Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine plasirala se na Mundijal 2026 koji će se tokom leta igrati u SAD, Kanadi i Meksiku, ali... Na tom turniru tim Sergeja Barbareza mogao bi da nastupi bez fudbalera srpskog porekla, jer oni već neko vreme nisu važan deo nacionalnog tima.
Primera radi, za mečeve baraža protiv Velsa i Italije pozvan je bio samo Jovo Lukić, rođen u Šapcu i poreklom iz Modriče gde je njegov otac igrao fudbal. Lukić je oba meča odgledao sa tribina i nije dobio priliku da debituje u seniorskoj reprezentaciji Bosne i Hercegovine - jedini meč do sada odigrao je za reprezentaciju sastavljenu samo od fudbalera iz Premijer lige BiH.
Od ostalih fudbalera koji konkurišu za seniorsku reprezentaciju Bosne i Hercegovine ističe se još samo Rade Krunić, koji je godinama nosio dres "zmajeva". Na njegovu ulogu u nacionalnom timu uticao je prelazak u Crvenu zvezdu i nedugo nakon toga prestali su da stižu pozivi na njegovu adresu, a zatim i pevanje srpske himne "Bože pravde" prilikom gostovanja Zvezde u Rusiji nekoliko meseci kasnije, što su mu u tamošnjim medijima veoma zamerili.
Krunić je poslednji meč za BiH odigrao 7. septembra 2024, četiri dana posle dolaska u Zvezdu, u porazu BiH protiv Holandije. Selektor Sergej Barbarez ga više nije zvao, iako su mu "slučaj himna" zamerili u delu BiH tek narednog leta, pa je teško da je samo to razlog zbog kojeg nije u planu reprezentacije.
Manje ili više, tu se završava spisak fudbalera srpskog porekla na koje je Bosna i Hercegovina ozbiljno računala prethodnih godina. Pre njih dvojice, Bosna i Hercegovina je verovala da bi u Vladanu Kovačeviću mogla da ima dugoročno rešenje među stativama, ali je on odlučio da brani za reprezentaciju Srbije. FIFA je kasnije stopirala njegovu promenu sportskog državljanstva, pa je golman kojeg je svojevremeno želela Crvena zvezda ostao bez reprezentacije, iako je za mlađe kategorije BiH branio sedam puta.
Prethodnih godina mesta u reprezentaciji bilo je za fudbalere poput Siniše Saničanina, Darka Todorovića ili Gojka Cimirota, ali se čini da su u ovom momentu svi oni daleko od nacionalnog tima koji će selektor Sergej Barbarez pripremati za Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku.
Već godinama u reprezentaciji nema ni Milana Đurića, fudbalera srpskog porekla, rođenog u Tuzli, sa bogatom karijerom u inostranstvu. On je svojevremeno nastupio na 15 mečeva i postigao sedam golova, ali je 2022. godine istakao da je vreme da se povuče i da mlađi fudbaleri dobiju priliku u dresu dravnog tima.
Verovatno se tu mislilo i na fudbalere poput Stefana Kovača (27), Vladana Danilovića (26), Davida Vukovića (22), Aleksandra Kahvića (22) ili Luke Misimovića (21) čiji je otac Zvjezdan jedna od najvećih legendi reprezentacije Bosne i Hercegovine. Iz različitih razloga, oni nisu postali seniorski reprezentativci BiH.
Stefan Kovač je još u mlađim kategorijama izrazio želju da zaigra za Srbiju, ali tada to nije moglo da se izvede. Uglavnom, to ga je udaljilo od reprezentacije Bosne i Hercegovine, iako je kao jedan od najboljih prvotimaca Partizana možda i mogao da se nametne selektorima za poziv u nacionalni tim.
Sa druge strane, uprkos tome što je jedan od najtalentovanijih igrača u Premijer ligi Bosne i Hercegovine, David Vuković nije bio redovan ni u mladoj reprezentaciji. Njemu je zamerano ponašanje tokom finala Kupa BiH, kada su reflektori javnosti bili usmereni na njega dok je trajalo intoniranje himne. Kasnije je Vuković odbio poziv selektora Barbareza u seniorsku reprezentaciju, jer je smatrao da se nalazi pod prevelikim pritiskom.
Dugačak je i niz fudbalera koji uopšte nisu čekali poziv Bosne i Hercegovine, već su od samog početka karijere znali da će igrati za Srbiju. Srđan Babić je rođeni Banjalučanin, Luka Jović i Dejan Joveljić komšije iz Semberije, a poreklo sa leve obale Drine vuče i Mihailo Ristić. Spisak se ne zvršava tu - kroz istoriju je bilo mnogo fudbalera koji su želeli da igraju za Srbiju ili čak da čekaju njen poziv radije nego da igraju za Bosnu i Hercegovinu. Pre samo nekoliko godina Bosna i Hercegovina je silno želela da odbranu pojača tadašnjim kapitenom Partizana Svetozarom Markovićem, koji je odbio takvu ponudu. Uostalom, njega je u reprezentaciju zvao Savo Milošević koji je i sam svojevremeno imao mogućnost da igra za BiH, ali je odabrao da postane velikan reprezentacije SR Jugoslavije i Srbije.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
