Boško pobegao iz Jugoslavije, ostavio fudbal i postao pilot Fernando: Španija nikad neće zaboraviti šta je uradio u ratu

Španija i Srbija sastaju se večeras u Kordobi (20.45) i ovo će biti čak 24. međusobni duel dve reprezentacije. Prvi je odigran pre skoro jednog veka, preciznije 24. aprila 1932. godine, kada nas je Španija pobedila 2:1 u Ovijedu, godinu dana uzvratili smo im gostoprimstvo na stadionu Jugoslavije (1:1), a te tridesete godine i odnos dve reprezentacije, odnosno države, obeležio je i naš fudbaler Božidar Boško Petrović.

Petrović je rođen dakle u Beloj Palanci, gde je njegov otac radio kao policajac, a čitava porodica preselila se u Beograd posle Prvog svetskog rata. Tamo je stariji Petrović postao načelnik policijske stanice na Vračaru, a sina je upisao u Treću, pa Četvrtu mušku Gimnaziju gde je pokazao zavidno znanje. Počeo je da se interesuje za fudbal, koji je tek tada postajao popularan na teritoriji Beograda, dok je istovremeno morao da pazi i na obrazovanje - završio je Pravni fakultet i išao je na obulu u Pliotskoj školi Prvog vazduhoplovnog puka u Novi Sad. Tokom vojnog roka takođe je bio pilot i zaljubio se u avione.

Ali, voleo je i fudbal, tako da je igrao za BASK i BUSK, negde stižu navodi i da se oprobao u Javoru iz Ivanjice, dok pošto je boravio u Novom Sadu - stigao je i do dresa Vojvodine. Kao student nastupao je i z FK Jugoslaviju i dobio poziv reprezentacije, zabeleživši i jedan nastup - i to u Parizu 16. decembra 1934. godine. Kažu da je na tom meču bilo čak 40 hiljada navijača, a ključni detalj za njega je što je na toj utakmici igrao sa Milutinom Ivkovićem Milutincem. I to ne samo zbog fudbala...

Milutinac je bio jedan od "viđenijih beogradskih komunista" tog vremena i tim virusom zarazio je i Petrovića, pa je upravo zbog toga otišao u Španiju da se bori sa republikancima u građanskom ratu. Vežbao je letenje svakodnevno, a "beg" iz Jugoslavije iskoristio je preko fudbala kada je u zimu 1936. godine BSK dobio poziv da odigra meč u Francuskoj. Odmah je iz Jugoslavije prešao u redove ovog kluba, a onda sa falsifikovanim pasošem na ime Fernando Garsija - ilegalno je prešao granicu i došao u Albasete. Odmah je primljen na obuku za bombardera u avijatičarskoj školi.

Zajedno sa prijateljem Sretenom Dudićem učestvovao je u ratu. Prvo je ranjen (drug mu je poginuo), ali nije odustajao i tražio je da pređe u lovce, kod sovjetskog pilota Ivana Jerjomenka. Imao je ukupno 30 letova u avionu "čajka", sve do pogibije 1937. godine. Prema nekim navodima, oborio je sedam-osam neprijateljskih aviona, dok je na kraju skončao nesrećno, izgubivši kontrolu nad svojom letelicom nakon što je pogođena.

Nezvanično, sahranjen je u masovnoj grobnici kod Brunete, dok se kasnije njegov lik našao i na plakatima za regrutovanje međunarodnih brigada, dok je na početku Drugog svetskog rata i jedna partizanska četa ponela njegovo ime. Takođe, ulice u Ivanjici, Beogradu i Novom Sadu nose ime po njemu, dok je Fudbalski savez jugoslavije postavio i spomen ploču na stadionu Partizana. I to pored one Milutina Ivkovića Milutinca. U rodnom gradu, Beloj Palanci, nema nikakvo obeležje, ali ga zato u Španiji i te kako cene i sećaju ga se kada god se spomene Srbija.

BONUS VIDEO: