Ruski fudbaler Kiril Pahomov (25) svojevremeno je deo omladinskog i seniorskog fudbala proveo u Srbiji. Sa porodicom se preselio u našu zemlju, postao fudbaler u Radu, a kasnije nosio i dres Žarkova dok je njegov rođeni brat kratko igrao i za omladinski tim Voždovca. Ono što je porodica Pahomov videla od fudbalske infrastrukture u Srbiji uopšte ih nije impresioniralo!
U intervjuu za jedan od najpoznatijih ruskih medija, Kiril Pahomov je govorio o stadionu Rada, za koji kaže da je polusrušen, da ima jednu i po tribinu, da je deo stadiona zatvoren zbog urušavanja i da je kvalitet podloge ispod proseka. Takođe, Pahomov je bio šokiran lošim svlačionicama, ali i terminima za trening jer se dešavalo da četiri generacije istovremeno igraju na istom terenu...
"Treba početi od toga da je Rad u tom trenutku igrao u Superligi Srbije. Ali mi smo došli iz moskovske Lokomotive, posle svih međunarodnih turnira sa akademijom, terena u Čerkizovu, opreme... Stigli smo iz jedne od najboljih akademija u Rusiji, sa neverovatnim uslovima. Došli smo u Srbiju i videli polusrušen stadion sa jednom i po tribinom. Na jednoj je drugi sprat bio zatvoren zbog ruševnog stanja, a druga, iza gola, bila je samo beton – tu su bili ultrasi. Sa preostale dve strane tribine uopšte nisu ni postojale. Teren je bio prirodan, ali kvalitet ispod proseka. Otac i ja smo se pogledali i pitali: ‘Znači, ovde dolaze Crvena zvezda i Partizan?’ Bili smo veoma iznenađeni. U blizini je bio veštački teren postavljen pre oko 30 godina – praktično tepih. Tu je trenirala akademija Rada, dešavalo se da četiri generacije treniraju u isto vreme. Svlačionice su takođe bile polusrušene: prizemna zgrada, vrlo tanki zidovi od gips-kartona. Zimi je hladno, surovi uslovi. U poređenju sa Rusijom, svakako su slabiji", počeo je priču za ruski "Čempionat" vezni fudbaler Kiril Pahomov.
Kiril je upitan za generalnu infrastrukturu u Srbiji, odnosno da li svi stadioni izgledaju poput onog na kojem igra i trenera Rad, klub u kojem je proveo deo karijere dok mu je porodica živela u Srbiji. I tu je bio opširan, objasnio je sve što je video dok je igrao u srpskom fudbalu.
"Uglavnom je tako, ali u Srbiji se ne svodi sve na dva kluba - tu su i Čukarički i TSC. Kod ovih drugih baza je nova kao kod Krasnodara. Naravno, ne u istim razmerama - nema toliko terena, ali za srpske uslove sve izgleda veoma ozbiljno. Voždovac je takođe dobar klub, njihov stadion se nalazi na krovu tržnog centra. Dakle, u Srbiji postoji pet-šest klubova sa solidnom infrastrukturom, kao i manji klubovi sa renoviranim svlačionicama i veštačkim terenima pristojnog kvaliteta – uslovi su podnošljivi. Naravno, postoje i klubovi poput Rada, gde vlada zapuštenost, ali to je realnost", prisetio se Pahomov.
Ruski fudbaler je poredio uslove koje ima u SAD i one sa kojima se sretao u Evropi, a nije pričao samo o fudbalu. Gledao je mečeve fudbala, hokeja i košarke u Americi, pa je istakao šta mu se više sviđa nego u Evropi, ali i šta mu nedostaje - tiče se Partizanovih navijača na košarci, toga nema ni na drugom kraju sveta.
"Više volim evropski pristup. Bio sam na pet NBA utakmica, i bio sam u NHL i MLS. Sve izgleda sjajno: infrastruktura, stadioni - vrhunski. Svaka zamisliva hrana je dostupna. Pice, alkoholni kokteli, deca koja igraju Plejstejšn tokom poluvremena - dan utakmice je fantastičan. Ali lično, nedostaje mi navijačka kultura u SAD. Odete na NBA utakmicu i sedite tamo kao da ste u bioskopu. Ljudi ustaju, kupuju kokice ili hot-dogove, a zatim ponovo gledaju. Utakmica se odvija sporim tempom, iako su igrači neverovatnog kalibra. Njihova veština je očigledna, to nije poenta. Ali atmosfera je... Tokom pauza, postoji neka vrsta muzike, kao reklame, i neko stalno ustaje da kupi nešto ili ode u toalet. Bio sam na košarkaškim utakmicama Partizana u Srbiji i atmosfera tamo je bila jednostavno neverovatna: unutar arene su bili transparenti i baklje - svi su stajali. Bilo je više ljudi natrpano nego što je arena mogla da primi! U SAD je sve vrhunsko, ali mi to nedostaje", rekao je ruski fudbaler i dodao: "Upravo sam se uhvatio kako razmišljam o tome dok sam pričao o tome. Možda evropska navijačka kultura ne bi povećala interesovanje za sport u SAD. Lokalnom stanovništvu to verovatno nije potrebno - sviđa im se kako su stvari postavljene. Amerikanci dolaze na utakmice sa porodicama, imaju sezonske karte, poznaju ljude koji sede pored njih. Za njih je to zabava. Izgleda da im je to potrebno, njihova kultura - i srećni su. Svakome svoje, nema problema".
Kako se Pahomov prilagodio životu u Srbiji?
Kiril Pahomov se krajem 2018. godine priključio omladinskom timu Rada, a godinu i po dana kasnije prekomandovan je u prvi tim tima sa Banjice. Pre toga je odigrao 17 mečeva u Omladinskoj ligi Srbije, a kasnije je upisao dva meča u Prvoj ligi Srbije - kada se sa Banjice preselio u Žarkovo i obukao dres istoimenog tima. Fudbalski nije bilo lako, ali Kiril Pahomov se po lepom seća prilagođavanja na Srbiju.
"Naravno, nije bilo lako. Ali je pomoglo to što smo se preselili sa celom porodicom, i bio sam okružen voljenima. Moji roditelji i brat, sa kojima sam najbolji prijatelj, bili su u blizini. Nije bilo lako, ali se nikada nisam osećao usamljeno u Srbiji. A kultura nije toliko drugačija od ruske. Počeli smo da učimo jezik, išli smo u školu i moj nivo se značajno poboljšao. I osećao sam se prijatno među Srbima. Prelazak je bio gladak jer mi je toliko ljudi u Srbiji pomoglo bez ikakve koristi za sebe. Ljudi tamo su veoma vrli, i imam samo pozitivna osećanja prema ovoj zemlji i naciji", istakao je Pahomov.
Ruski fudbaler koji već godina aživi u SAD, gde se bavi fudbalom dok njegov četiri godine mlađi brat Nikita igra fudbal na koledžu, poneo je lepe utiske o srpskom narodu. Tvrdi da su prema njemu svi bili ljubazni, a da je imao pomoć u prilagođavanju drugara koje je upoznao i njihovih roditelja.
"Mnogi od njih su učili ruski u osnovnoj školi, posebno starija generacija. Osećate se 100 odsto kao da je to bratski narod. I odmah pokušavaju da zapamte nekoliko reči i komuniciraju sa vama na ruskom. Srbi su uvek spremni da pomognu. U mom slučaju, ljudi su uvek bili otvoreni. Na primer, ako smo se sprijateljili sa decom na fudbalskom terenu, njihovi roditelji bi nas pozivali u kafić sa njima. Taj stav se manifestuje u sitnicama. Jasno je da nas Srbi doživljavaju kao bratski narod.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
