"U Jugoslaviji nisi smeo da budeš Hrvat!" Zvone Boban: Znali smo da je Prosinečkom majka Srpkinja

Slavni hrvatski fudbaler Zvonimir Boban, koji je sa "vatrenima" osvojio istorijsku bronzu na Svetskom prvenstvu 1998. godine, postao je jedan od simbola početka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, nakon što je na "Maksimiru" udario policajca na meču Dinama i Crvene zvezde.

Jugoslavija je bila moja reprezentacija

Zvonimir Boban bio je deo generacije mlade reprezentacije Jugoslavije koja je 1988. godine postala prvak sveta u Čileu, a tu je bilo još sjajnih igrača poput Prosinečkog, Jarnog, Šukera, Brnovića i drugih: "Igrao sam za Jugoslaviju svom snagom i ponosom. To je bila moja reprezentacija. Zlato u Čileu jedan je od najboljih trenutaka u mojoj karijeri. To je bilo više od sna, čudo. Mi smo ostali prijatelji, bez obzira na političke okolnosti, istorijske tragedije, rat i sve ostalo. Bili smo saigrači, oni su bili Srbi, ja sam Hrvat, neki ljudi su se osećali kao Jugoslaveni... Bili smo kao jedno i nije bilo problema".

U kakvom je odnosu bio s igračima iz Srbije?

"Izbegavali smo tu temu i ostali u dobrim odnosima, prijatelji kao što smo i bili. Mi smo ljudska bića i normalni ljudi. To što je moja država imala političke ideale i ideje mi ne dozvoljava da ne budem prijatelj s onima s druge strane. I nikad nisam osetio da me mrze zbog toga što sam Hrvat", rekao je Boban koji inače o ratu nije pričao ni sa saigračem Dejanom Savićevićem.

Šta da se nije raspala Jugoslavija?

Mnogi se pitaju šta bi reprezentacija Jugoslavije napravila da je država ostala na okupu? I danas stižu projekcije gde bi dogurala i da li bi osvajala Svetsko prvenstvo: "Bilo bi dobro videti što bismo napravili, ali nisam razmišljao u tom smeru. Hteo sam samo ići dalje. Po talentima smo u tom trenutku bili možda i najbolji na svetu. Jugoslavija je mogla napraviti sve u fudbalskom smislu, ali sam jako srećan što je Hrvatska napravila više".

Bez obzira na sve, ne želi da briše slike detinjstva, niti mu je žao što je igrao u domaćem prvenstvu tolike godine, s tim da je za razliku od mnogih svojih prethodnika mogao pre 27. u inostranstvo.

"Ne želim izbrisati dobre stvari iz mog detinjstva. U jugoslovenskoj ligi sam igrao do 22. godine. Otišao sam iz Jugoslavije u Milano i imam puno prijatelja. Bilo je puno pozitivnih stvari, ali ne možemo negirati da je na vlasti bio režim i to je ključno. I zbog toga je puno ljudi sanjalo o demokratiji. Na kraju smo prošli kroz krvavi rat što je šteta za sve. Imam puno lepih sećanja, ali i onih loših. No, moramo ići dalje u miru i uvažavanju", zaključio je Boban.

Zašto je Boban napao policajca na Maksimiru

Trenutak kada je Boban udario policajca na stadionu Dinama, nakon nereda na utakmici sa Zvezdom, postao je mitski i danas ga mnogi istoričari nazivaju kao "inicijalnom kapislom" koja je najavila kraj Jugoslavije.

"Ne želim davati istorijski sud zašto se Jugoslavija raspala, no jedan od razloga je sigurno ekonomski. Režim nije hteo da prihvati nove ideje i to je bio problem. Celog života sam pokušavao izbegavati temu o 13. maju. Bio sam jedan od hiljadu koji su napravili nešto za ideale. To je bio hrabar potez protiv režima i tako smo to osećali. I ništa više. Video sam što se događa na stadionu, bila je to velika nepravda i reagovao sam. Nakon sukoba s policajcem sam ušao u svlačionicu Zvezde, oni su bili moji prijatelji. Rekao sam im da se ne brinu i da će normalno doći kući. Uvek sam pokušavao napraviti stvari kao čovek, ali imam svoje ideale i ideje.Patriotske hrvatske ideje dio su mene cijelog života. Ne smatram Hrvate boljima od drugih nego ih samo smatram svojima. I ništa više".

Policajac kojeg je Boban udario (Refik Ahmetović) nije Srbin? "To nije bio potez protiv Srbije nego protiv režima. Srbija nije imala veze s tim", odgovorio je Boban.

Kakvo je stanje posle svega?

"Situacija je danas normalna", rekao je Boban u pomenutom intervju iz 2020. godine: "Puno Srba dolazi na hrvatsku obalu da radi, a naši mladi odlaze na provod u Beograd. Ponekad se pojave problemi u višim političkim sferama, ali ljudi žive normalno. Ne možemo i ne smemo zaboraviti šta se dogodilo jer će se to u protivnom ponoviti. Važno je da znamo što se dogodilo i izvučemo pouke. Ali, mi smo bliski, govorimo više-manje isti jezik i svi se trudimo imati dobar odnos. Dolazim u razne delove bivše Jugoslavije i svi ljudi žele normalan život. Ožiljci ostaju, ali oni ne smeju biti otvorene rane".

Da li mislite da ste deo hrvatske istorije? "Da, jesam i ne mogu to da negiram. O tome piše i u udžbenicima za osnovnu školu, ali nisam to napravio kako bih bio heroj. To je bio samo čin pobune", rekao je Boban misleći naravno na pomenuti incident na meču sa Zvezdom.

Za kraj, progovorio je i o ljudima koji su se i nakon raspada države osećali kao Jugosloveni: "Moramo razumeti da su izgubili svoju državu i žao mi je zbog toga. Ali, sretan sam što imamo svoju državu. Tu se radi o poštovanju i mislim da to možemo pokazati. U hrvatskoj reprezentaciji je bilo nekoliko igrača iz mešanih brakova kao što je Robert Prosinečki i oni su odlučili igrati za Hrvatsku. Njegova majka je Srpkinja, predivna žena, ali je odlučio igrati za državu svojeg oca. I kasnije je bio srećan što je tako odlučio", objasnio je Boban.

BONUS VIDEO: Pogledajte gostovanje Dragiše Binića u podkastu "Priča za medalju"