Srpske".

Bošković je tada bio zvezda u usponu i znalo se da ga čeka veliki transfer, kao i da Zvezdu očekuju velike stvari sa njim. Dolazak na "Marakanu" bio mu je velika želja dok je igrao u Crnoj Gori. "Ja bih svojevremeno i peške došao u Zvezdu. Sramota me je bilo da tražim bilo kakve uslove, da ne bih pokvario transfer, da mi neko ne bi rekao: 'Ajde mali, vraćaj se kući'. Meni je bilo samo bitno da dođem na 'Marakanu'. Da su ponudili ugovor na deset godina, a ne na pet koliko sam potpisao, ja bih pristao. Samo mi je bilo bitno da obučem taj dres. Na Zvezdu gledam kao na Real Madrid, bez obzira na rezultate. Mislim da je Pižon Petrović rekao da pravi navijač Zvezde za nju navija i kad ona nije kako treba. Nisam neko ko kritikuje. Nikad ne bih nešto negativno rekao za moj klub. Taj klub je za mene nešto više nego bilo koji drugi. Za Zvezdu sam uvek davao 30 odsto više nego za bilo koji drugi klub. Kada igraš u Zvezdi nema veze koje s druge strane terena. To bih voleo da i ovi igrači sada nauče, jer moraju biti svesni da predstavljaju klub koji je bio prvak sveta. Ispali smo tada od Bajera iz Leverkuzena, u Beogradu je bilo 0:0, a tamo su nas dobili 3:0. Ta ekipa je igrala ono čuveno finale Lige šampiona protiv Reala. U Beogradu smo mogli igrati sa bilo kim".

U Zvezdi je 1999. zaigrao i sa Dejanom Savićevićem. "Gledao sam ga kao idola u najjačoj ligi, Seriji A i odjednom nakon par godina ja sedim do njega u svlačionici i treniram s njim. Prvi moj derbi protiv Partizana igrao sam s Dejom. Bio je igrač utakmice, on je koliko se sećam u novinama dobio ocenu 8,5, a ja 8. Namestio sam pokojnom Cunetu Gojkoviću gol. Inače, na tom meču Goran Drulić je dobio crveni karton i ostali smo s igračem manje. Pokojni Goran Bunjevčević je bio libero i svi su tako igrali. Dejo mu se nakon isključenja Drulića okrenuo i rekao: 'Igraćemo sa četvoricom u liniji'. Mi se pogledasmo, nikad to nismo igrali i stanemo u formaciju 4-4-1. Izvukli smo remi protiv jakog Partizana".

Posle dve titule sa Crvenom zvezdom i osvojenim Kupom 2002, otišao je u Pari Sen Žermen.  "PSŽ iz mog perioda i ovaj danas se dosta razlikuju. Klub ima tradiciju. Klub je veliki, da li zbog samog grada ili igrača. Mlad je klub, ali ima renome. Ko bi odbio Pariz? Ni ja nisam puno razmišljao. Iako sam pre transfera imao ponude iz Italije, ali stariji igrači su imali prednost za odlazak, takva je bila politika kluba. Nije bilo kao danas, odigraš tri utakmice i prodaju te posle šest meseci".

S obzirom na to da je došao na poziciju ofanzivnog veziste, pisalo se i pričalo da stiže u Pariz da menja Ronaldinja, ali uvek su mu takve priče smetale. "Vahid Halilhodžić me je gledao i doveo, jer im se povredio jedan igrač. Bukvalno u poslednjim minutama prelaznog roka sam prešao u Pariz. Pre toga sam sa Zvezdom igrao kvalifikacije za Ligu šampiona. Pomirio sam se da ostajem. Poziv je stigao iznenada i sa ove tačke gledišta, da sam imao iole bolji ugovor u Zvezdi rekao bih da bih razmislio. Ali, jednostavno četiri i po godine sam proveo na “Marakani” i nisam imao neki veliki ugovor. Tako da je to bila odluka samo da rešim egzistenciju, a nisam gledao da li mi klub, liga i ostalo odgovaraju. Bio sam mlad. Pisalo se da menjam Ronaldinja, ali mene je iskreno sramota kada neko to priča, jer je Brazilac bio najbolji igrač sveta. Sve mi je to natureno, ima pozadina zašto nisam pokazao sve koliko sam mogao. Recimo moj broj nikad nije bio 10, već 11. Broj sam uzeo na njihovo insistiranje i sav teret je pao na moja pleća, ali nema veze, nikad nisam bežao od odgovornosti. Mislim da sam ipak ostavio neki trag".

Iako je u tom periodu bilo govora o njegovim nesuglasicama sa Halilhodžićem, Bošković ističe da su uvek imali dobar odnos. "Stvarno smo imali dobar odnos. Meni je smetalo recimo, dam Olimpiku iz Marseja dva gola, a on me ne povede na sledeći meč i kaže mi da odmorim. Nisam kao mlad igrač mogao da se nosim s tim toplo-hladno sistemom, čas igram, čas sam na klupi. Da sam bio iskusniji znao bih kako bih se postavio. Na meni se sve slomilo. Sa Ljubojom je imao problem na nacionalnoj osnovi, jer je javna tajna da je Ljuboja pričao da su mu jedina dva trenera koja su ga sputavala u karijeri bili Halilhodžić i Faruk Hadžibegić"

Posle Pari Sen Žermena ponovo ga je htela Zvezda. "Tačno je. Nakon dve sezone u PSŽ-u imao sam ponudu da se vratim nazad. Stojković je postao predsednik i kontaktirao je sa mnom, ali jednostavno, sveže sam otišao u inostranstvo. Hteo sam da ostanem u Francuskoj, a pre toga sam četiri i po godine bio u Zvezdi. Nije baš bio pravi tajming za povratak".

A, onda je napravio najveću grešku u karijeri. Troa ga je pozvao, a on je potpisao i brzo shvatio da nije trebalo. "Prelazak u Trou je moja najveća greška u karijeri. Sve je to super, mali klub, dobra sredina, ali jednostavno nije mi odgovaralo da se celu utakmicu branim. Kao levo krilo više sam igrao levog beka, jer smo se stalno branili. Borili smo se za opstanak i tu je bila greška u mom izboru, ali nagovorili su me, pritiskali su me, što iz kluba, što menadžer, što i ljudi iz Troe".

Kada se pomene reprezentacija, Bošković ne krije koliko ga je zabolelo "brisanje" sa spiska pred Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. "Kada sam prešao u Francusku, mislim da je tada Petković preuzeo reprezentaciju. Bio sam tu, igrao kvalifikacije. Pozivan sam bio na sve turneje i kada je izašao spisak za Mundijal, nisam samo ja bio sklonjen, sklonili su još dosta momaka, a u Nemačku su išli i neki povređeni igrači. Baš sam bio razočaran. Jednom se ide na Svetsko prvenstvo u karijeri. Niko mi se posle nije javio. Odigrao sam dosta utakmica. Protiv Italije asistirao sam Saši Iliću za gol"

Crvenu zvezdu i dalje prati i raduje se njenim uspesima. "Kad god mogu gledam utakmice, sve pratim. Drago mi je što je generacija koju je vodio Vladan Milojević uspela da uradi ono što mi nismo. Bilo mi je puno srce, prvi put sam sebe protiv Jang Bojsa uhvatio da reagujem kao navijač, obično mirno pratim utakmice, ali su me momci silno obradovali".

 f