Malo je igrača ostalo toliko zapamćeno u istoriji Crvene zvezde,a da je ostalo tako kratko i malo u prvom timu kao Zoran Riznić. Majstor fudbala iz Šapca igrao je u sezoni 1994/95 za crveno-bele, ranije je bio deo omladinske škole, a karijeru u Zvezdi mu je prekinulo - piće.
"Klonio sam se i ježim se ekskluzivnih lokala. Volim da sedim u nekom ćošku, neprimetan. Volim i da odigram malo aparate, makar najmanji čip, bar četiri dinara. Igrao sam aparate samo kad popijem, jer tada svugde hoću, samo kući neću, to me j**e. Ne znam da stanem. Svugde bih samo ne kući, j***m li ga, tako je", rekao je Riznić u intervjuu za "Glas srpske".
U Crvenu zvezdu je došao kao veliki navijač, a morao je da ide sa 17 godina kada nije bilo mesta za njega. Vratio se u selo, zaigrao za Mačvu, a posle godina sjajnih igara u Radu prvo ga je hteo Milan Živadinović, a potom Ljupko Petrović.
"U Zvezdu sam došao na nagovor mojih drugara. Pokojni Gojko Zec me je odvojio na onoj šljaci kad smo igrali pet na pet. Gledao nas je, bilo nas je dosta. Izabrao je i mene, imao sam sreću, kad je prolazio - primetio me je. A i inače sam bio navijač Crvene zvezde. Kad mi je Gojko rekao: 'U ponedeljak na trening', kad mi čuka nije iskočila. Imao sam 12 godina, ostao sam do 1984. Sa 17 godina sam napustio mlađe kategorije Zvezde. Toma Milićević me je otpisao", rekao je Riznić.
"Rizna, živeli"
Upravo je to pisalo na jednom transparentu na derbiu sa Partizanom. Već tada se pročulo da Riznić voli da popije, a on danas zna ko je autor transparenta koji je ostao jedan od najčuvenijih ikada se večitih derbija.
"Zagrevali smo se i istezali tamo na Partizanovom stadionu i ne znam ko mi je rekao: 'Vidi ono'. Piše 'Rizna, živeli' i flaša nacrtana. Kasnije se ispostavilo da je to postavio neko iz jednog ovdašnjeg sela, Buđanovci, gde je oboren onaj "nevidljivi" avion. Dobro sam odigrao taj derbi - 1:1."
Iz ove perspektive karijere i inostranstva mu nije žao, ali žao mu je Crvene zvezde. Da je ostao duže, ostavio dublji trag, bio bi potpuno miran. Para mu je najmanje žao, nije zbog njih igrao fudbal.
"Ne kajem se što nisam uzeo neke pare, u to vreme i nisu mogle da se uzmu bogzna kakve pare. Ni zbog čega mi nije žao, jedino što u Zvezdi nisam ostavio veći trag. Kad sam ja sklonjen, otvorilo se sve Nebojši Krupnikoviću, on je zaigrao, buknuo i uzeo pare u Japanu. Ne bi on imao tu minutažu da sam ja otišao. Dobar je dečko, sjajna karijera. Kupio je auto Vojinu Lazareviću, da mu zahvali. Svaka čast, tako se radi", ispričao je za "Glas Srpske" Riznić.
Kako je otišao iz Crvene zvezde?
Na početku karijere je po svojim rečima bio idol Dejanu Rambu Petkoviću, a u njegovoj poslednjoj sezoni u Zvezdi došao je na "Marakanu". Umesto da bude bolji od njega, Riznić je otišao nazad u Rad, a Rambo u Real.
"Ljupko me je spasao dva puta, treći već nije mogao. Priča ide ovako, jedno pre podne bio je trening na pomoćnom i trebalo je da idemo za Suboticu. Bili smo tu mali Adža, kapiten, Rambo Petković, a bio je tu i Grof Božović, za***vao me je, Bože sačuvaj. Mi u Lučanima na pripremama, on kaže za mene: 'Mi tražili Riznu da nam pošalju, oni nam poslali Tošu (Manojlovića)'. I da se vratim na priču, sad mi tu odemo na piće na Autokomandi i ja naručim jedno pivo. Oni po koka kolicu, a ja pivo, jedno, drugo, treće...Posle podne na treningu ja ne mogu ništa...Zvao Ljupko Džaju, ovaj gleda, vidi koliko je sati...
Sad, povede mene Ljupko, ipak. Sam sam bio u sobi. Sutradan kaže: 'Ako te bude neko pitao šta se dešava, reci da imaš problem sa leđima'. Kao da me je izmalerisao, ja i danas imam problem sa leđima, znalo mi se desiti da se ukočim i ne mogu da ustanem iz kreveta. Tad me je prvi put spasao. Završila utakmica 0:0. Kaže Ljupko: 'Vidiš Rizna, da si ti igrao, možda bi pobedili...'Ljupko je gospodin čovek. Ni na jednog trenera nisam ljut bio nikad. Sve svoje greške sam plaćao sam.
Drugi put me spasao kad sam bio kod Baneta Smiljanića u restoranu. Kod njega sam stalno „visio“. Bane je od Ljupka učio zanat, njih dvojica su dobri. U njegov lokal dolazili su kriminalci, Skole, Ćanda...Nikad se nisam krio i nikad nisam namenski išao da se napijem, uvek je to bilo spontano, daj jednu, a gde je jedna, tu je 21...Dolazi Ljupko, ja sedim. Kaže on: 'Ohooo...' Rekoh: 'Ohooo, šefe, sedite, šta ćete da popijete?' Sedne čovek, ja konobaru: 'Daj ovamo, na moj račun“! On naruči viski, kao i obično...Vidi, voleo je i on da cugne!
Progutao je i to. I treći put protiv mog Rada, igramo na Banjici 0:0 i moj odličan drugar, nažalost pokojni Vladan Pašić me zakači, nenamerno i meni sutradan otekne noga. I bio sam dužan da odem u klub na terapiju. Međutim, ja opet zaglavim kod Baneta u lokalu. I ne znam što ja tu počeo da pijem, uzeo neki viski. Inače ga ne pijem, samo pivo. I ja po viskiju i ne odem popodne na terapiju. Dolazim sutradan na stadion, Ljupko me zvao u kancelariju, rekavši: 'Rizna, ja ne mogu više, vidi gore sa Džajom, Cveletom. Ne računam na tebe, ne mogu zbog drugih'. Čovek 100 odsto u pravu, nema govora", ispričao je Riznić za "Glas Srpske.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
