Postavio loptu na penal i Zvezdi napravio pakao: Životna ispovest osvajača Zlatne lopte koji je sa 29 pobegao od svega

Danski fudbaler Alan Simonsen (72) bio je sedamesetih i početkom osamdesetih godina pakleni napadač i osvajač Zlatne lopte. Evropske vrhove je doticao noseći dres Borusije Menhglendbah od 1972. do 1979. Posebno je blistao u sezoni 1976/77, u kojoj je dao jedan od atraktivnijih golova finala Kupa šampiona protiv Liverpula, iako nije bio dovoljan za titulu prvaka Evrope. Utrčao je u kazneni prostor po levoj strani i sa desetak metara iskosa doslovno pocepao mrežu na rimskom Olimpiku.

"Jednog toplog dana čovek u odelu je išao po Jitlandu i tražio Alana Simonsena. Ni na kraj pameti mi nije bilo da pretpostavim ko je taj čovek koji hoda putem. Bio je to agent i rekao je da je Barselona zainteresovana za mene. Zvučalo mi je interesantno i hteo sam da probam nešto novo posle pet godina u Nemačkoj. I ideja odlaska na Mediteran bila je prava: Sunce, dobra hrana, vino...", rekao je Simonsen u jednom intervjuu.

Ipak, Borusija Menhengladbah nije pristala da se odrekne najveće zvezde, pa se Danac mimo kluba dogovorio da narednog leta, 1979, pređe na Nou Kamp bez obeštećenja, kao slobodan igrač, kada mu istekne ugovor. Hteli su ga Hamburg, Juventus, javili su se i Arapi, ali on je hteo samo u Kataloniju.

Pamte ga navijači Zvezde zbog ovog penala

Alan Simonsen bio je jedini strelac u kultnom revanšu finala Kupa UEFA 1979. godine, u kojem je sudija iz Italije Alberto Mikeloti oštetio crveno-bele pri aktivnom rezultatu 0:0 (1:1 iz prvog meča) i dosudio nepostojeći penal. Upravo je Danac bio taj koji je uzeo loptu i zatresao mrežu gola Aleksandra Dike Stojanovića, za pobedu 1:0 i za trofej u vitrini Borusije Menhengladbah.

U Barsi kidnapovali fudbalere

U Barsu je prešao za sadašnjih 660.000 evra, od čega je i njemu pripao deo. Iako je u Nemačkoj osvojio tri titule i dva trofeja Kupa UEFA, pritisak sa kojim se suočio i jednom od nekoliko najvećih klubova na svetu bio je za njega potpuno novo iskustvo.

"Sve je bilo krcato na tribinama na promociji i morao sam da žongliram loptom čitavu večnost da bi svi zainteresovani napravili dovoljno fotografija. Reporteri pet listova došli su na stadion, a još veća ludnica je nastala kada smo igrali prijateljsku utakmicu na pripremnom turniru Đoan Gamper. Sećam se da sam izašao na teren i video da su tribine pune. 'Ovo ne može biti istina', pomislio sam u sebi. Sve je bilo krcato, a to je bio samo pripremni meč", ostao je Danac u čudu.

"Franko je preminuo 1975. godine, demokratija je uvedena u zemlju 1977. i dve godine nakon toga oni u Barseloni su osetili prostor da dobiju još veći uticaj. Isprva nisam znao kolika tenzija vlada između centralne Španije i Katalonije, ali osetio sam da nešto postoji", dodao je on.

Kada su igrani derbiji protiv Reala, nije bilo iznenađenje da se fudbaleri na terenu udaraju, čupaju i pljuju. Sve je prelazilo granicu kada je Simonsen u jednom dnevnom listu čitao da će biti kidnapovan ako klub ne plati 50 miliona pezeta i stavi ga na klupu za meč protiv Real Madrida.

"Uzdrmalo me je to. Ne samo da nisam mogao da šetam ulicom svakodnevno a da me pritom ne saleću oni koji bi da pričaju o fudbalu. Sada sam morao da brinem i o svom životu", rekao je on i ipak zaigrao u tom El Klasiku (Real pobedio 3:2), ali srećom - bez posledica po Simonsena

Za razliku od njega, kidnapovan je njegov saigrač Kini (1949-2018). Dvojica otmičara su ga sačekala na aerodromu posle utakmice protiv Erkulesa, držali ga 25 dana u podrumu, pa ga pustili na slobodu kada je Barselona u međuvremenu odigrala jedan meč nerešeno i izgubila trku za titulu. Fudbaler je od posledica kidnapovanja razvio Stokholmski sindrom i i odlučio je da ne goni krivično svoje otmičare, niti da naplati štetu.

Simonsen i Šuster bili paklen tandem, a onda je stigla vest

Simonsen i Kini bili su heroji trijumfa Barselone u finalu Kupa UEFA protiv Standarda iz Liježa 1982. godine. Iako tada nije mogao ni da pretpostavi, taj gol bio je početak njegovog kraja karijere, kada se činilo da je i dalje na vrhuncu. Imao je 29 godina, a onda je saznao za veliku vest - da Barselona kupuje Dijega Maradonu iz Boke Juniors.

U tom periodu, španski klubovi mogli su da imaju samo dvojicu igrača iz inostranstva u timu, a jedno mesto bilo je zakucano za Nemca Bernta Šustera, tada 23-godišnjaka. On i tada takođe mladi Maradona (21) trebalo je tog leta da postanu osnov moderne Barselone za mnogo godina, a Simonsen nije želeo da to gleda sa strane.

"Ponos mi je rekao 'Nećeš to da trpši'. Bila je to moja najbolja sezona i zahtevao sam samo da mi ugovor bude odmah raskinut i bio je", rekao je Danac.

Da šok bude još veći, on je napravio neverovatan izbor i umesto da ode u neki od evropskih velikana, prešao je u Čarlton, tada engleskog drugoligaša. "Godine uspeha bile su lepe, ali psihološki veoma teške. Nemačka je bila teška u tom smislu, ali Španija je bila 10 puta teža i to je bio jedan od razloga zbog kojih sam rekao 'Zbogom'. Želeo sam da živim tiho i zato sam odabrao osrednji klub, koji je ipak imao ambicije i novac (što se nije ispostavilo tačnim, pa je Simonsen tri meseca kasnije završio u matičnom danskom klubu, Vejleu)".

Spletom okolnosti, Maradona se mučio sa teškom povredom u Barseloni i bilo je prostora da Simonsen ostane i da igra, trese mreže... Ipak, on je odabrao nešto drugo.

"Supruga je jecala, ali morao sam da odem"

"Da li bih ostao da Maradona nije došao? Da, verovatno bih. Ubrzo se teško povredio, ali nisam se osvrtao ka tome. Razmatrao sam svoje odluke pažljivo i sam sam ih donosio. Moja supruga je tada jecala kada sam joj rekao da idemo u predgrađe Londona. Ipak, kada je moj posao u pitanju, sam odlučujem. Na taj način samo sebe mogu da nazovem klovnom ako nešto ne prođe dobro".

Španski novinari pisali su da je na rastanku plakao na aerodromu.

"Već sam se rastao sa saigračima u gradu i bilo mi je žao što odlazim. Verovatno zato što sam imao sjajno vreme u tom gradu. Svi su bili dobri prema meni i nemojte da mislite da je to bila laka odluka. I zato i danas živim tamo. Volim Kataloniju, pogotovo sada kada mogu da uživam u lokalnom kafeu čitajući novine i sve što u njima piše", rekao je Alan Simonsen.

Bonus video: