"U prvim danima nakon ubistva Lenjingrad je bio siroče. Staljin je požurio i došao na mesto gde se odigrao zločin protiv naše države. Neprijatelj nije pucao u Kirova lično. Ne! Pucao je u proletersku revoluciju", pisala je "Pravda" 5. decembra 1934. godine.
Četiri dana ranije. 1. decembra Leonid Nikolajev je otišao na Smoljni institut i pucao u leđa Sergeju Kirovu, jednom od ključnih ljudi Komunističke partije i najmoćnijem čoveku Lenjingrada.
Kada je 1950. godine konačno završen stadion Zenita na ostrvu Krestovski sa čijom je gradnjom započeto još dok je Sergej Kirov bio živ, odlučeno je da ponese ime - Stadion Kirov. Sada na tom mestu stoji moderna "Gasprom arena", ali ne bez podsetnika.
Kada ulazite na stadion i nakon što uspete da kupite kartu, ispred vas stoji velika statua Sergeja Kirova. Koja podseća i na to da je tu nekada bio njegov stadion, ali i na to koliko je Sergej Kirov bio bitan u životu Rusije, Sovjetskog Saveza i samog Lenjingrada.
Umesto Kirova Gasprom
Nakon što smo tokom Winline basket kupa posetili bajkoviti "Lenjinov stadion" ili kako se sada zove "Stadion Petrovski", morali smo i do "Kirovljevog stadiona". Samo što tog stadiona više nema jer je na njegovom mestu napravljena "Gasprom Arena".
Poslednji meč na stadionu Kirov odigran je 17. avgusta 2006. godine, a onda je u septembru zdanje srušeno. Za Svetsko prvenstvo 2018. godine krenula je konstrukcija "Gasprom arene".
Trebalo je vremena da se ovo zdanje napravi, pa je otvoreno za Kup konfederacija 2017. godine i to duečom Rusija i Novog Zelanda na kome je Rusija pobedila 2:0. Na Svetskom prvenstvu 2018. tu je igrano sedam mečeva, a između ostakog i meč za treće mesto između Belgije i Engleske i polufinale između Francuza i Belgijanaca. Igrano je i Evropsko prvenstvo 2020. godine na ovom stadionu i to šest grupnih mečeva i duel Španije i Švajcarske u četvrtfinalu.
Sve na jednom mestu
Na ostrvu Krestovski nalazi se i košarkaška KSK arena u kojoj je ekipa CSKA osvojila Winline basket kup, kao i odbojkaška arena, a odmah pored njih, a pre metro stanice "Zenit" tu je velelpni stadion Zenita koji je dizajnirao japanski arhitekta Kišo Kurokava i to na osnovu"Tojota stadiona" u Japanu. Stadion prima 68.000 navijača za evropske i 56.000 za mečeve u ligi, a mi smo došli baš na vreme za najbitniji.
U nedelju 12. aprila baš nakon finala Winline basket kupa igrao se meč između drugoplasiranog Zenita i prvoplasiranog Krasnodara. Vendel je doneo prednost Zenitu, Olaza golčinom iz voleja izjednačio i ostavio Krasnodar na vrhu, a mi smo - jedva ušli na stadion.
Ne može ko i kako hoće na stadion
Rusija je svoj problem sa huliganima i neredima na mečevima rešila. Kada smo došli na stadion na meču sa Krasnodarom bilo je 49.000 ljudi, a većina su bile porodice sa decom. Platio se tu ceh jer je atmosfera zaista bila pozorišna i mogla je na tribinama da se čuje svaka reč, ali problema nije bilo, suzavca i pirotehnike nije bilo, a policiju jedva da smo videli.
Ipak karte po ceni od 900 rubalja (oko 1.200 dinara) nije bilo lako kupiti. Naime morate prvo da napravite Fan ID, što je procedura koja je gotovo nemoguća bez pomoći. Srećom iza biletarnica postoje mobilni timovi koji vam pomažu u tome pa je gomila srpskih novinara uz pomoć ruskih šalterskih službenica rukama i nogama nekako posle muke koja je svakome trajala makar pola sata uspela da se registruje i da tek onda kupi kartu. Jeste komplikovano ali je vlast postigla svoj cilj - huligana na mečevima nema.
Kako izgleda stadion?
Malo je reći impresivno. Pošto je ispred njega brisani prostor, kome prethode parkovi i šuma sa nekoliko malih jezera u kojima uživaju patke i labudovi kada se približavate stadionu prizor je sjajan. Moderno zdanje se utapa u nebo, a ispred njega stoji spomenik Sergeju Kirovu.
Izgleda "Gasprom arena" poput modernih stadiona i spolja, a iznutra se tek vidi koliko je sve to prilagođeno nekim modernim ljubiteljima fudbala. Iako je stadion ogroman, na nekoliko nivoa i treba vremena da se popnete uz njega, pa čak za to imate i pokretne stepenice, ni u jednom momentu nemate osećaj gužve. Apsolutno prolazite lagano i ležerno, osim što ima pešačenja.
Kao i ceo grad sve je čisto, na ulazu vas pretresaju, ali je čak i za meč sa Krasnodarom koji je derbi kola to prošlo glatko i stigli smo pre početka na utakmicu.
Kako je na tribinama?
To već nije za svakoga. Iako je na stadionu bilo 50.000 ljudi zaista je više buke na Prvoj ligi Srbije ili Srpskoj ligi. Stadion koji ne prima mnogo više navijača od recimo "Marakane" stadion je zapravo površinski mnogo veći. Gornji prsten na kome sam bio smešten je mnogo dalji od najdaljeg mesta na "Marakani", a buke nema. Krasnodar je na meču imao organizovanu navijačku grupu, ali ni oni se nisu čuli preterano, makar za srpske standarde.
Između svakog reda tribina su šipke, što je sigurno bezbednije, ali nekako udaljava ljude i nema toliko interakcije kao na srpskim stadiona. Između gornjeg i donjeg prstena postoji VIP prsten sa foteljama i luksuznim mestima.
Ipak mnogim navijačima je poluvreme bilo mnogo zanimlljivije. Čim se završilo poluvreme bez ikakve gužve stadion se ispraznio i svi su nagrnuli na štandove sa hranom i pićem, toliko da su se neki vratili tek nakon 10 minuta drugog poluvremena. Videli smo i Rusa sa "Beobanka" dresom Crvene zvezde, ali je očigledno to bio samo modni detalj jer o Zvezdi nije imao pojma.
Takođe apsolutno svi imaju šalove, kape, majice, dukseve i dresove Zenita. Sve je u svetlo plavom, a na stadionu stoje četiri ogromna video bima koja više snimaju publiku nego igru. Skoro svako koga je snimio video bim se javio i odreagovao, tako da je lako pretpostaviti da ni većini publike fudbal nije baš broj jedan, više su došli zbog šoua i provoda. Ipak, iako to nama u Srbiji još uvek nije blisko, možda tako i treba?
A kako je nekada bilo?
Stadion Kirov na ostrvu Krestovski počeo je da se pravi 1932. godine po projektu Aleksandra Nikolskog i njegovog projektnog biroa. Taman kada su završenio radovi na zemljištu i kada se osiguralo da na ne tako čvrstoj zemlji koja stoji pored Baltika i reke Neve može da stoji veliki stadion počela je opasada Lenjingrada i Drugi svetski rat.
Kada se taj pakao završio ubrzo je završen i stadion koji je otvoren 30. jula 1950. godine lenjingradskim derbijem između Zenita i Dinama pred 100.000 ljudi. Toliko je prvobitno stadion primao, pa je čak postavljen i rekord sovjetskog fudbala sa 110.000 ljudi na meču Zenita i CSKA 1951. godine.
Kada su došle Olimpijske igre 1980. godine kapacitet je smanjen na 72.000 i renoviran je, a nakon 1992. godine Zenit je prestao da igra na ovom terenu i preselio se na "Petrovski". Nakon 2017. godjne i ponovnih decenija na Petrovskom, Zenit se preselio na svoju sadašnju adresu.
Na moderan stadion koji ima sve - komfor, mnogo mesta, fan zonu, klupsku prodavnicu u kojoj možete da nađete sve, od odeće za bebe, do dresova, od znački do bedževa, od dukseva i rančeva do pribora za pisanje i crtanje, pa čak i farmerke sa znakom Zenita. U Srbiji se često priča o novim i modernim stadionima, ali ipak ovakav svemirski brod - bar za sada nemamo.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
