Davide Fratesi je dao gol za pobedu Intera u produžetku revanš meča polufinala Lige šampiona protiv Barselone, ali to ne bi bilo moguće da se nije pojavio pravi heroj. Frančesko Aćerbi, 37-godišnji štoper visok 192 centimetra, heroj kakvih je malo u današnjem fudbalu.
Prošao je Denzel Damfris pored svog čuvara, oteo mu loptu i uspeo da centrira u 93. minutu meča. Umesto nekog napadača - Markusa Tirama ili Mehdija Taremija u srcu šesnaesterca našao se štoper koji je došao napred kako bi spuštao lopte glavom napadačima.
Očekivalo bi se da takav igača promaši gol, ali ne. Reagovao je kao neki od najboljih napadača današnjice i pocepao je mrežu rivala. Otišla je lopta iza Vojćeha Ščensnog i otišlo se u produžetak, a odatle je Inter otišao u finale. Do tog gola Aćerbi je prošao sve - petoligaški fudbal, dve borbe sa rakom, alkoholizam, depresiju i čuvanje najbolje devetke na svetu u finalu Lige šampiona.
Igrao petu ligu, sa 22 stigao do Serije A
Rođen je u predgrađu Milana 1988. godine, Frančesko Aćerbi je poćeo da se bavi fudbalom u Paviji koja je godinama igrala u trećoj ligi. Ovaj tim ga je pozajmljivao raznim poluprofesinalnim klubovima poput Renatea, pa je tako dugo igrao u četvrtoj i petoj ligi.
Do 22. godine nije bio ni blizu vrhunskog fudbala, a onda ga je kupila Ređina koja je tada igrala u Seriji B. Tu se ustačlio u prvoj postavi, ali je tek 2011. godine zaigrao u Seriji A. Potpisao je za Kjevo i iako je za "leteće magarce" igrao samo sporadično i ponekad kupio ga je Milan. Posle samo 17 mečeva za Kjevo otišao je u veliki klub, a onda je krenula njegova drama.
Dva puta pobedio kancer
Kada je potpisao za Milan došle su najgore moguće vesti, saznao je da boluje od raka testisa. Uspeo je da se izleči pre kraja sezone i vratio se na teren u septembru 2014. godine, a tokom perioda u Milanu mu je preminuo otac. Usledila je depresija, potonuo je u alkoholizam, a od toga ga je spasila nova dijagnoza kancera. Ponovo je imao loše rezultate testova krvi, ali na kraju je posle dva meseca terapije opet pobedio opaku bolest. Posle svega, 2019. godine je otkrio kako ga je zapravo sve to što mu se dešavalo spasilo od alkoholizma i zavisnosti od lekova koju je razvio posle smrti oca.
"Nakon što mi je otac preminuo dok sam igrao za Milan dotakao sam dno. Delovalo je kao da sam zaboravio da igram, da sam zaboravio zašto igram. Počeo sam da pijem i verujte mi pio sam sve. Možda je to strašno reći, ali rak me je spasio. Pojavilo se nešto novo sa čim se borim i šta treba da pobedim. Delovalo je kao da sam počeo ivot ispočetka i video stvari koje sam potpuno zaboravio. Prestao sam da se bojim. Razmišljao sam: 'Šta ako se ponovo vrati? Ponovo ću da se borim.' Hemoterapija je bila kao paralelni svet koji je mnogo bliži nego što sam mislio. Svet bola i hrabrosti. Mislim da je bolest od mene napravila boljeg čoveka. Eliminisaom sam sve negativno i iluzije. Prestao sam da maštam i fokusirao sam se na male stvari", rekao je Aćerbi.
Jurio Zanetijev rekord i Holanda u finalu
Tek kada je došao u Sasuolo posle neuspelog pokušaja u Milanu on je postao igrač kakav je danas. Počeo je da bude nezamenjiv u startnoj postavi, toliko da kada je otišao u Lacio 2018. godine imao je 157 prvoligaških mečeva za Sasuolo. Da nije morao da propustio jedan meč u Laciju zbog žutih kartona oborio bi rekord Havijera Zanetija po broju uzastopnih mečeva u Seriji A.
Nakon što se posvađao sa navijačima Lacija to je iuskoristio njegov trener iz Rima Simone Inzagi. Zamenio je Andreu Ranokiju za svog pouzdanog štopera i u formaciji sa trojicom pozadi postao je nezamenjiv 192 centimetra visoki štoper. Do sada je odigrao 116 mečeva za Inter, i uz po 173 nastupa za Sasuolo i Inter ovo je još jedan klub u kome je stekao kultni status. U prvoj sezoni za Inter igrao je finale Lige šampiona i oduševio javnost jer je "stavio u džep" Erlinga Holanda koji se u tom finalu nije video. Na kraju je ipak gol Rodrija doneo trofej Sitiju. Da li je sada ipak došlo vreme da 37-godišni Aćerbi podigne pehar?
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj
