Fudbaleri Mančester sitija savladali su Plimut u FA kupu nakon velikog preokreta (3:1), a ukrajinski fudbaler Maksim Talovijerov bio je strelac jedinog gola za gostujući tim. Jedna od najslabijih ekipa u drugom rangu engleskog fudbala stigla je do prednost preko momka kojeg navijači obožavaju jer je za samo nekoliko nedelja postao pravi heroj u ovom malom timu koji se bori za opstanak u Čempionšipu.
Ipak, dok Maksima Talovijerova obožavaju navijači tima za koji igra, njega muče problemi na privatnom planu. Zbog rata u Ukrajini čak tri i po godine nije video svoje roditelje Marinu i Vadima, a sa njima se čuje samo porukama i pozivima. Kada oni imaju signala, jave mu da su dobro, živi i zdravi, a kada se ne javljaju... Maksim pati.
"Zaista je teško jer se tri godine svakog jutra budim i vidim mnogo obaveštenja o raketama i projektilima u svakom gradu, uključujući i Kijev, gde su moji roditelji“, kaže defanzivac Plimuta i dodaje: "Odmah im šaljem poruku da vidim kako su. 'Da li ste u podzemnoj garaži? Jeste li u metrou?’ Jer kada oni Rusija bombarduju i kada je opasno, tamo idu jer su tako najbliže sigurnim zonama".
Fudbaler engleskog tima nije video svoju majku Marinu i oca Vadima, bivšeg profesionalnog fudbalera, tri i po godine. "Ponekad nemaju vezu ili 'vajfaj' i onda je to stresno jer ne reaguju i ne znate šta se dešava. Na vestima bi moglo da piše: 'U ovoj oblasti Kijeva, pet raketa.' Ali nikad se ne zna tačno gde", ispričao je Maksim medijima u Velikoj Britaniji.
Talovirov je rođen u Naljčiku, ruskom gradu blizu gruzijske granice, gde je njegov otac, takođe defanzivac, kratko igrao. Porodica se preselila u Donjeck tri meseca kasnije i tamo živela do 2014. godine, kada se zakomplikovala politička situacija u regionu. "Šahtjor je preselio svoju akademiju u Kijev, i zato smo se preselili u Kijev. Moji roditelji su izgubili posao u Donjecku jer je zarobljen. Preselili su se u Kijev da mi pomognu", rekao je Maksim.
Sada Vadim, koji je gledao jednu od utakmica svog sina na Euru 2024. iz bezbedne stanice metroa u Kijevu dok je Rusija bombardovala grad, radi kao analitičar i pomaže sinu u profesionalnoj karijeri. "Priprema mnogo informacija o protivničkim napadačima, mojim vrlinama, mojim slabostima, dobrim i lošim stvarima. Od sedme godine je bio na svakom treningu, uključivao se u trening i onda samo gledao, analizirao i na povratku sa stadiona isticao dobre trenutke, loše trenutke i stvari koje treba da poboljšam. Ponekad sam bio veoma ljut jer kada si tinejdžer i slušaš savete misliš da si uvek u pravu. Sada shvatam koliko je to bilo važno", dodaje ukrajinski fudbaler.
Maksim Talovijerov deset godina je igrao za mlađe kategorije Šahtjora iz Donjecka, zatim je bio u mlađim kategorijama Arsenala iz Kijeva, a u seniorski fudbal ušao je preko Olimpika iz Kijeva. Nosio je dres Dinama iz Čeških Budejovica, rezervnog tima praške Sparte, Slavije iz Praga, Slovana iz Libereca i LASK-a koji mu je bio poslednji klub pre odlaska u Englesku. Njegov otac igrao je za brojne timove iz Ukrajine, Rusije i okolnih zemalja.
Bonus video:
